Sudska praksa - štamparke

16. 12. 2020.

Autor: M. Ilić Izvor: UNS

Apelacioni sud u Beogradu: Objavljivanje neproverenih i neistinih informacija ne može se pravdati interesom javnosti

Na portalu UNS onlajn (www.uns.rs) u rubrici „Novinari na sudu - sudska praksa“ objavljujemo prvostepene i pravosnažne presude po tužbama protiv novinara i medija na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o autorskim i srodnim pravima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o radu (tzv. štamparke, autorke, radni sporovi)… U ovoj rubrici izveštavamo o suđenjima, a obaveštavamo i o presudama, kao i o stavovima Vrhovnog, Upravnog i Ustavnog suda u vezi sa medijskim parnicama. Danas objavljujemo presudu - Apelacioni sud u Beogradu: Objavljivanje neproverenih i neistinih informacija ne može se pravdati interesom javnosti

PRESUDA: ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe tužioca (Bogdana Pušića, bivšeg zamenika načelnika Uprave kriminalističke policije) i tuženog („Adria Media Grup” d.o.o. Beograd) i POTVRĐUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P3. br 468/16 od 21. 03. 2017. godine, u stavu prvom izreke, delu stave drugog izreke kojim je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na iznos dosuđen stavom prvim izreke presude plati zakonsku zateznu kamatu od dana podnošenja tužbe, kao i stavu trećem izreke.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Beogradu P3. br 468/16 u delu stava drugog izreke, pa se obavezuje tuženi „Adria Media Grup” da tužiocu Bogdanu Pušiću iz Novog Sada na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati preko dosuđenog iznosa (50.000 dinara) iz stava prvog pobijane presude iznos od još 50.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom…dok se zahtev tužioca za isplatu iznosa od još 400.000 dinara odbija kao neosnovan.

OBAVEZUJE SE tuženi „Adria Media Grup” da tužiocu Bogdanu Pušiću na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 6.000 dinara…

OBRAZLOŽENjE: Izrekom pobijane presude u stavu prvom izreke delimično je usvojen zahtev tužioca Bogdana Pušića, pa je obavezan tuženi „Adria Media Grup” da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povreda časti i ugleda isplati iznos od 50.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom…u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od još 450.000 dinara, preko dosuđenog iznosa od 50.000 dinar kao i u delu presude kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na iznos dosuđen stavom prvim izreke presude plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana podnošenja tužbe 16. 01. 2025. godine, pa do dana presuđenja, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.800 dinara.

Protiv ove presude u odbijajućem delu i protiv odluke o troškovima postupka, žalbu je je blagovremeno izjavio tužilac.

Protiv ove presude tuženi je u usvajajućem delu i protiv odluke o troškovima postupka blagovremeno izjavio žalbu.

Ispitujući parvilnost pobijane presude, Apelacioni sud je našao da su žalbe delimično osnovane.

ČINjENIČNO STANjE: Prema utvrđenom činjeničnom stanju u dnevnom listu „Kurir“, čiji je izdavač tuženi, kao i u internet izdanju tog lista, objavljen je niz tekstova koji se odnose na tužioca Bogdana Pušića i njegovo protivzakonito delovanje, u koje vreme je bio zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP), a kasnije i šef radne grupe za istraživanje 24 sporne privatizacije, koja je radila od 3. septembra 2012. do 1. oktobra 2014. godine. U julu 2014. godine objavljena je serija od osam tekstova o njemu i njegovom radu vezano za ispitivanje spornih privatizacija. Dana 24. 07. 2014. godine na stranicama 4 i 5 dnevnih novina „Kurir“: najuticajnije dnevne novine Balkana“, objavljen je tekst pod naslovom „Dokaz! Šefovi policije uhvaćeni na delu“ i nadnaslovom „Skandal. Policija skore dve godine istražuje pet funkcionera MUP-a zbog tekstova u Kuriru“ a koji tekst je objavljen na naslovnoj strani ovog broja pod naslovom „Dokaz! Šefovi policije uhvaćeni na delu i podnaslovom „Mafija- Kurir došao  u posed dokumenata, koji potvrđuju da rukovodioci MUP-a zataškavaju istrage koje se protiv njih vode“ i nadnaslovom „Prljava značka- raskrinkani čelnici MUP-a“ na kojoj naslovnoj strani se, pored ostalog, nalazi i fotografija tužioca (tekst je objavljen i na zvaničnoj internet stranici lista 24. 07. 2014. godine). Fotografija tužioca objavljena je i u samom tekstu u kojem se tvrdi da policija dve godine istražuje pet funkcionera MUP-a zbog tekstova u „Kuriru”, da je Sektor unutrašnje kontrole policije u septembru 2013. godine poslao 10 izveštaja i obavestio kabinet ministra o ovim istragama, da o tužiocu postoje četiri izveštaja, od kojih je jedan strogo poverljiv. U tekstu se tvrdi da iako je Sektor unutrašnje kontrole prosledio izveštaje „istraga tapka u mestu“, a svoj stav o tome da istraga ne napreduje izneli su bivši načelnik beogradske policije Marko Nicović koji je naveo „To pokazuje da su pojedini u MUP-u koketirali sa kriminalcima, tajkunima i ljudima iz tog miljea i da u policiji postoje policajci koji se samo zovu tako“. Preneta je i izjava kriminologa Dobrivoja Radovanovića koji kaže da „Ova situacija može ukazivati na krivično delo“, tada „očigledno je da unutrašnja kontrola ništa nije mogla da uradi jer je vrh tadašnje policije bio jači od države, zato ništa nije preduzeto“. Na strani 4, između naslova i nadnaslova nalaze se četiri fotografije, pa i ona na kojoj je tužilac, a ispod nje se navodi: „Izveštaj broj 05/2-646/12 od 7. 2. 2012. godine, izveštaj broj 04/2-1827/05 od 24. 8. 2005. godine, izveštaj br. 04/2-4840/09 od 19. 9. 2011, izveštaj sa oznakom „strogo poverljivo“ br. 805/05 od 7. 9. 2005. godine, kao i tekst „Afere o kojima je Kurir pisao: Sprečeno hapšenje Petra Matijevića…“. U tekstu na strani 5 stoji, između ostalog, „Sektor unutrašnje kontrole policije, još u septembru prošle godine, poslao kabinetu tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, da se detaljno ispitaju mutni poslovi petorice visokih funkcionera- povodom zloupotreba na koje je ukazivao Kurir, ali istraga i dalje tapka u mestu. U dokumentu se navodi da postoje podaci da su neki od pomenutih policajaca pod istragom još od 2005. godine. Skandalozno je što u vezi sa istragom o kriminalnim radnjama čelnika policije nedavno smenjen načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović ništa nije preduzeo iako su Ćuk i Cvetković upravo od UKP i njega tražili da proveri sve navode iz tekstova Kurira. Dokument pod rednim brojem 05/2 od 9. septembra 2013. godine dokazuje da je tadašnji vrh policije bio pod istagom, kao što je „Kurir“ i pisao. U vezi sa tekstovoma o navodnim zloupotrebama pojedinih starešina Ministarstva unutrašnjih poslova koji su poslednjih dana objavljeni u dnevnom listu „Kurir“, obaveštavamo vas da je Sektor unutrašnje kontrole policije u ranijem periodu vršio određene provere i da je kabinetu ministra dostavio izveštaj- kaže se u dokumentu do kojeg je došao „Kurir“ još u septembru prošle godine. Ukupno je podneto 10 izveštaja, a dva o (Miloradu) Veljoviću (bivšem direktoru policije-prim. nov.) i to pre četiri godine…U čak četiri navrata Sektor je poslao izveštaj o Pušiću, a među njima i onaj sa oznakom strogo poverljivo”….

Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu stranke utvrđeno je da je u dnevnom listu „Kurir” 28 dana za redom o njemu pisano, da je na naslovnoj strani izlazilo sve u vezi sa njegovim poslom i sve same neistine. Kada je mislio da je sve gotovo izašla je serija od osam tekstova u julu 2014. godine, a jedna od neistina i u tekstu objavljenom 24. 7. 2014. godine. Kada su izašli ti tekstovi tražio je da se formira radna grupa koja bi ispitala istinitost navoda „Kurira”. Radna grupa je ustanovila da nema nikakvog nezakonitog rada. Kako bi se okončala čitava stvar, podneo je zahtev da ga razreše dužnosti zamenika načelnika UKP, što je i učinjeno. Naveo je da je u tekstu prikazan navodno skenirani dokument, izveštaj Unutrašnje kontrole policije, a to je predstavljeno kao da je tužilac predmet istrage, što je apsolutno netačno. Unutrašnja kontrola funkcioniše tako da je dužna da po nekoj pritužbi obavi određene aktivnosti radi utvrđivanja istinitosti navoda pritužbe, a da je to bilo više puta povodom njegovog rada, ali da je reč o uobičajenoj stvari i zna da nije predmet neke kontrole. Sve kontrole su okončane tako što je izveštaj o izvršenoj kontroli prosleđen kabinetu ministra, što je uobičajeni način postupanja u slučaju da se utvrdi da nema nikakvih nezakonitosti. Koliko je video sa tog skeniranog dokumenta, reč je o nekoj kontroli iz 2005, 2011. i 2012. godine, pri čemu ne zna da li je taj dokument istinit, ali pod pretpostavkom da jeste, to je uobičajeni postupak u kontroli po pritužbi. Novinari „Kurira“ ga nikada nisu kontaktirali ni povodom ovog teksta ni povodom nekog drugog. Već dve godine se leči kod neuropsihijatra zbog svih tekstova koji su o njemu izlazili, a dodatno mu se u 2014. godini, kada su nastavili da pišu o njemu, pogoršalo zdravstveno stanje. Ima visok krvni pritisak, povišen mu je šećer, danima ne spava zato što ima užasnih neprijatnosti od okruženja, jer je i komšijama i poznanicima, kao i rodbini i kolegama morao da objašnjava da je neistina ono što je objavljeno u ovom i drugim tekstovima. Apsolutno je zgrožen činjenicom da je prikazan kao član mafije na naslovnoj strani i sa nazivom prljava značka…

Iz iskaza svedoka Danijele Luković utvrđeno je da je ona kao novinar bila autor teksta od 24. 7. 2014. godine, kada je tadašnja urednica rekla da je uredništvo dobilo informaciju da je načelnik unutrašnje kontrole MUP-a tražio da se obavi unutrašnja kontrola nad radom Bogdana Pušića, kao i još trojice pripadnika policije koji su navedeni u tekstu, a zbog tekstova koji su o njima izlazili u „Kuriru“. Zvala je svoje izvore iz policije i utvrdila da je zaista tačno da se sprovodi određena istraga o ovome što je „Kurir“ prethodno pisao o Pušiću i ostalima. …Svedok je navela da je poslala SMS poruku tužiocu, pre nego što je izašao tekst. Navedeni tekst je objavljen i na internet izdanju istih dnevnih novina 24. 7. 2014. godine pod naslovom „Dokaz: šefovi policije uhvaćeni na delu“.

 Imajući u vidu napred izneto, a posebno sadržinu kako navedenog teksta (te njegov naslov i podnaslov), objavljenog 24. 7. 2014. godine, (a u internet izdanju 24. 7. 2014. godine), kao i prethodno objavljenu seriju tekstova tokom 2013. godine, prvostepeni sud je našao da se radi o sadržaju koji je podoban da povredi čast i ugled tužioca, odnosno da ima lezionu sposobnost, sa kojih razloga je tuženi, kao izdavač tog lista, odgovoran da mu naknadi nematerijalnu štetu, koju je pretrpeo usled objavljivanja istih. Odgovornost tuženog je zasnovana na odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, s obzirom na to da u konkretnom slučaju nije postupao s pažnjom primerenom okolnostima, a koja se odnosi na obavezu da se pre objavljivanja informacije proveri poreklo, istinitost i potpunost podataka o događaju, pojavi ili ličnosti na koju se odnosi objavljena informacija, pa je prvostepeni sud odlučio da pravno lice koje je osnivač javnog glasila(“Kurira”-prim. nov) tužiocu po ovom osnovu isplati iznos od 50.000 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom….

STAV APELACIONOG SUDA: Polazeći od ovako pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, koje se ni žalbenim navodima tužioca i tuženog ne dovodi u sumnju, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je našao da je tuženi u obavezi da naknadi tužiocu nematerijalnu štetu koju je pretrpeo na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda….

Naime, iz dokaza izvedenih tokom trajanja postupka pred prvostepenim sudom proizilazi da tuženi ni na koji način, shodno pravilima o teretu dokazivanja, nije dokazao da su objavljene informacije istinitog sadržaja, a i po nalaženju ovog suda nije moguće pravdati povredu ličnih prava iskazom čija se istinitost ne zna (niti je taj iskaz na adekvatan način proveren), niti se isti može pravdati ni postojanjem opravdanog interesa za takvim netačnim prikazivanjem (na primer, radi obaveštavanja javnosti i slično), odnosno da se u konkretnom slučaju ne radi o primerenom sredstvu za ostvarivanje drugih interesa i ciljeva (na primer, da je tužilac javna ličnost sa čijom “delatnošću” javnost ima pravo da bude upoznata).

Ovo sa razloga što navedeni tekst (kao i prethodno objavljena serija tekstova) po svom smisaonom i strukturnom značenju predstavlja informaciju koja poseduje lezionu sposobnost, odnosno sposobnost da povredi čast i ugled tužioca, s obzirom na prepoznatljivost subjekta informacije (objavljivanjem njegovog imena i prezimena, funkcija, kao i fotografija), njegovu ličnu pogođenost sadržinom informacije, a posebno njenu neistinitost, koju je nematerijalnu štetu tužilac trpeo u periodu kome je navedena serija tekstova objavljivana, kao i u vreme objavljivanja teksta od 24. 7. 2014. godine, što je, kao i ostale relevantne okolnosti, prvostepeni sud pravilno imao u vidu prilikom odlučivanja o osnovu tužbenog zahteva.

Neosnovani su navodi žalbe tuženog („Adria Media Grup“) da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu povrede pravila novinarske pažnje i povrede prava na prezumpciju nevinosti. Naime, u navedenom spornom tekstu se navodi da je reč o raskrinkanim čelnicima MUP-a, da se radi o mafiji, kao i da je tužilac sprečio hapšenje Petra Matijevića i stopirao istragu o iznudi Bogdana Rodića, što sve kod prosečnog čitaoca može da izazove zaključak da se radi o licima koja zloupotrebljavaju službeni položaj, a što predstavlja krivično delo, a u konkretnom slučaju da se radi o utvrđenoj odgovornosti tužioca.

Ovo sa razloga što iz stanja u spisima i izvedenih dokaza proizilazi da je u konkretnom slučaju izostalo poštovanje obaveze koja sprečava povredu prava ličnosti, te da objavljene informacije nisu zasnovane na proverenim i dokazanim stvarnim odnosima i činjenicama, koji u svojoj sveukupnosti upućuju na određeni istiniti zaključak, pa su neosnovani i žalbeni navodi tuženog da je prvostepeni sud propustio da ima u vidu da dužnost novina nije da saznaju apsolutnu istinu, jer se u konkretnom slučaju ne radi o kritici, već nizu informacija o ličnosti i (protivzakonitog) rada tužioca, čija istinitost nije ni na koji način dokazana izvedenim i predloženim dokazima, iz čega sledi da iste sadrže neproverene i neistinite informacije, koje prevazilaze pravo na iznošenje kritičkog mišljenja i sadrže kvalifikacije i ocene čije iskazivanje se ne može pravdati opravdanim interesom javnosti da bude upoznata sa delovanjem tužioca kao javne ličnosti, pa se tim kao ni ostalim žalbenim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude…..

Međutim, osnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prilikom odlučivanja o visini pravične naknade na ime nematerijalne štete koju je pretrpeo, prvostepeni sud propustio da pravilno primeni materijalno pravo i to odredbu čl. 200 Zakona o obligacionim odnosima, pa je s obzirom na sve okolnosti slučaja, kao što su intenzitet duševnih bolova i trpljenja neprijatnosti zbog iznošenja netačnih informacija kojima je tužilac bio izložen u sredini u kojoj živi sa svojom porodicom i radi, dostupnost tih informacija velikom broju ljudi, značaj povređenog dobra i cilj kome naknada nematerijalne štete služi, ovaj sud je (Apelacioni sud u Beogradu - prim. nov.) našao da tužiocu po navedenom osnovu , pored iznosa dosuđenog stavom prvim pobijane presude, pripada iznos od još 50.000 dinara….

(Iz presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 153/17 od 22. 6. 2017. godine)

____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Kako sud sudi novinarima i medijima“ podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.