Sudska praksa i stavovi Vrhovnog suda
19. 12. 2017.
"Ne igraj se s vatrom" nema karakter pretnje koja ugrožava sigurnost
Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - "Ne igraj se s vatrom" nema karakter pretnje koja ugrožava sigurnost.
Zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138 stav 3, u vezi stava 1, GG, koji obavlja posao od značaja iz oblasti javnog informisanja, tužio je pred Osnovnim sudom u Nišu AA i BB za ugrožavanje sigurnosti i pretnje da će napasti njegov život i telo.
Povod za tužbu je da su AA i BB „sa okrivljenima VV sa umišljajem i u uračunljivom stanju u ... ozbiljnim pretnjama da će napasti na život i telo ugrozili sigurnost oštećenog GG iz ..., koji obavlja poslove od javnog značaja u oblasti ... „DD“, koje su kod oštećenog izazvale osećaj straha, uznemirenosti i nesigurnosti, te je tako:
- okrivljeni BB dana 05.04.2013. godine, oko 21,00 časova, nakon razgovora sa oštećenim putem mobilnog telefona i pozivanja da se vide u kafani „...“ u ..., te večeri, te njegovog odbijanja i razgovora oko pisanja oštećenog JKP „ĐĐ“ na internet portalu „DD“ uputio reči pretnje: „ne bi trebalo da se igraš ovakvim stvarima“ a okrivljeni AA, dana 05.04.2013. godine, oko 21,23 časova, nakon pozivanja da se vide u kafani „...“ u ... i odbijanja oštećenog, povišenim tonom oštećenom uputio reči pretnje: „zašto ste to pisali, državi ste napravili problem, mene je EE pozvao da rešim problem“, a potom vičući izgovorio: „ne igraj se vatrom.““.
Presudom Osnovnog suda u Nišu 13 K br. 1154/14 od 21.10.2015. godine okrivljeni VV, AA i BB iz ..., oglašeni su krivim zbog po jednog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje su im izrečene uslovne osude tako što su svakom ponaosob utvrđene kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se one neće izvršti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni su obavezani da svaki ponaosob plati sudski paušal u iznosima od po 4.000,00 dinara, a na ime naknade troškova krivičnog postupka oštećenom iznos od 95.625,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br. 63/16 od 22.02.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih, a prvostepena presuda, potvrđena.
Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda i Višeg suda u Nišu na osnovu člana 482. i 483. ZKP, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 489. stav 2. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da donese presudu kojom će osloboditi od optužbe okrivljene AA i BB za predmetno krivično delo. Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 20.4.2016. godine usvojen je zahtev za zaštitu zakonitosti, a optuženi je oslobođen optužbi.
Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda:
Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenih jer dela za koja su okrivljeni optuženi i pravnosnažno osuđeni, ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, nisu krivična dela.
Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 3. istog člana propisano da će se učinilac krivičnog dela iz stava 1. kazniti zatvorom ako delo učini, pored ostalih, i prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja.
Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela (stav 1) sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, što znači da se radi o kvalifikovanoj pretnji, tj. onoj kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo: da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Pretnja objektivno mora biti ozbiljna i konkretna, dok se posledica ocenjuje subjektivno i moguća je situacija da je upućena pretnja doživljena od strane oštećenog kao ugrožavanje sigurnosti, iako to nije ostvareno i objektivno, ali i situacija da nesumnjivo ozbiljna i konkretna pretnja nije doživljena kao ugrožena sigurnost.
Iz spisa predmeta, izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni BB oglašen krivim zbog predmetnog krivičnog dela jer je oštećenom uputio reči pretnje: „ne bi trebalo da se igraš takvim stvarima“ dok je okrivljeni AA oštećenom uputio reči pretnje: „zašto ste to pisali, državi ste napravili problem, mene je EE pozvao da rešim problem“, i „ne igraj se vatrom“.
Po oceni Vrhovnog kasacioniog suda iz činjeničnog opisa radnji izvršenja okrivljenih BB i AA, datih u izreci prvostepene presude, ne proizlazi da su okrivljeni oštećenom uputili ozbiljne i konkretne pretnje da će napasti na njegov život i telo odnosno ozbiljno mu naneti štetu, pa s`toga ni reči okrivljenog BB: “ne bi trebalo da se igraš ovakvim stvarima“ kao ni reči AA: „zašto ste to pisali, državi ste napravili problem, mene je EE pozvao da rešim problem“ i „ne igraj se vatrom“, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nemaju karakter pretnji koje bi kod oštećenog mogle stvoriti osećaj ugroženosti.
(Iz obrazloženja Presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz 691/2017, od 11.7.2017.)
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.