Вести
07. 12. 2012.
Објавили бисмо
Тесна већина главних уредника дневних издања сматра да фотографија у Њујорк посту говори о томе колико смо равнодушни према несрећи. Фотографија страдалог човека била би на насловницама српских новина.
Дневни лист Њујорк пост је на насловној страни објавио фотографију човека који је, пошто га је ментално поремећени суграђанин гурнуо на пругу у метроу, секунду касније страдао под точковима воза.
Насловна је изазвала гнев у Америци и покренула питање: Да ли треба објавити фотографију на којој је мртав човек?
Главни уредници српских новина су подељени, али би већина ипак објавила исту фотографију на насловној. Ево како су они одговорили на то питање:
Љиљана Смајловић, председница УНС-а:
ДА: Бојим се да бих објавила ту фотографију, пре свега зато што се човек који је гурнуо настрадалог још слободно креће. На фотографији се види да се на платформи нико није снашао довољно брзо да помогне путнику да се извуче. Објављивање фотографије жртве оправдано је потребом да се грађанима пошаље драстично упозорење.
Драган Ј. Вучићевић, главни уредник Информера:
ДА: Тамо је било десет људи који су мирно гледали, а фото-репортер је радио свој посао. И ко каже да је не би објавио, не говори истину.
Драган Бујошевић, главни уредник Политике:
НЕ: У таквој ситуацији ипак треба помоћи човеку јер је човечност важнија од професије.
Бранислав Бјелица, главни уредник Сана:
НЕ: Ако бих морао да размишљам у секунди, а главни уредници најчешће тако и раде, због рокова и свега осталог, те секунде бих одлучио да такву фотографију не објавим. Зашто? Зато што не волим да се наслађујем туђом смрти. То ми говори етика. Знам да се моје колеге новинари неће сложити са мном, али мислим да тираж може да се дигне и без одвратности.
Дејан Вукелић, главни уредник листа Ало:
ДА: Објавио бих фотографију, али у сасвим другачијем контексту, као део приче о томе да су људи посматрали како човек гине и нико није покушао да му помогне. Тај текст би имао наслов из којег би се јасно видела критика редакције на рачун људи и друштва који су изгубили осећај елементарне солидарности и људскости. Њујорк пост је подругљивим насловом (доомед - проклет) прешао црвену линију у сензационализму и трци за ексклузивним садржајем.
Саша Миловановић, први човек Курира:
ДА: Највероватније бих пустио фотографију, пре свега како би се видело да људи који су се ту затекли нису помогли. Њујорк пост је објавио и фотографију његовог лица, што никад не бих урадио. А опет, чини ми се да је фотограф најближи и можда је могао да реагује и покуша да га спасе. Можда се и он уплашио да би могао да страда и то је људска реакција.
Зоран Пановић, главни уредник листа Данас:
НЕ ЗНАМ: Таква одлука је веома тешка и у консултацији с осталим уредницима покушао бих да проценим да ли је објављивање оправдано. Најбоље би било да је фотографисао човека, а онда га спасао, али би изгубио на ексклузивности. Мислим да бих ја ипак пре спасавао човека. Не знам.
Јелка Јовановић, потпредседница НУНС-а:
НЕ: То је срамотно. Наравно да је не бих објавила. Новинарски и етички кодекс је изричит у томе, нарочито када је излагање деце насилном садржају у питању. То ме подсећа на једну ситуацију из ранијих година када се девојка попела на зграду да се убије, а новинари и фото-репортери су, уместо да зову полицију, чекали сатима да виде када ће скочити. Први задатак је да се помогне човеку, а онда да се фотографише.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.