Вести
24. 02. 2012.
Бајка из хладног собичка
Још једном о ставовима председнице УНС-а Љиљане СмајловићСтрахујући да би преписка са Љиљаном Смајловић могла да се отегне у недоглед, у свом првом јављању у Данасу рекао сам да нећу да полемишем с њом, али да хоћу да реагујем на неистине којима се она служи.
Нажалост, понављам то и овом приликом, уз обећање да је то моје последње узурпирање простора у Данасу на ову тему.
И ја сам био изненађен када сам видео да се истог дана (21, фебруара) када се појавио мој чланак „Новинари и пропагандисти“, појавила и Басарина колумна „Деоба прћије“, као и Кораксова карикатура.
Признајем да сам се добро осећао у том друштву које Љ.С. назива четом која користи тешку артиљерију. Мрзи ме да бројим знакове и речи као што то чини Љ.С, али понављам да сам само рекао да нећу да браним или оправдавам колегинице и колеге које она описује веома ружним речима, а не да нећу да се правдам.
Између правдања (себе) и оправдавања (других) постоји значајна, не само семантичка разлика. Најнепријатнији део целе ове приче свакако је да Љ.С. своју аргументацију стално покушава да оснажи уплитањем покојног Славка Ћурувије.
Овог пута отишла је корак даље од ранијих тврдњи да је НУНС тек мртвог Славка пригрлио као свог мученика, па каже да су уочи Славковог пута у Вашингтон, где је сведочио пред Хелсиншком комисијом америчког Конгреса, прваци НУНС-а захтевали да донатори у Стејт департменту буду званично обавештени како независни новинари у Србији немају ништа заједничко са таблоидним удбашем...
Љ.С, наравно, не каже који су то прваци НУНС-а и који су то донатори у Стејт департменту, а Љ.С, која је радила у америчкој невладиној организацији IREX, то би лако могла да сазна. Овако, све је то на нивоу ружног трача у који уплиће име мртвог човека.
За покојног Славка Љ.С. везује и причу о телефонима за не дај боже, које смо разменили за случај драстичних интервенција власти, па тврди да је Славко у то укључен тек по повратку из Вашингтона.
Али, већ у следећем пасусу Љ.С. каже да не потцењује ни то што су неки људи, као што Штајнер за себе каже, са Славком уочи бомбардовања почели да размењују телефоне за не дај боже. И њих је био страх када је Славко убијен, па није јасно да ли смо телефоне размењивали са живим или убијеним колегом.
Љ.С. понавља и причу о хладном собичку који је у Времену делила са мном и у којем је планиран и прављен НУНС. Уз најбољу вољу, не могу да се сетим да је НУНС, уз помоћ антимилошевићевских западних фондова, тамо планиран и прављен.
Има, међутим, на десетине сведока који се још сећају где је и како је НУНС стварно настао. Љиљана Смајловић у томе није учествовала.
Хари Штајнер
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.