Вести
23. 09. 2020.
Радојевић: Не верујем да ће притисак медија утицати на Савет у случају Телеком
Новинарка КРИК-а и уредница портала "Раскрикавање" Весна Радојевић пред данашњу седницу Савета за борбу против корупције о пословању "Телекома" каже да не верује да ће на чланове савета утицати притисак "Курира" и других медија који су "све време на линији фронта за ту државну компанију".
Она је за "Нови дан" рекла да је евидентно ћутање медија о том случају, али и да постоји део медија који брани "Телеком".
Нагласила је да јој није јасно да не постоје медији који ће, без обзира на борбу United media и Телекома, у коју су Адриа медија група и Игор Жежељ умешани, ту борбу ставити са стране, и размишљати критички о томе колико је сврсиходно да државна компанија улази у неке послове а да није јасно због чега.
"Имали смо ситуацију да су одговорни, челни људи у Телекому говорили да су морали да троше новац да би се борили са конкуренцијом, да су признали им је било стало да победе СББ, а да не гледају сврсиходност трошења уложеног новца, па и при куповини Курира и давању новца Жежељу и Wiraless mediji", рекла је Радојевић.
Она је оценила и да су и поред сталних притисака на чланове Савета, они показали да могу ствари да изнесу до краја, али да се Савет свео на неколико имена, а да су их државне институције и влада годинама игнорисали и желели да их угасе.
"Годинама их игноришу и у ситуацији смо да немамо последица њиховог рада и њихових извештаја, као и да се и влада и Тужилаштво оглушују о оно шта они пишу", рекла је Радојевић и додала да има мало наде да ће на основу њихових извештаја нешто конкретно бити урађено, али да не мисли да су чланови савета подложни таквој врсти притисака.
Говорећи о прљавим пословима широм света и афери којом се ових дана бави КРИК, а у коју су уплетене и две српске фирме - "Минеко" и "Гајдобра", каже да тај случај истражује 110 истраживачких редакција широм света а да је КРИК једна од њих која је добила приступ процурелим документима америчког трезора.
Објаснила је да је случај везан за банке у којима се трансфери одвијају преко долара, а да банке пријављују Америчком трезору сумњиве трансакције, али их не стопирају, већ настављају бизнис и узимају провизију за себе.
Тако да је за 20 година два билиона долара само мали промил оног што су америчке банке пријавиле као сумњиво Америчком трезору.
"У Србији, ми смо добили приступ документима који се тичу наших банка и објавили смо три приче - кључну и о две фабрике, а још неколико прича нас очекује у наредном периоду", рекла је Радојевић и додала да је занимљива прича о италијанском инвеститору који је дошао још за време Динкића и отворио фабрику у Гајдробри.
"Испоставило се да је власник јерменски бизнисмен", рекла је она и додала да су сумњиве транскације откривене јер је власник пребацивао више милиона долара са рачуна из Сигнапура фабрици у Гајдорби и тај исти новац враћао назад, а радио је то преко једне шкољке фирме коју је користио за трансфер.
"Оно што не можемо да кажемо је да је то сигурно прање новца јер надлежни органи нису ништа иза тога урадили", рекла је Радојевић.
Други случај односи се на рударски гигант Минеко за који је британска банка након истраге рачуна и повезаних фирми утврдила да имају 99 сумњивих трансакција у вредности од 15 милиона долара, па су им угасили рачуне и пријавили Америчком трезору.
"Минеко је рекао да демантује оштро све наше злонамерне наводе, и то очекивано у агресивној кампањи њихових пр-ова, имаћемо касније одговор на то. За нас је важно да ништа заправо није демантовано, да је изнет низ злонамерних оптужби на рачун КРИК-а, а КРИК никада нико није тужио и добио на суду, све приче пишемо на основу докумената и чињеница", рекла је Радојевић.
Она је нагласила да ће КРИК ове недеље објавити податке и за државне компаније и њихове сумњиве трансакције које су се нашле у извештајима Америчког трезора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.