УНС вести

01. 11. 2019.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Савет за штампу: „Српски телеграф“, „Курир“, „Нове кикиндске новине“ и „Информер“ прекршили кодекс; Због „Кикиндских“ опет бурно

Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу на синоћној седници донели су једногласну одлуку да су „Српски телеграф“, „Курир“, „Нове кикиндске новине“ и „Информер“ прекршили Кодекс новинара Србије. Подлистак „Данаса“ – „Кикиндске“, према већини гласова чланова, није прекршио новинарски кодекс.

 На овој, као и претходној седници чланови Комисије за жалбе имали су супростављене ставове да ли су „Кикиндске“ прекршиле кодекс: једни да је реч о очигледном кршењу, а други да питања наведена у тексту не морају да буду постављена особи о којој се пише.

Члан градског одбoра Српске напредне странке из Кикинде Марко Вукобрат упутио је жалбу због текста под насловом "Колико нас кошта `Вукобрат 25`" у „Кикиндским“, а који, како наводи, „без навођења аутора текста поставља неколико питања“ која се тичу његових примања.

Вукобрат у жалби наводи да је „Кикиндским“ упутио одговор на питања у тексту, јер није желео да се у граду у којем живи „стварају алузије на његова примања и да се постављањем питања без одговора сваком читаоцу остави на вољу и машту да сам замишља о коликим се сумама ради“. Одговор, како наводи, није објављен у „Кикиндским“.

Одговарајући на жалбу уредник „Кикиндских“ Жељко Бодрожић навео је да је реаговање Вукобрата у целости објављено у овом листу, али не у наредном броју јер су морали да консултују правног заступника због „озбиљних лажи и увреда“ које се наводе у одговору.

Новинарка „Времена“, представница НУНС-а у Комисији за жалбе Савета за штампу Тамара Скрозза рекла је да ће остати уздржана у гласању о овој жалби, зато што сматра да је она злоупотреба Савета за штампу.

„Први пут сам гласала да су ‘Кикиндске’ прекршиле кодекс. Ово се сада наставља. Мени се не свиђа да Савет за штампу на било који начин буде средство раскусуривања између ‘Кикиндских’ и кикиндских напредњака“, рекла је Скрозза.

Додала је да је ово „покушај дискредитације ‘Кикиндских’“, имајући у виду да комисије на конкурсу за суфинансирање медијској садржаја Министарства културе и информисања не додељују средства медијима који су више пута осуђивани пред Саветом за штампу.

„Жао ми је што ово сада превазилази причу о кодексу, али мислим да морамо да посматрамо и контекст у коме се дешава“, рекла је Скорозза.

Бивша председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро, представница јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу рекла је да је цео текст „Кикиндских“ постављен као отворено питање.

„Ако је отворено питање, ја те управо зовем да ми отворено одговориш. У таквој ситуацији није кршење кодекса. Нема потребе да зовеш и провераваш. Новинар има право и могућност да позове јавну личност. Овакав начин писања не изискује обавезу“, рекла је Шкеро.

Коментаришући излагање Шкеро новинарка „Политике“, представница УНС-а у Комисији за жалбе Савета за штампу Вишња Аранђеловић рекла је да се са овим ставом „дубоко не слаже“. „Не знам где би одвело новинарство када би тако сви постављали питања, а да не зову живог саговорника“, рекла је Аранђеловић.

Судија Врховног касационог суда у пензији, представница јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу Снежана Андрејевић рекла је да је у интересу јавности да се новинари баве овом темом, али на начин да се поштује кодекс.

„Суштина нашег предмета је да ли је он пре објављивања, како год ми овај текст доживљавали, требало да предузме одређене кораке или није“, рекла је Андрејић.

Уредница у „Новом магазину“, представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Савета за штампу Јелка Јовановић рекла је да је одговор Вукобрата на текст у „Кикиндским“ „непристојнији“, него изнета питања у тексту овог листа.

„Боље би било да је Бодрожић послао питања Вукобрату, па сачекао на одговоре. Ово је гранични случај“, рекла је Јовановић.

Аранђеловић је Јовановић одговорила да „новинар има право и треба да поставља питања, али саговорнику, особи о којој пише. „Случај није граничан, већ јасан“, рекла је Аранђеловић.

Јовановић је истакла и да овај случај има две стране, одговор Вукобрата који је увредљив и текст, у форми питања, који није.

Колумнисткиња „Недељника“, представница УНС-а у Комисији за жалбе Савета за штампу Љиљана Смајловић рекла је да је новинар дужан да позове особу о којој пише пре објављивања. Истакла је да ће последица бити на „очигледан прекршај кодекса“ да Савет за штампу није у стању да донесе одлуку.

Упитала је генералну секретарку Савета за штампу Гордану Новаковић који је у овом случају стандард Савета за штампу.

Новаковић је Смајловић одговорила да је Савет имао сличне ситуације када је у наслову постављено питање, као и да су то сваки пут санкционисали.

Скрозза је истакла да је овај случај апсолутно јасан, али у „идеaлном свету“ у којем функционери поштују закон и не дискриминишу медије. “Имам проблем са злоупотребом Савета за штампу и заборављеним контекстом у којем се ствари дешавају“, рекла је Скрозза.

Одговарајући Скроззи Аранђеловић је истакла да Комисија за жалбу не може, јер не живимо у идеалном свету, да „жмури“ на кршење кодекса.

Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу нису донели одлуку да су „Кикиндске“ прекршиле тачке из одељка I (истинитост извештавања), као и да текст овог листа није прекршио тачку 6 одељка IV (одговорност новинара) новинарског кодекса

Подсетимо, на претходној седници чланови Комисије за жалбу Савета за штампу одлучили су да су „Кикиндске“ прекршиле кодекс.

Случај сличан пређашњем

Вук Јеремић жалио се Савету за штампу због текста у „Куриру“ који му је „повредио част и нарушио углед износећи о њему неистине, непотпуне и увредљиве информације“.

У жалби се наводи да је на насловној страни „Курир“ објавио наднаслов „Афера која тресе регион“ и наслов „Боки 13 новац од рекета давао Вуку, Бошку и Ђиласу“, а којима упућују на „спорни текст“ на странама 4. и 5. где је објављен наднаслов „Откривамо ко се овајдио од афере рекет“ и наслов „Боки 13 новац од рекета давао Вуку, Бошку и Ђиласу“.

Наводи се између осталог, у жалби и да „Курир“ не наводи нити један „озбиљан извор информација“, као и да је „конструисана прича“ стављена у контекст актуелне политичке ситуације.

Одговарајући на жалбу Јеремића адвокат „Курир“ навео је да „новинари нису дужни да утврђују апсолутну истину већ су дужни да истинитост информација провере са пажњом примереном околностима“, те да су сви наводи из жалбе неосновани.

Снежана Андрејевић истакла је да ово случај сличан претходном, Вукобрат против „Кикиндских“, јер се у тексту постављају питања о ономе шта се догодило. „Можемо да се понашамо као и у пређашњем случају“, рекла је Андрејевић.

Када је реч о прекршеној претпоставци невиности у тексту „Курира“ Андрејевић је истакла да се пракса Европског суда за људска права „озбиљно променила“ и да су стандарди „пооштрени до крајњих граница“.

Јелка Јовановић о овом случају рекла је да је текст „чист спин“, на „бази претпоставки“.

Једногласна одлука комисије је била да је „Курир“ прекршио тачке 2,3,4,5 одељка I (истинитост извештавања), тачку 3 одељка IV (одговорност новинара) и тачке 1 и 2 одељка V (новинарска пажња) новинарског кодекса.

Све су преписали

Јужне вести поднеле су жалбу Савету за штампу због текста у „Српском телеграфу“ под насловом "Рому одузели коња", за који тврде да је реч „споју два текста“ са њиховог портала.

„Текст је састављен једноставним преписивањем наведена два текста Јужних вести, уз незнатне измене у редоследу речи, док су цитати преписани дословце. Не само да нигде није наведено да је било који део текста преузет из другог медија, већ је и као аутор текста потписане ’Екипа Српског телеграфа’“, наводи се у жалби, на коју „Српски телеграф“ није одговорио.

Чланови Комисије за жалбе Савета за штампу констатовали су и да се у пракси дешава да саговорници новинарима кажу да су дали изјаву за други медији и да је препишу за њихов.

Уредник у ФоНету, представник Асоцијације медија у Комисији за жалбе Савета за штампу Златко Чобовић рекао је да је у овом случају „неспорно“ да је кодекс прекршен, као и да је „безобразлук толики“ да су поједини цитати препричани.

Председник Одбора за људска права из Ниша, представник јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу Драган Ђорђевић истакао је да је текст „Српског телеграфа“ „неспорна крађа, кршење ауторства“, као и да су „све преписали, чак су и слагали“.

Вида Петровић Шкеро рекла је да у образложењу Комисије за жалбе Савета за штампу треба да се истакне да „Српски телеграф“ „чак није одговорио“ на жалбу Јужних вести.

Једногласна одлука комисије је била да је „Српски телеграф“ прекршио тачку 1 одељка IX (поштовање ауторства) кодекса.

Некада је саопштење вест

Уредник „Кикиндских“ Жељко Бодрожић упутио је жалбу због текстова "Бодрожићево из немоћи ширење зла" и "Бивши председниче ОФК Кикинде Бодрожићу", а који су објављени у „Новим кикиндским новинама“.

У жалби се између осталог, наводи да су о Бодрожићу изнeте „увредљиве квалификације и неистине, његовом рођеном брату и ’Кикиндским’“, не дајући му прилику да одговори.

У одговору на жалбу наводи се да је неоснована, да је реч о саопштењима СНС-а у којима се износе одређени ставови и констатације на рачун Бодрожића као новинара.

„Бодрожић је могао да реагује демантијем, који би ми, без дилеме, објавили. Али није, као што никада то није учинио, ни када су у питању страначка саопштења, нити текстови у којима се он у било каквом, па и негативном, контексту помиње“, наводи се у одговору у на жалбу.

О преношењу саопштења у медијима Златко Чобовић је рекао да могу да се преносе у целости, али да се тим „рескира“ кршење кодекса, јер је новинар одговоран за оно што објављује. 

Љиљана Смајловић је истакла да је некада саопштење вест. „Редакција има начина да каже да су у саопштењу изнете непоткрепљене оптужбе за које нису понуђени никакви докази“, рекла је Смајловић.

Одлука комисије је да су „Нове кикиндске новине“ прекршиле тачке 4 и 5 одељка I (истинитост извештавања), тачку 3 одељка IV (одговорност новинара) и тачку 1 одељка VII (поштовање приватности) новинарског кодекса.

Вест о састанку који се није одржао

Златко Чобовић поднео је жалбу против листа „Информер“ јер је обавестио јавност о одржаном састанку председника Србије Александра Вучића и немачке канцеларке Ангеле Меркел, а који се десио сутрадан.

„На овај начин ‘Информер’ је обавестио јавност не само о непостојећем догађају, већ је цитирао шта је председник Србије рекао канцеларки Немачке с којом се није срео на састанку који се није догодио!“, написао је у жалби Чобовић.

Вишња Аранђеловић рекла је да не сматра да је вест „Информера“ лажна, већ да је реч о слепом веровању извору. „Није постојала намера да се читаоци обману“, рекла је Аранђеловић.

Вида Петровић Шкеро истакла је да је ово нетачна вест, јер да је била „грешка“ „Информер“ би се извинио сутрадан својим читаоцима.

Одлука комисије је да је „Информер“ прекршио тачке 1 одељка I (истинитост извештавања) и тачке 1 и 2 поглавља V (новинарска пажња) кодекса.

* Преузимање делова или целокупног текста је дозвољено уз обавезно навођење извора

____________________________________________________________

НАПОМЕНA: У првој верзији текста стајало је да „Кикиндске“ са четири гласа за, шест против и једним уздржаним нису прекршиле тачку 4 одељка I и тачку 1 одељка V кодекса, као и да је “Информер“ прекршио тачке 1 и 2 одељка I и тачку 1 поглавља V кодекса. Тачно је да чланови Комисије за жалбе Савета за штампу нису донели одлуку да су „Кикиндске“ прекршиле тачке из одељка I новинарског кодекса, да текст овог листа није прекршио тачку 6 одељка IV, као и да је „Информер“ прекршио тачку 1 одељка I и тачке 1 и 2 одељка V.