Новинарско ћоше
07. 01. 2025.
Ко другоме даје, Богу позајмљује
“Ко другоме даје, Богу позајмљује – каже наш народ, а ја сам у томе нашао мотив за лично хуманитарно деловање”, истакао је за УНС први добитник награде “Ђоко Вјештица” Драгољуб Јанојлић, причајући о добрим делима која су обележила његов новинарски рад.
За сваку хуманитарну акцију, важну улогу имала је подршка редкација, а Јанојлић, поред “Експреса” и “Паланачких новина”, истиче и франкфуртске “Вести”, које су имале рубрику “Хуманитарни мост”.
“Ова рубрика доносила је приче о људима које живот није мазио. Њима су у највећем броју помагали Срби у дијаспори. Потребу за туђом помоћи имали су људи слабог имовног стања, углавном за лечење и куповину скупих лекова. Тежио сам томе да се сиромашним породицама помаже чак и у решавању стамбеног питања. На први поглед, то је изгледало као немогућа мисија, али се показало да упорност и жеља да се учини помак могу дати резултат”, прича Јанојлић за УНС.
Помоћ седмочланој породици са КиМ
Низ хуманитарних прича које су помогле различитим породицама да добију кров над главом почео је позивом колеге Александра Ећимовића. Он му је рекао да у градском парку у Главашевој улици живи седмочлана породица са Косова и Метохије којој је потребна помоћ.
Јанојлић се, након разговора са Ећимовићем, обратио оцу петоро деце.
“Рекао сам им да могу написати текст о њиховој невољи и нагласио да се може наћи неко у „белом свету“ ко хоће и може да помогне. Тај човек измученог лица гледао ме је с очевидним неповерењем, вероватно мислећи да сам још један од оних који обећавају, а не учине ништа. Знао сам да морам бити упоран и да не смем одустати од покушаја да решим животно питање ове породице”, наставља Јанојлић.
Убрзо након разговора, Јанојлић је урадио причу о овој породици са Косова и Метохије.
“То је, чини ми се, био мој најбрже написани текст за новине у дугој новинарској каријери. Послао сам га факсом франкфуртским ‘Вестима’ и пожурио на аутобуску станицу да возача аутобуса на линији Смедеревска Паланка – Београд замолим да фотографије преда куриру ове редакције. Већ следећег дана освануо је мој текст на целој страници”, додао је он.
Одмах након објављивања текста, звали су га многи Срби који живе у расејању, а прича ове породице постала је позната и мештанима Смедеревске Паланке.
“Хипођакон овдашњег храма назвао ме је и понудио помоћ да је збринемо. Ишли смо у неколико села да нађемо слободну кућу и решимо проблем за неко време док се не нађе трајно решење. На резултат нисмо дуго чекали. Помоћ је понудила хуманитарна организација ‘Божур’ из Чикага. То нас је све охрабрило и кренули смо у потрагу за домаћинством које је могуће купити донираним новцем”, испричао је Јанојлић.
Са кумом ове породице Јанојлић је у селу крај Рибарске бање одабрао кућу и окућницу коју ће купити.
Враћајући се из тог места, дошао је до расадника, чији је власник понудио да запосли оца деце да залива биљке.
“Њиховом усељењу су се нарочито обрадовали људи из комшилука. Нудили су млеко за децу сваког јутра. Касније су им купили и одећу”, испричао је он.
Посао у фабрици опреме и машина за оца троје деце
Убрзо је својим текстом и хуманитарним активностима помогао и породици која се из Ђаковице доселила у Смедеревску Паланку. Овај брачни пар је са троје деце живео у тешким условима. Најмлађе дете имало је тешко оштећење вида.
“Одмах сам урадио текст за ‘Вести’, а на реаговање читалаца из иностранства се није дуго чекало. Скупљене су паре и у Смедеревској Паланци им је купљена кућа са четири ара плаца. Јавили су се и донатори да помогну око њеног уређења и то је урађено у рекордном року”, наставио је он.
Јанојлић је помогао да отац троје ово троје деце пронађе посао у граду.
“У фабрици опреме и машина, која је припадала систему „Гоша“, понудили су радно место заваривача. Знајући да нема ту квалификацију, отишао сам до Института ‘Гоша’ и директорки Марини Кутин предочио његову ситуацију. Она је пристала да му бесплатно омогући преквалификацију у Заводу за заваривање чиме је решено и питање сталног радног места”, додао је он.
Срби на привременом раду у иностранству успели су да набаве и очне протезе за најмлађу ћерку, а све то десило се након Јанојлићевих текстова.
Кућа за самохрану мајку из Подујева
Из Редакције „Вести“ Јанојлићу су јавили и да у Куршумлији живи вишечлана породица са Косова и Метохије којој треба помоћ. Отишавши тамо, упознао је мајку са троје деце, чији је отац преминуо.
“Кад сам се нашао у кући у којој је привремено боравила ова сиромашна породица, мајка ме је позвала да погледам индексе и ђачку књижицу млађе ћерке. Имао сам шта и видети: у индексу није билo ниједне оцене мање од 10, а у ђачкој књижици биле су све петице. Иако болешљива, мајка је радила у хладњачи да би деца која студирају имала новца да једном месечно плате комби превоз од Косовске Митровице до Куршумлије и назад”, испричао је он.
Убрзо после објављивања његовог текста у “Вестима”, дониран је, каже Јанојлић, новац за куповину куће.
“Био сам на усељењу и уверио се колико је ова акција била потребна. За ту породицу купљена је кућа на спрат с помоћним просторијама и радионицом за поправку возила”, навео је он.
Пар из Тузле који се преселио у Италију
Знајући колико помаже људима у невољи, назвао га је, како каже, учитељ из Водица код Смедеревске Паланке Милан Тодоровић и замолио да помогне трочланој породици која се доселила из Тузле.
“Млади мешовити брачни пар није имао избор .Написао сам текст о њиховој невољи за ‘Вести’, а убрзо потом у Водице је из Италије дошао човек из Голобока (село паланачке општине) и понудио помоћ. Пре тога преко ‘Вести’, послао је и нешто пара да преживе док се не нађе решење. Голопчанин је предложио да отац детета крене с њим у Италију, уз обећање да ће му се придружити и супруга с бебом чим се за то створе услови”, додао је он.
Све поменуте хуманитарне акције Јанојлић је, како каже, сматрао новинарском и људском обавезом.
“Највећа награда ми је била кад сам видео осмех на лицу људи којима сам, уз ангажовање добрих људи, помогао да добију свој кров над главом и своје парче хлеба”, истакао је Јанојлић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.