Вести
21. 02. 2023.
О жртвама, жртвицама и жртветинама
Реакција Ивана Радовановића на одговор који му је упутио директор БИРОДИ-ја Зоран Гавриловић.
Као сваког смерног библиотекара, одговор Зорана Гавриловића на мој текст на РТС-у, затекао ме у у ономе чиме се сваки пристојан библиотекар и бави - баш сам разгледао и читао неке књиге.
И у једној од њих, а аутор је извесни бечки Јеврејин, средње име Шломо, пронашао сам причу, из XIX века, о племену Тимеси из Сијера Леонеа.
Занимљиво племе, придржавало се још занимљивијег обичаја. Када изаберу некога за краља, они га, вече пре крунисања, добрано измлате. Толико, да често није успевао да доживи, крунисање. На крају су, за краља, предлагали само оне које баш мрзе.
И ако вам је сада пало на памет, да је мени пало на памет, да Гавриловића предложим племену Тимеси за краља, и онда, уз осмех, чекам шта ће да му се догоди, грдно грешите.
Управо супротно, помислио сам како Гавриловића ни у ком случају не бих кандидовао Тимесима за поглавицу, пошто би Тимеси, у том случају, озбиљно настрадали. Развалио би их Гавриловић, могу то лепо да видим, читаву сцену:
Окупе се Тимеси, дошао неки нови човек, хоће да га разгледају, омиришу, додирну, а нови човек - Гавриловић. И шта он ради, чим види Тимесије? Како шта?
Па одмах легне, закука, запомаже, плаче, зове упомоћ, обраћа се лекарској комори, омбдусману, WAPOR-у, твитује, лелече, и све време их, из угодног положаја жртве, цепа по потколеницама. Све им ноге поломио, Тимесима.
Сасвим заслужено, пошто су Тимеси неписмени, махом крезуби, а и баве се депрофесионализацијом, и крше чланове Закона о спречавању корупције и Закона о спречавању сукоба интереса, а поготово Кодекс лекарске коморе и чланове Закона о заштити Зорана Гавриловића.
Да не причамо колико су људских права прекршили тиме што се нису шутирали сами, него он морао да се, јадан, замара.
Другим речима, ко пусти Гавриловића међу Тимесије, на прагу је ножног геноцида. И створиће ћопаво племе, пошто ће Гавриловић и гене да им изломи.
Хоћу да кажем, тај, који би такву глупост предложио, сасвим сигурно никада није чуо, прочитао (у библиотеци), колико су опасни ти са менталитетом жртве, колико знају да буду агресивни, фокусирани, осветољубљиви, спремни да дехуманизују, све уз пријатно убеђење да раде нешто сасвим оправдано, и праведно, јер су, јербо, жртве. Рећи им да су жртвице, озбиљно би их увредило, јер жртве не пристају на деминутив. Жртветине је много прикладније. И оправдање је веће.
И да не буде да се сада ја бавим нечим што нити знам нити ми је посао, и да се не би умешала Лекарска комора и забранила ми да и мислим о Гавриловићу, све што сам написао, и све што следи, прочитао сам. Искључиво у књигама стручних људи (списак дела и аутора спреман сам да доставим).
Елем, за почетак, дефиниција: Играње жртве (постоји и назив "карта жртве") је процес у којем онај ко игра жртву (потегне ту карту), злоставља друге, манипулише, избегава одговорност, или просто тражи пажњу. Такав се зове, стручно: "Професионална жртва".
Њему је све дозвољено. Може да лаже, понавља флоскуле, измишља завере, оптужује, тражи одмазду, а све је то посебно слатко када се споји са још једном карактеристиком професионалне жртве - моралним елитизмом, илити "перцепцијом сопствене моралне супериорности, и неморалности друге стране".
Случај Гавриловић је ту прави рол модел. Калимеро синдром, из књига:
Почне тако што каже да сам га ја "медијски стрељао".
Онда обавезно напомене да је добио шећер док се "борио против корупције".
Овлаш нагласи да има протезу у горњој вилици (последица шећера, који је последица борбе против корупције).
Подсети да је радио са Верицом Бараћ и да му је професор био Стјепан Гредељ.
Убаци да су му претили на твитеру.
Дода да је "научио на факлутету".
И онда следи стручни закључак:
Он је јадан, прогоњен, болестан, изузетан у свему што ради, а при том је и његов морал је неспоран, пошто он "користи своје стручно знање да допринесе анализи и унапређењу стања у друштву"; и "поправља стање у медијима по упоредивој методологији МЕМО 98, односно у складу са WAPOR кодексом". Да се смрзнеш, само када прочиташ. Жртветина. И таквог, замислите добри људи, "напада" тамо неки неморални, чија се неморалност види из чињенице да је библиотекар, самоук (аутодидакт, Гавриловићу, аутодидакт), члан УО Фондације за Српски народ и државу, "колумниста Информера", а и "јунак је извештаја Савета за борбу против корупције". Ужас. Ни жртвица не могу да будем.
За разлику од Гавриловића, којег ми је, ево, готово жао. Толика страшна сила на њега навалила. Читаво племе Радовановић-Зекић прогања ту напаћену душу.
Лепо смишљено, али не одговара чињеницама.
Најпре, Гавриловићем сам се бавио само два пута: када је објавио сумануто истраживање о неписменим гласачима СНС-а, и када се бавио мојим писањем за РТС.
Никада, нигде нисам коментарисао, писао, реч рекао о његовом мониторингу медија, нити о његовом сукобу са РЕМ-ом, чија председница јесте моја жена, и то не само зато што она сама, успешно, уме да разговара и са Гавриловићем и са свима осталима. Просто, сматрао сам да то не би било пристојно.
Баш зато, убацивати њу у целу ову полемику је прилично бедно, одвратно, и то ни неписмени Тимеси не би урадили, нити било које друго дивље племе.
Да не причам како треба озбиљно напустити свако достојанство, неповратно се понизити, да би закључио да си жртва тамо неког брачног пара. Муж и жена - мачка печена. Гавриловић против Елене и Николаје Чаушеску. Па стварно срамотно.
Бедастоћа извире и из свих осталих тврдњи. "Јунак извештаја Савета за борбу против корупције". Уф. Страшно, али и истинито. Поменут сам у једном пасусу, пар редова, 2011. године, јер је моја фирма са Кипра купила другу фирму. Ето. Приватна фирма купила другу приватну фирму. Дело за затвор, одмах.
Члан УО Фондације. Да, па шта. Неплаћена позиција, у Фондацији која, колико знам није радила предлог за коначно решење, нити основала логор. Издају књиге. Као библиотекару, где ми је другде место?
Пишем за Информер. Да, и? Иза сваке своје речи стојим, баш као и иза свега што сам објавио на сајту РТС.
О глупостима и лажима да не причам. Новинар нисам од 2001. године. То што пишем за новине, сајтове, не чини ме новинаром, баш као ни Гавриловића његово писање и гостовање по телевизијама.
О њему нисам измислио ништа. Сам каже да су га за националног представника у WAPOR-у предложила два угледна професора, а одмах затим - да је једини члан WAPOR-а из Србије. Па кога онда угледни професори да предложе? Неког библиотекара?
Такође, сам је рекао да је до закључка да су гласачи СНС друштвени талог, неписмени, дошао тако што је комбиновао резултате телефонске анкете (коштала 1500 евра, жртвовао се Гавриловић и у том послу), са резултатима медија мониторинга. Стварно? Како је "комбиновао".
На сајту Биродија тог истраживања нема. Зашто га не објави. И све комбинације које је са тим истраживањем правио.
Посебна посластица је тврдња да није објавио писмо које сам му посало. А јесте. Истог дана када сам објавио текст у Информеру. И много пре тога, на твитеру. Да не причам како је, данима пре текста, новинар Нове С питао председника УО РТС о томе колико ме је РТС платио.
Пази молим те, мора да сам и њему писмо послао. Или је Гавриловић. Утврдићемо, полако.
Све заједно, свако слово, које је Гавриловић објавио у одговору на мој текст, написао је човек чије се основно занимање не зове "социолог", него "професионална жртва".
Манипулатор који се крије иза "моралне супериорности", који измишља да је прогоњен, и који, кукајући, покушава што више ногу да поломи.
Доста је то и приземно и патетично.
И зато, никада он краљ Тимесија неће да буде. Што би се рекло - преквалификован је. Толико да и они, без школе, могу лако да га препознају.
Што није добро за њега, јер може да му се деси, ако настави, а читао сам о томе баш недавно, у библиотеци, да заради и комплекс мученика.
А то је оно када сам тражиш да те прогањају, муче и да те боли. Склон си самоповређивању.
И шта ћемо ако Тимеси то чују.... А Гавриловић им дојадио, и пре него што су га срели.
Па га ипак позову. И прогласе за Поглавицу Жуто дупе, из племена арго супе.
Белај, шта да вам друго кажем.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.