Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Акције
Пет минута громогласне тишине
Поводом Светског дана слободе штампе, Удружење новинара Србије 3. маја 2002. године први пут је на ове просторе проширило акцију Синдиката новинара Хрватске Пет минута громогласне тишине.
У сарадњи са Синдикатом новинара Србије и колегама сваке године око 50 електронских медија широм Србије, укључујући и РТС, учествује у овој акцији, прекидајући емитовање редовног програма како би се прочитао проглас о положајуновинара и медијских радника.
Ове године јавности је скренута пажња на чињеницу да све тежи социјални и професионални положај запослених у медијима доводи до пада квалитета информисања. У посебно тешком положају налази се велики број хонорарних сарадника, који имају вишегодишње искуство, а чија су примања најчешће испод границе достојанства.
"Право новинара и медијских радника подједнако крше домаћи као и страни власници медија који у матичним земљама више поштују права запослених, укључујући и колективне уговоре које у Србији не желе да примене", наводи се у прогласу УНС-а и СНС-а, уз напомену да: "послодавци одбијају да преговарају о закључењу Националног колективног уговора за новинаре и медијске раднике а надлежна републичка министарства – Министарство културе и медија, као и Министарство рада, запошљавања и социјалне политике – нису показала спремност да створе бољу климу за коначан почетак преговора."
Сваке године УНС и СНС подсећају надлежне државне органе да, упркос честим обећањима која претходе годишњицама убистава колега Славка Ћурувије (власник листа Дневни телеграф и Европљанин) и Милана Пантића (дописник Вечерњих новости из Јагодине), нису открили њихове налогодавце и убице, као ни убице Душка Јовановића (власника дневног листа Дан).
Нино Брајовић, председник УНС-а
Недовољно храбри, солидарни и професионални
Поштоване колеге, четврту годину за редом, на овом истом месту понављамо: Пронађите налогодавце и убице Славка Ћурувије и Милана Пантића. Али, уместо откривања и кажњавања злочинаца између два 3. маја своју професионалну храброст животом је платио Душко Јовановић, главни уредник подгоричког Дана.
Годинама тражимо да локалне медије у Србији уређују новинари, а не политичари. На жалост, пракса је и даље супротна: један млади политичар из Бачке Паланке успео је чак да истовремено буде и секретар своје станке, и војник у цивилу, и директор локалног радија.
Између два 3. маја, постигнут је рекорд, не само у броју тужби против новинара, него и у износу казни.
Јагодинском новинару Рељи Милановићу изречена је казна од 250.000 динара, а са судским трошковимг сума је достигла 350.000 динара, што одговара његовим трогодишњим примањима. Толико кошта "душевни бол" за Рељино писање, које је засновано на информацијама државних органа о хапшењу за време полицијске акције "Сабља".
И овог 3. маја себи морамо признати: За слободу медија још се нисмо изборили. И то не само зато што нам неко брани, него и због тога што нисмо довољно храбри и солидарни, па и зато што често нисмо довољно професионални. Слобода и професионализам једно без другог не могу. За нама је још једна изгубљена година за преговоре о националном колективном уговору за новинаре и медијске раднике.
Разумемо да се послодавцима не жури. Не разумемо, међутим, зашто надлежна министарства нису заинтересована да се уреде односи између запослених и послодаваца у медијима и зашто власт жмури пред бројним случајевима злоупотребе и незаконитог поступања власника медија.
Због свега, с правом:
* тражимо већу бригу државе, посебно министарстава културе и рада, за отпочињање преговора о закључивању национлног колективног уговора за запослене и хонорарне сараднике у медијима;
* очекујемо укидање казне затвора за увреду и клевету путем медија, али и мање новчане казне од предложених;
* тражимо од Владе оснивање гаранцијског фонда за кредите, којимаби запослени у медијима могли куповати властита предузећа.
На крају, желим нама да се догодине овде у здрављу сретнемо и да се похвалимо да смо бар нешто успели да променимо.
Београд, 3. маја 2005
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.