Вести
21. 03. 2023.
Радна група за израду закона о јавном информисању: Нема новца на медијским конкурсима за оне који крше Кодекс
Уколико се у новом Закону о јавном информисању и медијима нађе одредба коју је прихватила Радна група за израду тог закона, и ако се тај закон буде поштовао, новац из буџета неће моћи да добије ни Информер нити било који штампани и онлајн медиј који не прихвата надлежност Савета за штампу и успут крши Кодекс.
Ни из другог покушаја Нацрт измене Закона о јавном информисању и медијима није завршен, а састанци Радне групе се, како сазнајемо, тренутно ни не одржавају због оправдане спречености председника Радне групе. Нема ни информација о томе када би рад могао да буде настављен – углавном, већ два рока за завршетак посла су погажена, први је био 30. децембар прошле године, а затим и 10. фебруар.
Досадашњи рад обележила су неслагања око поједини проблема, највише у вези са пројектним суфинансирањем медија. Недавно је, ипак, међу члановима Радне групе постигнута сагласност да један од услова за учешће медија на конкурсу за пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса буде прихватање надлежности Савета за штампу, саморегулаторног тела за штампане и онлајн медије.
Сагласни су и око тога да се приликом оцене пројеката придржавање професионалних и етичких стандарда доказује прибављањем података – између осталих и од Савета за штампу – о томе да ли је то тело утврдило да је неки медиј прекршио закон или етичке стандарде.
Како наглашава Марија Бабић, правница Независног удружења новинара Србије (НУНС), Радна група још није завршила рад и коначан нацрт још није готов.
Она за Цензоловку објашњава да је дуги низ година један од већих проблема пројектног суфинансирања чињеница да на тим конкурсима средства добијају медији који систематски крше Кодекс новинара Србије.
„Идеја је да на овај начин утиче на то да медији што више поштују етички кодекс и да прихвате надлежност Савета за штампу, а да комисије приликом одлучивања узимају у обзир мере које то саморегулаторно тело изрече и да се средства додељују медијима у складу са законском регулативом, јер ће им то сада бити и законска обавеза“, напомиње Бабић.
Да се још увек важећи закон примењивао у духу у којем је донет, свих ових проблема не би било, те је неизвесно да ли ће се ове одредбе примењивати у пракси, ако буду ушле у коначан нацрт, додаје правница НУНС-а.
Да су се закони поштовали, свега овога не би било
Остало је још неусаглашених питања у Радној групи, како у вези са пројектним суфинансирањем, тако и око Регистра медија.
„Постоји сагласност да Регистар медија треба да садржи детаљније податке и да се уведе евидентира продукција произвођача медијских услуга, међутим, али још увек не постоји сагласност шта би регистар и евиденција требало све да садрже. Мислим да ипак треба да сачекамо да видимо да ли ћемо успети да постигнемо сагласност око других битних питања како бисмо могли да кажемо да су прихваћени неки предлози медијске заједнице“, оцењује Марија Бабић.
Она истиче да је и постојећа регулатива била довољна да се успостави адекватан положај медија и новинара у Србији – да су се закони примењивали у духу у коме су донети, сада би у Србији постојало повољно окружење за рад медија и новинара.
Гордана Новаковић, секретарка Савета за штампу, каже за Цензоловку да је решење по којем штампани или онлајн медиј мора да прихвати надлежност овог тела како би могао да учествује на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја већ унето у Медијску стратегију и у складу са тим је и предложена нова законска одредба.
„Драго нам је да је Радна група подржала ова решења, пре свега зато што је то добар начин да се медији додатно стимулишу да поштују професионалне стандарде и да се кроз пројектно суфинансирање подрже они који раде у складу са њима. Мислимо и да је веома важно да медији и када направе грешку то признају и пруже одређену сатисфакцију људима које су повредили и предузму све што могу да се таква грешка не понови. То се постиже саморегулацијом, кроз Савет за штампу”, сматра Новаковић.
|
Од 790 захтева савету за штампу 2015. До 14 ове године Одредба према којој приликом одлучивања о расподели конкурсног новца треба тражити податке Савета за штампу о томе да ли је одређени медиј прекршио Кодекс, већ постоји у подзаконском акту, али се углавном тумачи као необавезујућа. Може се, али не мора узети у обзир. Локалне самоуправе од Савета информације о томе да ли су у последњих 12 месеци неком од медија који су се пријавили на медијски конкурс изречене мере. Подаци Савета показују да су од 2015. године добили укупно 790 таквих захтева – прошле године 77, 2021. године 81, ове године 14. „Пошто ти подаци постоје и на нашем сајту верујем да има и оних локалних самоуправа које нам се ни не обраћају за информације, него користе доступне податке. Друго је питање колико те податке заиста узимају у обзир приликом одлучивања. Немамо повратне информације у вези са тим, али подаци које су објављивала новинарска удружења нису били охрабрујући”, каже Новаковић и напомиње да очекује да ће се нови закон поштовати. |
Измене закона нису гаранција за бољи положај медија и новинара
Процедура налаже да након јавне расправе о нацрту закона, Влада Србије треба да утврди предлог закона и поднесе га Народној скупштини на усвајање.
Марија Бабић сматра да би измене закона свакако могла да допринесе бољем положају медија и новинара, али да нису гаранција да ће се то и десити. Она оцењује да се кроз боља законска решења мора успоставити боље и сигурније окружење за рад медија и новинара, али да мора постојати и воља да се ти закони примењују у оном духу у којем су донети, а не да се траже рупе у тим законима.
Да су се закон и правилници до сада поштовали, Информер рецимо, који је према најновијим подацима Савета за штампу освојио бронзу у кршењу Кодекса новинара Србије, не би са друге стране за две године добио готово 18,3 милиона динара јавног новца на конкурсима за медијске пројекте, како је писао ЦИНС.
Ипак, недавна изјава главног и одговорног уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића, да је Кодекс новинара „глупост“, да „свака медијска кућа може да има своја правила“, те да Савет за штампу не признаје, показује да Информер нема намеру да се промени, и одаје утисак да ће нови закон, уколико не буде санкција, бити као и до сада бити мртво слово на папиру. О казненим одредбама у закону ће се, како смо сазнали, тек одлучивати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.