Вести
10. 12. 2012.
Жешћи кретени
Последњи месец године јесте прилика за склепање свакојаких листа. Ево мог скромног доприноса када је реч о ономе што смо у минулих дванаест месеци слушали, читали и гледали.
Некрунисани (засад!) султан српских медија, величанствен у свеприсутности, јесте Александар Вучић, вожд (хајде да закорачим у национални оквир, Вучић је то!) новог српског режима, првак највеће странке, попечитељ и надзорник најмоћнијих служби и институција силе и присмотре.
Човек је, имам снажан утисак, од раних мајских дана до ових снежних студени децембарских, више пута био - разноразним поводима, са разлогом, а нарочито без њих - у медијима него ли Милошевић, Ђинђић и Коштунца заједно. У телевизијским наступима, тврди мој утисак, туче Тадића са десетак емисија разлике. Тадић беше у служби осам година, Вучић једва да је саставио осам месеци.
Да сам у прилици, са огромном дозом занимања бих султана медијског питао како данас коментарише стање међу домаћих журналистима, са посебним (његовим) освртом на некада драгу му флоскулу о ‚‚режимским медијима‚‚.
Заправо, замолио бих га да покуша да наброји више од четири који то, после свега, нису? Али, у прилици нисам. Ништа. Неко ће га од новинарских ‚‚ајкула‚‚ (хе-хе) већ то приупитати. Типујем на Бујошевића. Срамоту године препознајем у муљање чланова фамозног Републичког радиодифузног савета, са све мантијом на челу.
Начин на који су убили (не, нећу да ставим знаке навода!) телевизију Авала, у ствари оне људе који су тамо диринчили за велико ништа и завршили на улици, а онда једном од власника (Жељку Митровићу) омогућили да ту фреквенцију користи за своју телевизију (Пинк 2), спада у оквир радњи од којих би сваком човеку са минимум морала у себи требало да се зацрвене образи. Што од стида, што због гнева. Знам да у тој братији не мисле сви исто. Очекивао сам, стога, да они који се нису слагали са нареченим пиздарлуком вриште до неба. Свако мало. И тако покажу ко су и против чега (и кога!) су. Нису, нажалост.
Новост, боље рећи позитивна личност године, јесте новинар Дејан Анђус са београдске (?) телевизије Свет плус. Стил његове комуникације са гостима и гледаоцима, начин на који обрађује теме у својој емисији, потпуна су другост у домаћој понуди. Храбро, без изузетка са именом и презименом, директно у браду и стомак погађа сабеседнике. Многима се, сигуран сам, тај готово приватни манир у опхођењу не допада. У реду! Ствар укуса и избора. Али, и ово сам сигуран, прошлонедељна емисија у којој је гостовао Небојша Човић у име Радне групе која би требало да стабилизује стање у фудбалском клубу Црвена звезда (иначе, Анђусова преокупација до опсесије) јесте дијалог који није виђен на телевизији откад се запатила на овим просторима. Извесно, још задуго и неће.За изјаву године је конкурисао, чак са неколиким својим вербалним лупинзима премијер Ивица Дачић. Онда га је пре неки дан озбиљно угрозила Маријана Костић Матеус, или ако се већ презива та особа, у покушају да на телевизији Б92 објасни свој животни и емоционални кредо. (‚‚Боље је имати пет квалитетних партнера него једног, или боље бити с волом годину него са кравом сто‚‚.)
Тријумфовала је ипак анонимна девојчица која се јавила директно у програм емисије „Тачно у подне“ телевизије Пинк, сасувши водитељки Ени Попов и ликовима око ње реченицу-став: ‚‚Ви сте жешћи кретени!‚‚Идеално да се закључи ова листа, одабере наслов текста и искоментарише у четири речи медијска година за нама...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.