УНС вести

03. 01. 2018.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Поглед на новинарску 2017. годину

Прошлу годину новинари ће памтити не само по инцидентима, физичим и вербалним нападима на колеге, чак и на дан инаугурације председника Републике Србије, већ и по блокадама рачуна великим медијским кућама, штампаријама, злоупотребама пројектног суфинансирања...

Након што је крајем 2016. године 15 новинара „Блица“ отпуштено, УНС је у јануару од колега из Рингиер Аксел Спрингера, сазнао да менаџмент Рингиер Аксел Спрингера иде на дружење ради јачања тимског рада (тим билдинг) у Абу Даби. Након што је УНС објавио ову вест, добио је саопштење од ове компаније да ће се запосленима исплатити 13. плата.

Средином октобра 2017. године, УНС је сазнао да је уредништво дневног листа „Блиц“ обавестило десетак хонорарних дописника да са њима прекида редовну сарадњу.

Новинари на суду

Година је почела првостепеном пресудом Вишег суда у Београду у случају грађанин Стефановић против НИН–а.

Овај судски спор почео је у 2016. години, када је министар полиције Небојша Стефановић тужио новинарку НИН-а Сандру Петрушић, главног и одговорног уредника тог листа Милана Ћулибрака и НИН д.о.о. због текста "Небојша Стефановић, главни фантом из Савамале", објављеног 16. јуна 2016. године, а који је био и на насловној страни НИН-а.

Овај лист је пресудом требало да плати казну од 300.000 динара са каматом на име нематеријалне штете због повреде части и угледа Стефановића.

Апелациони суд је у априлу преиначио пресуду Вишег суда. Пресудом je одбијен захтев Стефановића да му тужени исплате 300.000 динара, као и захтев да уредник НИН-а првостепену пресуду објави у следећем издању недељних новина НИН.

Испред Скупштине Србије је 31. маја, непозната лица, за које се претпоставља да су обезбеђење СНС–а, физички су удаљили новинарку „Данаса“ Лидију Валтер и малтретирали младог колегу, сарадника фоторепортера Танјуга. Истог дана, вербално је прећено и новинарским екипама Инсајдера и VICE–а.  Фотографије физичког малтретирања колега, објавили су листови „Данас“ и „Курир“, а оне су од анонимног извора стигле и на адресу УНС–а.

Прво основно јавно тужилиштво одбацило је кривичне пријаве новинара. Оно је у образложењу своје одлуке навело да не постоје основи сумње да је било које лице извршило кривично дело угрожавање сигурности или насилничко понашање. Ово Тужилаштво наложило је МУП–у да против учесника инцидената на дан инаугурације поднесе прекршајне пријаве за кршење јавног реда и мира.

Више тужилаштво у Београду, међутим, прихватило је приговор новинара на одлуку Првог основног тужилаштва којом су одбачене кривичне пријаве. Прво основно тужилаштво сада поново одлучује о овом налогу.

Блокаде рачуна великим медијским кућама и штампаријама

Запослени у “Вечерњим новостима” у мају су од Владе, управљача Компанијом “Новости”, тражили да хитно почне решавање нагомиланих проблема са којима се ова медијска кућа суочава. Руководство Компаније обавестило је тада запослене да је због дугова и доспевања на наплату банкарског кредита од 425.000 евра у августу могућ скори престанак изласка "Вечерњих новости", а тадашњи генерални директор Радомир Дмитровић заједно са представницима синдиката потписао је анекс колективног уговора којим су плате смањене за 10 одсто.

На седници Надзорног одбора Компаније Новости усвојена је оставка Ратка Дмитровића, а на место директора изабран је Срђан Мушкатировић, представник капитала Милана Бека и члан Надзорног одбора. У септембру је за вршиоца дужности главног и одговорног уредника именован власник и главни уредник „Печата“ Милорад Вучелић.

Рачун Компаније Новости блокиран је 12. јула ове године, због, како је навела ова Компанија, дуга из 2009. године, када нису подмирене обавезе према држави; доприноси за порезе и зараде у висини 103 милиона и 25 милиона за неплаћени ПДВ. „Са каматама то је 284 милиона динара“, навеле су тада Новости.

Крајем августа блокиран је и рачун Штампарије Борба због немогућности ове фирме да наплати дугове од Компаније Новости.

Пореска управа блокирала је 7. јула све рачуне компаније Адриа медија групе, у оквиру које послује и дневни лист „Курир“. Пореска управа није УНС-у тада одговорила на питање који су разлози за блокаду рачуна издавача "Курира" Адриа медиа групе, позивајући се на тајност података.

У решењу Пореске управе чији је део објављен на сајту Курира, наводи се да је одређена привремена мера обезбеђења наплате пореза „пошто постоји опасност да порески обвезник осујети, онемогући и учини неефикасном његову наплату".

Рачуни Адриа Медиа Групе (АМГ) крајем октобра су одблокирани. Како је УНС сазнао из АМГ, у новим решењима Пореске управе стоји да ова компанија нема доспелих обавеза према овој институцији.

Крајем новембра УНС је обавестио јавност да је „Политика“ блокирала рачун „Дневник Војводина преса“, издавача новосадског листа „Дневник“. Рачун “Дневника“ блокиран је на износ од 190.503.721,79 динара. Генерални директор „Дневник Војводина преса“ Душан Влаовић потврдио је УНС-у да је рачун блокиран због дуга који ово предузеће има према штампарији „Политике“.

РТВ Крагујевац поново у етру

На почетку године, Министарство привреде раскинуло је приватизацију РТВ Крагујевац, због тога што тадашњи крушевачки бизнисмен и власник Радоица Милосављевић није у року уплатио нове банкарске гаранције.

Од јуна 2016. године запослени у РТВ Крагујевац нису добијали зараде, а РТВ Крагујевац је исте године прекинула емитовање програма. На основу Уредбе коју је на предлог Министарства културе и информисања донела Влада Србије, Скупштина града Крагујевца донела је у јулу одлуку да преузме власништво над РТК на период од шест месеци.

Телевизија Крагујевац је од августу поново у етру, запосленима су исплаћене заостале зараде, а за оне који су то желели, обезбеђен је социјални програм.  

У јануару је одржан први састанак Сталне радне групе представника државних институција и удружења новинара и медијских асоцијација поводом сарадње на случајевима кривичних дела којима новинари могу да буду изложени. На састанку су одређене "контакт тачке" за сталну комуникацију између тужилаштва и полиције и новинарских удружења и медијских асоцијација у случајевима напада на новинаре.

Нови председници УНС-а и НУНС-а

У мају је у Ивањици одржана Изборна скупштина УНС-а, а за председника је изабран главни уредник антикорупцијског сајта „Пиштаљка“ Владимир Радомировић. Скупштина је изабрала и нове представнике органа УНС-а, 40 чланова Управе и по пет чланова Надзорног одбора и Суда части.

У фебруару ове године председник НУНС-а Вукашин Обрадовић донео је одлуку да поднесе неопозиву оставку на место председника овог удружења. НУНС је на ову функцију, у марту, именовао Славишу Лекића. 

Гашење „Врањских“ и оснивање Групе против медијског мрака

Као власник и уредник „Врањских новина“, после 23 године, Вукашин Обрадовић је угасио овај лист уз образложење да је одлуку донео „због финансијских и политичких притисака“.

Он је средином септембра штрајковао глађу јер је „желео да скрену пажњу новинара и јавности на сав бесмисао борбе за слободу медија коју води у последњих тридесетак година“. Након што је Обрадовић прекинуо штрајк глађу, неколико невладиних организација и новинарских и медијских удружења формирали су „Групу против медијског мрака“.

УНС није приступио овој групи јер је она одбила предлог УНС да се подрже сви локални медији који су под притиском и осуди свако насиље над новинарима.

У марту је потпредседник Српске напредне странке Миленко Јованов оптужио новинарку Наташу Јеремић да "управља целокупним нарко тржиштем у Србији".

Новинарске награде

У априлу, Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) добио је Европску новинарску награду (European Press Prize 2017) у категорији "Истраживачко новинарство".

У протеклој години, УНС је први пут доделио новинарску награду за фељтон „Пера Тодоровић“. Награду је добио колега Милорад Ђоковић. Ђоковићу је награда уручена у мају, у тек изграђеној Новинарској кући „Пера Тодоровић“ у Водицама, крај Смедеревске Паланке.

У Јагодини је 11. јуна обележено шеснаест година од убиства дописника "Вечерњих новости" из Јагодине Милана Пантића.

На почетку истог месеца Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић је рекао да су имена осумњичених, налогодаваца и извршилаца за убиство новинара „Вечерњих новости“ из Јагодине Милана Пантића, који су ”са територије Београда и Јагодине“, достављена тужиоцу.

Детаљан извештај, изјавио је Матић, полиција је доставила надлежном тужиоцу у Јагодини, од кога се сада очекује да „у најскорије време донесе одговарајуће одлуке и предузме радње у складу са законским овлашћењима“.

У исто време, проглашена је и добитница награде за новинарску храброст „Милан Пантић“ коју додељују „Вечерње новости“. Награђена је шефица дописништва РТС-а у Нишу Драгана Сотировски. Сотировски је, иначе, у децембру 2017. године именована за начелницу нишког округа.

УНС је у октобру награду за новинарску хуманост „Ђоко Вјештица” доделио новинаркама Радио-телевизије Србије Ани Стаменковић и листа „Политика” Данијели Давидов Кесар. Новинарка РТС-а Ана Стаменковић од 2008. године редовно извештава о трансплантацији органа. Од 2010. године ту кампању подржава и редовно прати и новинарка листа “Политика” Данијела Давидов Кесар.

Уредници емисије „Прави угао“ на Радио-телевизији Војводина Љубици Гојгић, УНС је у децембру доделио награду „Александар Тијанић“ за борбеност у новинарству.

На 136. рођендан УНС-а, 21. децембра 2017. године уручене су годишње награде УНС-а. Награда УНС-а за животно дело припала је бившем новинару „Политике“ Петру Пеци Поповићу.

Претње и притисци на новинаре

У јуну прeтходне године, Тужилаштву за високотехнолошки криминал пријављена је претња коју је на Фејсбук профилу добила новинарка портала „Цензоловка“ Марија Вучић, а у којој је писало: „Камењарко, ићи ћеш под мач убрзо“. До данас нема епилога овог случаја.

Новинарки Мреже за истраживање криминала и корупције – КРИК Драгани Пећо у јулу је обијен и испретуран стан, а од вредности ништа није украдено.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је новинарима у септембру да „полиција чини све како би се потпуно разрешио случај обијања“. Полиција до данас није поднела кривичну пријаву против починилаца. 

Крајем истог месеца, ухапшен је и ТВ водитељ Дејан Анђус за кривично дело изнуде. Виши суд у Београду у новембру је потврдио оптужницу против водитеља за, како је саопштено из тог суда, изнуду новца од једног бизнисмена.

Власник и главни уредник Информера Драган Ј. Вучићевић је у јулу, у интервјуу за ТВ Пинк, најавио је оснивање новог новинарског удружења чији би циљ, између осталог, био заштита председника Србије Александра Вучића од напада таблоида.

Почела израда Медијске стратегије

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић изјавио је на телевизији Н1 да ће се у Медијској стратегији, као законска обавеза, предвидети да локалне самоуправе за пројектно суфинансирање медија издвајају најмање један одсто својих буџета.

Министарство културе и информисања је у јулу формирало Радну групу за израду радне верзије Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији, која је имала 15 чланова, представника новинарских и медијских удружења, државних органа и независних експерата. На предлог УНС-а, у Радну групу изабрана је новинарка и некадашња председница УНС-а Љиљана Смајловић.

Љиљана Смајловић поднела је у октобру оставку на место члана Радне групе за израду радне верзије Медијске стратегије. У писму које је доставила УНС-у и Министарству културе и информисања навела је да оставку подноси због одлуке Владе Србије, да Гајовића именује за државног секретара за информисање упркос томе што пропагира „шовинистичке предрасуде према женама“.

Неколико дана касније, Управа УНС-а одлучила је да се ово удружење повуче из Радне групе до избора новог државног секретара за информисање, из разлога наведених у образложењу оставке Љиљане Смајловић.

Након оставке Љиљане Смајловић и повачење УНС-а, из Радне групе иступили су представница Асоцијације медија Далила Љубичић, представник новинарских и медијских удружења НУНС, НДНВ, АОМ, АНЕМ и Локал Прес Недим Сејдиновић, као и стручњак за дигиталне медије и медијски предузетник Дејан Николић.

„Политикини“ фантомски коментатори

У јулу је „Политика“ објавила неколико коментара фантомских аутора. У рубрици Погледи, у којој се објављују лични ставови и анализе стручњака, новинара и уметника, појавили су се прилози измишљених коментатора.

Откривено је да је „Политика“ објавила коментар непостојећег Петра Величковића „форензичког психијатра, судског експерта за поверавање деце“ из Монтреала. Уз коментар је објављена и фотографија „Петра Величковића“ за коју су корисници друштвених медија установили да је фотографија немачког глумца Андреаса Кауфмана.

Након тога, откривено је да је почетком маја, у овом листу објављен коментар „Милована Б. Вучића“, који је потписан као „професор универзитета, психоаналитички психотерапеут и психоаналитички супервизор, специјалиста за дечју психоанализу, Лос Анђелес, Калифорнија“.

Накнадно је УНС утврдио да „Политика“ има још једног фантомског коментатора - Петру Ножицу, породичног терапеута и психијатра из Сарајева. Тим именом и звањем потписан је текст објављен у Политикиној рубрици Погледи 15. маја.

Објављивање коментара измишљених аутора у „Политици“ колегијум овог листа у обраћању јавности образложио је нападом непознатих хакера али, како је УНС сазнао, у пријави тужилаштву одустало се од те тврдње, а одговорни у овој медијској кући поднели су пријаву за превару.

Одбијен предлог УНС-а и НУНС-а да Живојин Ракочевић буде члан одбора Агенције за борбу против корупције

Посланици су у јулу одлучили да не изаберу кандидата УНС-а и НУНС-а Живојина Ракочевића за члана одбора Агенције за борбу против корупције.

УНС и НУНС су Ракочевића предложили први пут у августу 2015, а затим и у августу 2016. године. Ракочевић је први пут предложен након што је дуже време било упражњено место члана одбора који се бира на предлог новинарских удружења. Њега је Скупштини предложио надлежни Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу септембра 2016. године.

УНС и НУНС су крајем јула 2017. године трећи пут Народној скупштини Републике Србије предложили Живојина Ракочевића за члана Одбора Агенције за борбу против корупције.

РАТЕЛ донео одлуку о обавези кабловских оператера да преносе Прву, О2, Хепи и Пинк

Кабловски оператер КДС Радијус Вектор у августу је онемогућио гледање канала Прва, Б92 и Хепи и заменио их каналима Н1, Гранд 1 и Гранд 2. Радијус Вектор је, у складу са Законом о електронским медијима и захтевом РЕМ-а, пре него што је искључио из програма ТВ Б92, Прву и Хепи, тражио сагласност за преношење њихових програма, али је није добио јер су ове телевизије тражиле новчану надокнаду, како је сазнао УНС.

Регулаторна агенција за електронске комуникације (РАТЕЛ) донела је у октобру, решење о обавези кабловских оператора да преносе програме телевизија са националном фреквенцијом - Прва, О2, Хепи и Пинк. РАТЕЛ је решење донео на основу захтева Савета РЕМ-а који је на седници утврдио листу канала које ће кабловски оператори бити обавезни да преносе.

Телевизија Б92 у септембру променила је име у О2ТВ,  док се сајт ове медијске куће B92.net није мењао.

Место директора и главног уредника недељник „Експрес“ напустио је у септембру Иван Цвејић, а на његово место дошао је некадашњи новинар и политичар Слободан Орлић.

Крстић и Пановић чланови УО РТС-а

Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) изабрао је, на седници која је одржана у септембру, Зорана Пановића и Небојшу Крстића за чланове Управног одбора Радио-телевизије Србије.

УНС је истог месеца захтевао од РЕМ-а да јавности објасни критеријуме којима се руководо када је именовао Небојшу Крстића за члана Управног одбора Радио-телевизије Србије. УНС је тада подсетио, да су у време када је Крстић био саветник за медије председника Бориса Тадића усвојене драконске измене Закона о јавном информисању, да су новинари који су критички писали о власти отпуштани без могућности да посао пронађу у било ком јавном гласилу, а медији били изложени драстичној цензури.

Александар Гајовић именован за државног секретара за информисање

Уредник "Илустроване политике" Александар Гајовић именован је у октобру, на седници Владе Србије за државног секретара за информисање. Некадашњи председник и генерални секретар УНС-а Нино Брајовић налазио се на месту државног секретара од средине децембра 2016. године до 29. јуна ове године, када је распуштена Влада Александра Вучића, након што је изабран за председника Србије.

Суд части Удружења новинара Србије у новембру је одлучио је да новинарка Љиљана Смајловић буде председница овог тела.

Банке не одобравају кредите новинарима, медијима и удружењима грађана

УНС је од колега сазнао да им поједине банке не одобравају кредите са објашњењем да не кредитирају удружења грађана, медије и запослене у њима. Истовремено, захтев за инвестициони кредит УНС-у су одбиле да дају Рајфајзен и Војвођанска банка са истим образложењем. Раније, банка Интеза одбила је да одобри кредит радију „Браво“ из Пожаревца, а недавно и једном медију из Ниша.

Иако је УНС последњих година од Војвођанске и Рајфајзен банке узимао и без дана кашњења вратио више кредита у укупном износу од око 200.000 евра, ове године обе банке одбиле су наш захтев за кредит са образложењем: „не дајемо кредите удружењима грађана“.

Кредит је на крају УНС-у, одобрила Експо банка. УНС је заштиту затражио и од Заштитника грађана којем је послао документа која указују на дискриминацију.