Вести
10. 12. 2012.
Анаконда
Држава је главни купац страних спортских ТВ програма. Држава има већину у управним одборима Звезде и Партизана. Држава новцем пореских обвезника поправља стадионе који су пропали зато што су грађени по моделу економске неодрживости. Зар треба да чуди што је професионални спорт у Србији пред банкротом?
Једино што није пред банкротом, управо је онај део спорта који је успео некако да измакне пажњи тајкунских и политичких усрећитеља, тако да имамо примере попут мултифункционалног стадиона ФК Вождовац, који се завршава на крову првокласног шопинг мола или велелепни стадион ФК Металац у Горњем Милановцу, који је практично у целости финансирала компанија Металац.
Tу и тамо по Србији, омакне се неки мањи клуб или неки светли пример, који је успео да избегне злехуду судбину Звезде и Партизана, које је помоћ страначких функционера и тајкуна, дотерала до самрти.
Државна и страначка бирократија, у спрези са добродушним српским тајкунима, омотала се попут анаконде око професионалног спорта у Србији, и јасно је да недавни подаци о дуговима у ФК Црвена звезда, али и права серија финансијских скандала у ФК Партизан, само упозоравају да време истиче, и да је постојеће стање потпуно неодрживо.
Jедан од кључних извора прихода за професионални спорт су приходи од ТВ права и медијски приходи.
У Србији, земљи у којој се операције срца заказују за 2021. годину, због недостатка опреме и ресурса, троше се десетине милиона евра државног новца за куповину најскупљих страних ТВ програма, док домаћи спорт умире у мукама.
Долазак ТВ Арена спорт, као инвестиције приватног капитала, био је поздрављен од стране спортске јавности као корак напред, као увођење нових HD технологија у спорт, као нешто ново и добро што ће квалитативно унапредити индустрију спорта у Србији.
Нажалост, приватни власници су се очигледно преиграли, купили више програма него што су могли да врате кроз приход на тржишту, док уједно нису успели да нађу заједнички језик са СББ-ом, тако да су на кабловским ТВ мрежама остали на нивоу покривености не већем од 20 посто.
И онда, потпуно изненада, у јеку примене медијске стратегије у којој држава излази из власништва у медијима, Телеком Србија креће у потпуно супротном правцу, и као 100 посто државна компанија купује приватну телевизију ТВ Арена спорт за нешто мање од 8 милиона евра.
Ти милиони евра били су само почетак: уследио је аранжман са Фудбалским савезом Србије вредан 3,5 милиона евра, за права преноса утакмица Супер лиге у фудбалу и читаве пратеће мамутске ТВ продукције која је на нивоу најскупљих америчких програма ове врсте.
Директор РТС Александар Тијанић, недавно је објаснио да минут утакмице Лиге шампиона кошта 90 хиљада евра, и да РТС као најгледанија телевизија у Србији, нема никакве шансе да тај новац врати, чак и са два милиона гледалаца.
ТВ Арена спорт, коју укупно на недељном нивоу погледа између 350 и 450 хиљада људи, очигледно има више државних пара од РТС, тако да је откупила не само обичне и мулти преносе Лиге шампиона, већ и Лигу Европе, првенство Италије, Грчке и Француске, АБА лигу у кошарци, амерички НФЛ, НХЛ и бејзбол шампионат, и тако унедоглед, готово је немогуће набројати.
Дарко Броћић, директор ABG Nilsen Media Research, указао је у свом излагању на Другом међународном сајму економија спорта, да је са укупном гледаношћу на недељном нивоу од око 450 хиљада људи, немогуће отплатити тако скупе ТВ програма, и да у глобалној пракси ABG Nilsen не постоји овакав пример.
Приче о томе како Телеком Србија преко ТВ Арена спорт покушава да очува постојећу базу корисника једноставно не пију воду, пошто свако зна да су у питању потпуно одвојени рачуни за IP TV, HDпакете ТВ Арена спорт или мобилни телефон, и да је потпуно немогуће измерити да ли корисници остају уз Телеком Србија због ТВ Арена спорт или због реклама на СОС Каналу, Б92 или ТВ Пинк.
Поред јасне чињенице да је на овај начин огроман државни новац, који се мери десетинама милиона евра, пребачен у џепове приватних власника ТВ Арена спорт и агенција које се баве продајом ТВ права, права ловина у овој операцији у ствари је СОС канал.
Пошто је то једина ТВ станица која у својим програмима већ годинама говори о скарадној вези домаћих тајкуна, политичара и управа Звезде и Партизана, очигледно се проценило да маневар РАТЕЛ-а са доделом неисправне ТВ фреквенције није довољан, и да је потребно државним новцем направити конкуренцију која ће сломити кичму СОС Каналу.
Ипак, испоставило се управо супротно: гледаност СОС Канала је у просеку дупло већа од ТВ Арена спорт, тако да недељно СОС Канал гледа између 750 и 850 хиљада људи, уз малу напомену да овај ТВ канал нема ни један једини ТВ пренос на свом програму.
Управо овај маневар са покушајем сламања СОС Канала говори пуно о улози државе у спорту, пошто очигледно постоји толико тога што треба да буде сакривено, када је реч о спрези тајкуна и политичара у управама Звезде и Партизана.
Управо та политичко-тајкунска анаконда годинама испумпава десетине милиона евра из ових клубова, док се све време врло згодно избегава једно сасвим јасно питање: који је удео политичара у дуговима Звезде и Партизана? Ако је само у претходне три године, дуг Црвене звезде растао у нето износу од 9 милиона евра годишње, која је улога у том задуживању праве хорде политичара и директора јавних предузећа који су седели у управном одбору Црвене звезде?
Ако је само током 2010. године ФК Партизан потрошио близу 25 милиона евра, а сада дугује милионе евра на име пореза и нове милионе евра на име неплаћених зарада играчима и радној заједници, која је улога у свему томе правог малог политичког политбироа у управи тог клуба?
Да ли је, далеко било, макар један део од тих несталих милиона из Звезде и Партизана, отишао на финансирање неких политичких странака или пак индиректно на рачуне неких високих страначких и државних званичника или њихових тајкуна?
Зашто је Лале Секулић у затвору зато што није вратио кредит од 50 милиона евра Агро банци, док у исто време Драган Ђурић, који није вратио 30 милиона евра кредита Агро банци, хладно седи на челу Партизана и планира нови прелазни рок, и нову распродају младог меса, једва пунолетне деце Партизана, по цени коју никада нећемо сазнати?
Ко је одговоран за дугове у КК Црвена звезда и има ли права било ко да лаконски констатује како немамо времена да се бавимо прошлошћу, иако је дуг од преко 16 милиона евра направљен од истих људи који су дрмали и у ФК Црвена звезда?
Сада по истом обрасцу, чујемо исте речи везане и за кривичну одговорност за дуг ФК Црвена звезда, па се стварно вреди запитати зашто је Драган Џајић годинама пред судом морао да доказује невиност због спорних осам милиона евра, док сада чујемо да немамо времена да се бавимо дугом који су направили људи после Драгана Џајића, а који иде до нивоа који је близу 50 милиона евра?
Ако Небојша Човић каже да нема времена да се бави одговорношћу за дугове у КК и ФК Црвена звезда, то је његова лична ствар, али би било занимљиво сазнати имају ли времена полиција и тужилаштво, или је само у управама Звезде и Партизана, могуће имати имунитет од кривичног гоњења, и некажњено присвајати десетине милиона евра туђег новца?
Ипак, то не значи да тој тајкунско-политичкој анаконди која се омотала не само око спорта, већ и око будућности Србије као државе, ускоро не следи глогов колац. Јасно је да на Аутокоманди неће бити Делта Планета, а да ће свакако бити стадиона Звезде и Партизана.
Јасно је да Србија није богатија од Француске, па да има државног новца да 100 посто плаћа градњу стадиона, док Француска плаћа само 10 посто док остало плаћају приватни инвеститори.
Јасно је да ако у Србији не буде примењен амерички модел градње економски одрживе, мултифункционалне спортске инфраструктуре, од професионалног спорта у Србији неће остати ни камен на камену.
Па ће нам онда остати ТВ Арена спорт, да о трошку пореских обвезника, за велике паре, погледамо како изгледа професионални спорт у оном срећнијем делу света, где политичари и тајкуни не усрећују спортске клубове онако како их усрећује српска анаконда од које се једва дише.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.