Вести
29. 12. 2020.
Мањински медији: Од ивице одрживости до издашних субвенција
Медији на језицима националних мањина имају хроничан проблем финансијске одрживости. Јавни интерес се повлачи пред видљивом комерцијализацијом, а у великој мери су препуштени вољи политичких елита у мањинским заједницама. Две трећине су хонорарци, а пројектно финансирање и директна давања, иако често недовољна, су најстабилнији извор прихода.
Ово су неки од закључака истраживања „Финансирање медија на језицима мањинских националних заједница у Србији” у којем је учествовало 26 медија који производе садржај на 11 језика националних мањина. Истраживање је спровело Удружење новинара Србије током октобра и новембра ове године.
У истраживању су учествовали портали, штампани медији, радио станице и телевизије. Иако се редакције знатно разликују по величини и врсти, драстична је разлика и у приходима. Према финансијским извештајима АПР-а за прошлу годину, приход Хласа, портала на чешком био је 590.000 динара, док је Либертатеа, недељник на румунском успела да „заради“ 44 милиона динара. Од овог износа скоро 40 милиона су приходи од донација и субвенција.
Иако имају различите приходе, заједничко за истраживане медије је да се ослањају углавном на хонорарце. Чак две трећине запослених (66 одсто) су хонорарни сарадници, а само 34 одсто је у сталном радном односу. Изузетак је Торочанска светлост, лист на румунском, у коме „раде“ искључиво волонтери.
Три четвртине испитиваних медија (76 одсто) сматра да су у лошијем економском положају у односу на медије који извештавају на „већинском“ језику. Само четири одсто мисли да су ови медији у бољем економском положају, јер добијају директна давања од Аутономне покрајине Војводине. Петина испитаних сматра да мањински медији деле судбину осталих медија у Србији.
Као најчешћи разлог за лошији економски положај мањинских медија наводе ограниченост тржишта - и за понуду производа и услуга, а и за привлачење оглашивача. Мањински медији неретко функционишу у оквиру економски сиромашнијег подручја, у местима у којима је слаба привреда и одакле одлазе млади, те то додатно отежава њихово пословање и одрживост.
Проблем са којим се суочавају је и неизвесност – да ли ће средства добијена на конкурсима, путем директних давања или из других извора бити довољна за несметано функционисање. Неизвесност је додатно изражена код медија који као примарне изворе прихода наводе средства добијена на конкурсима из области јавног информисања.
Током ове године овим медијима су у просеку одобравана два пројекта, а износи варирају од 100.000 динара (Хрватске новине, Фондација Слобода штампе) па до 12.5 милиона, колико је одобрено још увек јавном предузећу РТВ Ковачица на локалном конкурсу.
Чак петина медија која је учествовала у истраживању, ове године или није “прошла” на конкурсима или није ни аплицирала (Руске слово, Буњевачке новине, РТВ Алди, пресхева.цом, Нови радио Петровец и Торочанска светлост).
Иако четвртина испитаних наводи конкурсе као најстабилнији извор прихода имају доста примедби на начин на који се спроводе. Сматрају да се средства на конкурсима додељују медијима „блиским власти“, као и да чланови комисије често не разумеју језик националне мањине. Додају и да „већински медији” често имају по један пројекат на „мањинском” језику, за који се одобре средства, али да се ти медији на могу аутоматски сматрати “мањинским”.
Указују такође и на раширену праксу да се медији или продукције оснивају искључиво да би добили средства на конкурсима у области јавног информисања.
Да би се превазишли проблеми пројектног финасирања мањинских медија препоручују да сва стручна удружења (новинарска удружења, Савет за штампу, па и сами медији) заједно изврше притисак на власт да о овим средствима одлучују стручне комисије, на основу стручних критеријума, узимајући при томе у обзир и мањинске специфичности.
Неки од медији су навели да значајна средства добијају на конкурсима страних донатора. Тврде и да им се на тим конкурсима чешће одобравају средства него у Србији, јер како кажу, овде се неретко средства деле под окриљем политике, док се на страним конкурсима посматра квалитет и значај предложеног пројекта.
АП Војводина је ове године издвојила 312 милона динара за девет издавача штампаних медија на језицима националних мањина, чији су оснивачи Национални савети. Ова средства се додељују без конкурса.
Héт Nap који извештава на мађарском је путем директних давања добио 30 милиона динара, а Хрватска ријеч 38 милиона од Покрајине. Средства су добили и Македонска виделина и Буњевачке новине, али је износ непознат. Ипак према финансијским извештајима за прошлу годину издавачима ових медија - “Македонском информативном и издавачком центру, на име донација и субвенција одобрено је скоро осам милиона динара (7.756.000), а Буњевачком информативном центру из Суботице нешто више 10 милиона динара.
Као најстабилнији извор прихода само су Фондација Слобода штампе, (издавач недељника на мађарском Családi kör и портала Szabad Magyar Szó и Слобода штампе) и РТВ Алди (албански језик) навели сопствене приходе. У првом случају су приходи од продаје новина, а у другом од маркетинга.
Медији на језицима мањинских заједница који су били у фокусу истраживања различито виде решења за своје финансирање, али су сагласни да треба отклонити неизвесност у финансирању уз повећање средстава, као и то да треба обезбедити независност од политичких притисака. Истичу да комисије на конкурсима у области јавног информисања треба да буду стручне и да разумеју језик мањинске заједнице.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.