Brkić je obavezan da Snežani Bilić nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.000 dinara. Apelacioni sud je ovim potvrdio presudu Prvog osnovnog suda na koju se Brkić žalio.

Advokatkinja Udruženja novinara Srbije (UNS) Gordana Konstantinović, koja je zastupala  Snežanu Bilić, rekla je da je zadovoljna ovakvom pravosnažnom presudom.

Inače, Vladimir Brkić tužio je Bilićevu za, kako je naveo, pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti u tekstu „Istina o curenju amonijaka“ koji je 2016. godine objavljen na portalu „Lajkovac na dlanu“.

Brkić je u tužbi naveo da je novinarka objavila „niz neistinitih i neproverenih činjeničnih tvrdnji povodom nesrećnog slučaja sa curenjem amonijaka“ iz njegove hladnjače.

Ipak, kako je pravosnažna presuda iz 2012. godine pokazala da je kao odgovorno lice-direktor preduzeća propustio da preduzme tehničke mere zaštite, te da je došlo do pucanja cevi sa amonijakom, Apelacioni sud zaključio je da je Bilić priču o tom događaju prenela verno.

Autorka teksta, kako je naveo Apelacioni sud, nije iznela lični stav, niti komentar o ovom događaju, osim što je konstatovala da se u hladnjači dešavaju događaji koji su opasni po okolinu, o kojima se ćuti.

O čemu je Bilić pisala u tekstu „Istina o curenju amonijaka“?

U spornom tekstu novinarka Snežana Bilić navela je da je curenje amonijaka u hladnjači u Lajkovcu, koju je posedovao Brkić, događaj koji je svima poznat, a o kome niko ne želi da govori, osim bivšeg radnika „Fruvele“ koji joj je i bio sagovornik u tekstu.

Sagovornik Bilićeve naveo je da je Brkić, govoreći radnicima da mogu da rade sve poslove, demonstrirao vožnju viljuškarom. U tom trenutku je, kako je dodao radnik, Brkić udario u cev u kojoj je bio pod amonijak i polomio je.

Kada je primetio da amonijak nekontrolisano ističe, Brkić je, kako je naveo radnik hladnjače za „Lajkovac na dlanu“, krenuo ka garderobi, a pratila ga je tadašnja poslovodkinja.

U tekstu je navedeno i da je tužilac, dok su se nalazili u garderobi klompom poslovodkinje razbio prozor i pobegao napolje, dok je nju ostavio samu u garderobi. Sagovornik je rekao i da je Brkić ostale zaposlene tada uslovio da daju lažan iskaz policiji i sudu.

Apelacioni sud: Tekst nije uzrokovao negativnu atmosferu u preduzeću zbog koje je tužilac dao otkaz

Bilić je, dodao je Apelacioni sud, izveštavala zbog značaja teme za lokalnu zajednicu, a ne zbog animoziteta prema Brkiću.

Brkić je, kako je navedeno u presudi, mogao da traži demanti, ali to nije učinio.

Tekst „Istina o curenju amonijaka“ , kako je navedeno u presudi, nije doprineo povredi ugleda i časti, jer je ovaj događaj bio poznat Lajkovčanima godinama pre toga.

„Kako je tužena nakon skoro 10 godina objavila informaciju o događaju o kome se pričalo po Lajkovcu i okolini, za koji je većina ljudi čula, prvostepeni sud je ocenio da tekst koji je tužena objavila 21.8.2016. godine nije u uzročno-posledičnoj vezi sa povredom časti i ugleda tužioca, niti je taj tekst uzrokovao negativnu atmosferu u preduzeću, zbog koje je tužilac dao otkaz nakon oko mesec dana“, obrazložio je Apelacioni sud.

I ranije su, kako je naveo Apelacioni sud, postojali nalozi inspekcije zbog istakanja amonijaka, a račun preduzeća je bio u blokadi, koja je nepredkidno trajala 534 dana,

Članak koji je napisala Bilić nije, zaključuje sud, imao kapacitet da povredi čast i ugled Brkića, „niti da kod njega proizvede duševne bolove koje navodi u iskazu“.

Ćurčija je za sajt UNS-a rekao da je posle sedam i po godina pravda ipak zadovoljena, a da bi u normalnim okolnostima tužba bila odbačena ili bi postupak trajao nekoliko meseci.

“Smatram da je sve što se trenutno događa u Srbiji verovatno uticalo na to da sudsko veće Apelacionog suda u Beogradu preinači odluku Višeg suda i donese jedinu moguću i poštenu presudu. Hvala im na poštenom i hrabrom stavu”, dodao je.

U martu ove godine Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu, kojom je traženo da tuženi Vrbaškom solidarno isplate 30 hiljada dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Razlog za donošenje ovakve presude bila je prvostepena ocena suda da je Ćurčija, kada je u prilogu rekao da je „Vrbaški poznat po tome što je njegova firma uzurpirala više od 2500 hektara državnih oranica“, izneo svoj zaključak i time mu naneo duševni bol zbog povrede časti.

Advokat Predraga Ćurčije Nenad Krajnović, koji se žalio na ovakvu odluku, rekao je tada za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) da je sud iznošenje činjenica koje su dokazane kao tačne kvalifikovao kao zaključak i mišljenje novinara.

Ćurčija se na odluku prvostepenog suda žalio, za šta je morao da plati enormnu taksu, jer je tužbeni zahtev iznosio 10 miliona dinara.

Apelacioni sud je ovu prvostepenu presudu preinačio u delu u kome su tuženi obavezani da Vrbaškom isplate 30.000 dinara. Presudu Višeg suda potvrdio je u delu u kome se odbija da tuženi Vrbaškom isplate preostalih 9.970.000.

Kako je Vrbaškom tužbeni zahtev sada odbijen u celosti, sud je, kako objašnjava Krajnović, preinačio i odluku o troškovima tako što ga je obavezao da RTV-u, Marijani Jović Lainović i Predragu Ćurčiji plati troškove postupka.

Ovo je drugostepena i konačna odluka. 

O čemu je bilo reči u prilogu RTV-a?

Novinar RTV-a Predrag Ćurčija je u prilogu, koji je objavljen na RTV-u u 2016. godini, razgovarao sa stanovnicima naselja Prva uprava u Gakovu, koji su ostali bez struje i vode jer, kako su u prilogu rekli, preduzeće „Graničar“ nije prosleđivalo Elektrodistribuciji novac koji su uplaćivali za komunalije.

U prilogu je sa „Graničarom“ doveden u vezu Vrbaški, za kog je Ćurčija rekao da je poznat po tome da je njegova firma uzurpirala državne oranice, a reportaža je emitovana bez njegove izjave.

Ćurčija je na jednom od ročišta, ali i u samom prilogu, istakao da je pre objavljivanja priloga više puta pokušao da stupi u kontakt sa Vrbaškim, ali bez uspeha, jer odgovor nije dobio.

Inače, sagovornici u prilogu, koji su bili i svedoci u ovom sporu, potvrdili su da su RTV i Ćurčija njihove izjave verno preneli.

Ovo je prvostepena, nepravosnažna presuda na koju pravo žalbe imaju javni tužilac i Dragić Filipović.

Podsetimo, februara prošle godine Osnovni sud u Loznici prvostepeno je osudio Filipovića za ugrožavanje sigurnosti na osam meseci zatvora, uslovno dve godine, a za uvredu sa 40 hiljada dinara. Sud je i tada naložio meru zabrane prilaska Filipovića Vladimiru Mitriću na 100 metara, u trajanju od najduže tri godine.

Viši sud u Šapcu naknadno je ukinuo presudu u delu odluke o krivičnom delu ugrožavanje sigurnosti i predmet vratio Osnovnom sudu u Loznici na ponovno odlučivanje, dok je deo odluke o uvredi postao pravosnažan.  

Dragića Filipovića je Osnovno javno tužilaštvo (OJT) Loznica ranije, po službenoj dužnosti, optužilo za ugrožavanje sigirnosti iz člana 138 stav 3 krivičnog zakonika u vezi sa stavom 1, dok je tužbu za uvredu protiv njega Mitrić podneo privatno. Sud je objedinio predmete i od početka vodio jedan postupak.

U ponovljenom postupku pred Osnovnim sudom, OJT je precizirao optužni akt i delo kvalifikovao kao ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 1.

„Optuženi je upućivanjem reči 'ponovo će ga onaj prebiti sigurno znam' i to dva puta ugrozio sigurnost oštećenog pretnjom da će napasti na život i telo oštećenog. Optuženi je krivična dela izvršio u uračunljivom stanju, sa umišljajem, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno i hteo je njegovo izvršenje“, naveo je sud u presudi.

Kako je objašnjeno u presudi, radi utvrđivanja činjenice da li reči „ponovo će ga onaj prebiti“ predstavljaju reči kojima se može ostvariti biće krivičnog dela, sud je cenio da je „Mitrić izjavio da su kod njega te reči izazvale osećaj straha, ugroženosti, posebno ceneći okolnosti ranijeg događaja kada je bio žrtva krivičnog dela od strane policijskog službenika, a posebno imajući u vidu da je i optuženi bivši policijski službenik u penziji, te da je osetio strah kako u ugostiteljskom objektu, tako i za ubuduće šta mu se može desiti na ulici ili na nekom drugom mestu“.

„Kod krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti lična sigurnost se shvata u subjektivnom smislu i dovoljna je da je pretnjom prouzrokovan  osećaj lične nesigurnosti. Sud je utvrdio da je oštećenom Mitriću ugrožena sigurnost koja je manifestovana u njegovom osećaju nesigurnosti i ugroženosti, odnosno straha za svoje telo“, naveo je sud.

Mitrić: Važno da je utvrđena krivica

Žalosno je, ali sve se vraća na početak, na vreme kad je pokušano moje ubistvo na kućnom pragu, po povratku sa zadatka. Samo je sada stanje u lozničkom sudu i pravosuđu krasno u odnosu na 2005. godinu i kasnije dok sam se borio za pravdu. Evo sud je našao vezu iz sadašnjosti i prošlosti. Za svaku je to pohvalu. Kazna za mene nije bitna, jer mi je važna utvrđena krivica i sjajno obrazloženje sudije Dubravke Todorović, gde se sve vidi i sve je jasno“, rekao je Mitrić za UNS.

On ističe da je 2005. godine loznički tužilac „umesto da se bavi istragom napada na mene rekao dvojici policajaca koji su bili kod njega zbog tog predmeta 'što nije poginuo', misleći na mene“.

„To nikada nije demantovao, mada je objavljeno i u zemlji i u svetu. Istovremeno tadašnji ministar je svom bliskom saradniku tada Vladi Božoviću, koji me je posetio rekao 'šta ćeš kod tog izdajnika, neprijatelja i špijuna'. Ne znam kako sam sve izdržao, a evo najnoviji slučaj i opet akter policajac, doduše bivši“, kaže Mitrić.

Vladimir Mitrić, novinar iz Loznice, već 18 godina živi pod policijskim obezbeđenjem. Pretučen je u sred dana u ulazu u zgradu u kojoj živi, 12. septembra 2005. godine, nakon serije verbalnih i pretnji demoliranjem automobila.

Prošle godine u oktobru, 17 godina od napada, dok je bio u Draginjcu na novinarskom zadatku, u jednom restoranu, policajac u penziji Dragić Filipović je počeo da ga vređa.

Nakon uvreda policajac mu je tada rekao i „ponovo će ga onaj prebiti, sigurno znam“.

Mitrić ga je tužio za uvrede, a OJT ga je optužilo i za ugrožavanje sigurnosti.

Zlatanović je na  „skupu protiv francusko-nemačkog plana“ rekao:

„Svima onima koji hoće da izdaju, to je sada aktuelno i danas, pa ko se prepozna - prepozna, a stići će ga to - ko potpiše, njega ubiše“.

Iz Višeg javnog tužilaštva naveli su da postoji sumnja da je Zlatanović sa Damnjanom Kneževićem izvršio krivično delo zbog pozivanja građana "na nasilje i nerede u cilju svrgavanja predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa te funkcije".

Zlatanović je u pritvoru bio od 17. februara do 7. aprila, a Više javno tužilaštvo podiglo je optužni predlog kojim za njega traži godinu dana zatvora. Zlatanović i Knežević se sada brane sa slobode.  

Viši javni tužilac Nikola Pantelić predložio je sudu da Damnjanu Kneževiću izrekne kaznu zatvora u trajanju od godinu i po dana, a Dejanu Zlatanoviću kaznu od godinu dana zatvora, a da im u kazne uračuna vreme tokom kojeg su bili lišeni slobode.

Na današnjem ročištu Zlatanović je rekao da je proces od početka apsurdan, jer prilikom držanja govora on ničije ime nije spomenuo.

„Da stvar bude gora, na samom događaju su mi uskratili da radim novinarski posao. Policajci su me napali s leđa. Mene – osobu sa invaliditetom. Tada su mi uzeli telefon i iz njega su preuzeli i obradili sve kontakte. Kada sam pričao sa ljudima u centralnom zatvoru, rekli su mi da se nikom to nije desilo“, rekao je Zlatanović i plačući dodao da mu se pre suđenja javio iguman Simeon iz manastira Rukumija i rekao mu da se danas molio za njega.

Knežević je rekao da, za razliku od tužioca, neće izneti pretpostavke, već činjenicu da su tri osobe izgubile život posle potpisivanja sporazuma u Ohridu. Zbog toga se, kaže, čak oseća osramoćeno što nije uradio nešto više da to spreči, ali da je miran što je bar nešto učinio na pomenutom skupu.

Pozivanje državnih organa da poštuju Ustav nije njegovo ugrožavanje, već odbrana

Advokat UNS-a koji brani Zlatanovića Gordana Konstantinović rekla je da je ovaj postupak pre nego što je i započeo, svoj početak, sredinu i kraj imao u obraćanju predstavnika najviših državnih organa Republike Srbije, a potom i u „javnom suđenju“ tabloidnih-režimsih medija.

Oni su, dodala je Konstantinović, svoj sud i kaznu već izrekli dan nakon što su Zlatanović i Knežević držali govor na skupu.

„Čini se da se u delu javnosti stvorila svest da je sve utvrđeno, da se sve razrešilo i da su se prikupili dokazi. Javna obraćanja stvorila su percepciju i da je hapšenje opravdano, pritvor neminovan, a kazna zasigurno izvesna. Sporna je samo njena visina. U taj deo se, izgleda, nisu mešali“, dodala je.

Konstantinović je navela da je tužilaštvo u ovom predmetu, suštinski izgubilo svoju samostalnost, odstupilo od objektivnosti i podiglo optužni akt u kontekstu dnevno političke potrebe.

Ona je ukazala i na to da kod krivičnog dela koje se okrivljenima stavlja na teret mora postojati namera ugrožavanja ustavnog poretka. 

“Pozivanje najviših državnih organa da poštuju Ustav nije njegovo ugrožavanje već odbrana. Ne postoje nikakve indicije koje bi na ovakvu nameru, ukazivale. Konstrukcija tužilaštva je upravo to što i jeste. Konstrukcija”, dodala je ona.

Konstantinović je istakla da predaja zahteva i politički govori, na prijavljenom, odobrenom skupu, koji je prošao bez incidenata, ne predstavljaju nameru ugrožavanja. 

Kako je u optužnom aktu, pored navedenog, pisalo i da je Zlatanović „silom sa nekolicinom protestanata oborio zaštitnu ogradu i nasilno ušao u dvorište Predsedništva“, Konstantinović je istakla da Predsedništvo nema dvorište.

Zlatanović je, kako je objasnila, pao preko već srušene ograde, trudeći se da kao novinar zabeleži sve detalje.

“Nespretnost jednog lica koje snima i emituje uživo (pa se trenutak njegovog pada preko ograde koja je već na zemlji jasno i vidi i čuje), teško se može nazvati ‘nasilnim ulaskom u dvorište“, dodala je Konstantinović.

Konstantinović je istakla da je kod krivičnog dela koje se Zlatanoviću i Kneževiću stavlja na teret, potrebno da postoji poziv na ugrožavanje ustavnog poretka ili na svrgavanje predsednika Republike silom. 

“Ima se u vidu fizička sila. Obrazloženje koje i kakve sile kod tužilaštva izostaje. Pad preko ograde nije sila, već nezgoda”, dodala je.

Ona je istakla i da politički govori, poetsko, neodređeno izražavanje i pravo na izražavanje mišljenja koje je garantovano Članom 46 Ustava, nisu pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka već vrednosni sud.

„Stavovi poput ‘bojim se da Aleksandar Vučić neće pasti bez incidenata’(što je izgovorio Knežević) nisu pozivanje, već vrednosni sud”, istakla je ona.

Prava i puna sloboda političkog govora, dodala je Konstantinović, ne prija svačijim ušima, posebno vlastodršcima.  

Konstantinović je rekla da se nada da će sud smoći snage, da ovu bojazan otkloni i da odluči suprotno. 

„Ko potpiše, njega ubiše“ je poetska izjava s nepoznatim adresatom

Advokat odbrane Luka Bralić rekao je da kao jedini mogući ishod ovog krivičnog postupka vidi donošenje oslobađajuće presude u odnosu na obojicu okrivljenih, imajući u vidu sadržinu optužbe, izvedene dokaze i utvrđene činjenice, kao i sve relevantne krivičnopravne i krivičnoprocesne norme. Dokazima izvedenim tokom postupka, istakao je on, nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo za koje su optuženi.

 „Progon političkih protivnika režima zajednički je poduhvat tzv. Službe za borbu protiv terorizma kao policijske jedinice i javnog tužilaštva kao pravosudnog organa, zbog čega je Više javno tužilaštvo u Beogradu oduševljeno prihvatilo da se bavi krivičnopravnim progonom politički targetiranih lica – ovde okrivljenih“, dodao je on.

U optužnom predlogu koji je podnelo Više javno tužilaštvo se, dodao je on, legalna i legitimna politička aktivnost, usmerena na zaštitu ustavnog uređenja, označava kao pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. 

On je rekao da se okrivljeni zalažu za očuvanje ustavnog uređenja Srbije i da su sa tim ciljem 15. februara prošle godine organizovali javni skup.

“Nakaradnost optužbe posebno se ogleda u činjenici da tzv. javno tužilaštvo za rušenje ustavnog uređenja optužuje upravo lica koja se politički zalažu za očuvanje suštine tog ustavnog uređenja, o čemu je prethodno bilo reči. U izvršavanju zadatih političkih zadataka, takvo javno tužilaštvo ne preza od kršenja Ustava, zakona niti elementarnih pravnih načela i logike”, dodao je on.

“Ko potpiše, njega ubiše” je, smatra Bralić, poetska izjava sa neodređenim adresatom.

“Ni u kom slučaju ne može biti shvaćena kao pretnja bilo kome, iako pretnja i ne predstavlja obeležje krivičnog dela za koje su okrivljeni optuženi”, dodao je Bralić.

Inače, u krivičnoj prijavi Službe za borbu protiv terorizma, imenom i prezimenom pominje se osam osoba, ali, istakao je Bralić, samo ispred imena Aleksandar Vučić stoji „gospodin“ . Tako je i Bralić pominjući predsednika, sve vreme, čitajući završne reči, umesto imena i prezimena izgovarao reč „gospodin“.

Novinari se ne progone za izneto mišljenje i ako je provokativno

Shodno svim detaljima koje je uočila odrbana, advokat odbrane Marko Pušica zaključio je da se postupajuće tužilaštvo našlo u ulozi političke policije. 

“Suđenje onima koji iznose vrednosne sudove političke prirode i javno iznose političku kritiku vlasti je svojevrsna objava rata pravnoj državi i bazičnim ljudskim pravima i slobodama. Zato se postupajuće tužilaštvo u ovoj krivičnoj stvari našlo u ulozi političke policije i motora hipokrizije pravnog poretka u Republici Srbiji”, dodao je Pušica.

On je istakao da su svi ispitani svedoci potvrdili odbranu okrivljenih i istovremeno oborili tezu javne tužbe o postojanju političkog krivičnog dela. 

„U radnjama okrivljenih u ovoj situaciji nema protivpravnosti, jer se novinari i politički aktivisti u pravnoj državi ne progone za izneto mišljenje i politički stav povodom jednom nacionalnog gorućeg pitanja, pa bilo ono izneto i na oštriji i provokativniji način”, dodao je. 

Pušica je istakao da se sloboda govora i mišljenja, kao i pravo građana na okupljanje zbog gorućih političkih pitanja ne smeju podvrgavati bilo kakvom krivičnom progonu.

Dokazano je da su okrivljeni pozivali na nasilno svrgavanje predsednika Republike

Ipak, Više javno tužilaštvo u Beogradu, kako je na kraju suđenja rekao Viši javni tužilac Nikola Pantelić, ostaje pri navodima optužnog akta, te smatra da se u radnjama okrivljenih Damnjana Kneževića i Dejana Zlatanovića stiču svi bitni elementi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

On pak smatra da je tokom postupka nesporno dokazano da su okrivljeni sa umišljajem zajednički izvršili navedeno produženo krivično delo, te da su u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja pozivali građane da se predsednik Republike silom svrgne.

Panetlić ističe da su svi akti preduzeti od strane okrivljenih, kao i njihovi govori na različitim mestima, nedvosmisleni i izgovoreni „u cilju da se izazove odluka kod građana, kako bi se nasiljem i neredima, odnosno silom svrgnuo predsednik države“.

Iz nastupa okrivljenih, dodao je on, proističe da okrivljeni svojim postupcima ne pozivaju građane na mirno deovanje poput izlaska na izbore.

On je istakao da su prisutni srušili zaštitnu ogradu, ali je Konstantinović više puta istakla da je Zlatanović preko ove ograde pao, pokušavajući da izveštava.

Presuda će biti objavljena 28. novembra u 11 sati.

Tužbama koje su podneli, osim novčane odštete, traže i dvogodišnju zabranu rada Dojčinoviću i Pavlović i po 10 meseci zatvora.

Veliki broj pristunih na suđenju, ali i učestalo izveštavanje medija o ovoj temi advokatkinja tuženih videla je kao interes javnosti za slobodu izražavanja i očuvanje istraživačkog novinarstva, a advokati tužilaca kao pritisak na učesnike u postupku. I jedni i drugi dali su uvodnu reč.

Dojčinović i Pavlović izjavili su da ne priznaju izvršenje krivičnog dela, a njihova advokatkinja Kruna Savović istakla je da su oni kao novinari objavili javno dostupne podatke, postupajući u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, Kodeksom novinara Srbije i praksom Evropske konvencije za ljudska prava.

Savović je predložila da sud izvede pisane dokaze iz kojih se može utvrditi da je baza „Prosudi ko sudi“ imala svrhu istraživanja ove grane vlasti, a da su ime, prezime i o podaci ovom bračnom paru javno dostupni. O tome, kako je rekla, svedoče podaci o Dušanki Đorđević, objavljeni na sajtu Apelacionog suda u Beogradu, kao i informacije o Aleksandru Đorđeviću, dostupne na njegovom sajtu.

Informacije o Dušanki Đorđević objavljene su, kako kaže, i u skorašnjim medijskim tekstovima o suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije, jer je ona bila član veća Apelacionog suda, koje je donelo oslobađajuću presudu.

Tužbu kojom se zbog objavljivanja već javno dostupnih informacija traži deset meseci zatvora za Dojčinovića i Pavlović, advokatkinja je okarakterisala kao pritisak na slobodu izražavanja.

Advokat tužioca Miodrag Stojankić je pak apostrofirao da je u ovom slučaju, iako su podaci već javni, došlo do neovlašćenog prikupljanja, obrade i upotrebe ličnih podataka, jer su upotrebljeni u svrhu za kojoj nisu namenjeni. Tako se izjasnio da je protiv izvođenja dokaza koje je Savović predložila.

Stojankić se pozvao na Ustav Republike Srbije, prema kome su prikupljanje, obrada i objavljivanje podataka uređeni zakonom, kao i na Zakon o sprečavanju korupcije, kojim je regulisana upotreba podataka u vezi sa nečijom imovinom. Iako su ti podaci dostupni u bazi katastra, u njoj je, kako je naveo, regulisana svrha njihovog objavljivanja.

U bazi „Prosudi ko sudi“ svrha je, kako navodi, bila da se tužioci povežu sa kriminalom i korupcijom, a to smatra njihova advokatkinja Valentina Đurđević, koja kaže da se na osnovu imena medijske kuće koja je ovu bazu objavila može zaključiti da su obrađeni podaci povezani sa kriminalom i korupcijom. Bez obzira na to što adresa Đorđevića nije dostupna u bazi, do nje je na osnovu podataka iz baze, kako je rekla, lako doći.

Advokati Đorđevića su stoga predložili da se kao dokazi izvedu komentari čitalaca objavljeni na sajtu KRIK-a, ali i drugih medijskih kuća – na tekstove o ovoj temi. Drugi set priloženih dokaza činili su takođe medijski tekstovi – ovog puta dva teksta tabloida u kojima se Dojčinović naziva „francuskim špijunom“.

Advokatkinja tuženih je istakla da je protiv izvođenja ovih dokaza jer ih smatra suvišnim. Ona je podsetila da je za tekst „Sado-mazo francuski špijun: Ko je zapravo glavni urednik KRIK-a“, koji su advokati Đorđevića priložili kao dokaz, Dojčinović tužio Informer i da je doneta pravosnažna presuda da su u pitanju neistinite informacije. Kako se i drugi priloženi tekst, zapravo oslanja na prenošenje informacija, za koje je u ovom sporu utrvđeno da su neistinite, Savović je istakla da oba teksta tabloida smatra irelevantnim kao dokaz.

Ona je takođe navela da je suvišno izvoditi dokaz i o komentarima, ali da joj to ne bi smetalo, jer oni odražavaju interes javnosti za informacije na ovu temu. Takođe, Savović je istakla da se priloženi komentari odnose na vest da je Dušanka Đorđević tužila novinare KRIK-a i tražila kaznu od 10 meseci zatvora za njih, a ne na podatke iz baze.

„Niz informacija koje su u komentarima otkrivene, a kojih nema među podacima u ‘Prosudi ko sudi’, pokazuje da je interes javnosti da zna i više informacija nego što je objavljeno. Ipak, novinari KRIK-a su se oslanjali samo na javno dostupne podatke“, navela je Savović.

Ona je istakla i da se odredbe zakona i Ustava koje su naveli advokati tužilaca ne primenjuju kada se radi o novinarima, jer se, da je tako, niko ne bi bavio istraživačkim novinarstvom.

Inače, advokatkinja Đorđevića je prethodno rekla da su ovu sutkinju optuženi novinari propitivali o imovini i načinu na koji je sve što poseduje stekla, a da im je ona u odgovoru na imejl predočila da prikupljanje ovih podataka predstavlja krivično delo. Advokatkinja Đurđević istakla je da prepisku koju je priložila smatra dokazom da je umišljaj tuženih postojao. Da ovu prepisku sutkinja nije vodila sa Pavlović ili Dojčinovićem, već sa njihovom koleginicom Jelenom Radivojević, istakla je Kruna Savović, koja je i predložila da se ona ispita kao svedok. Svakako, istakla je da se u imejlovima jasno vidi ko su pošiljalac i primalac.

Na konstataciju advokata tužilaca da se do adrese Đorđevića, iako nije dostupna, na osnovu podataka može lako doći, Savović je rekla se tu ne može dokazati uzročno-posledična veza jer ovi podaci u bazi “Prosudi ko sudi” ne postoje.

Advokatkinja tužilaca je istakla da bi predstavnike ambasada Norveške, Holandije, Velike Britanije, Švajcarske, kao i Evropske unije, koji su prisustvovali suđenju pitala – šta bi bilo da se ovo dešava u njihovim zemljama, a Savović je rekla da su oni i došli zbog toga što su ovakvi slučajevi retki.

Savović je podsetila na reagovanja Koalicije za slobodu medija i organizacije Media Defense, u kojima se ova tužba karakteriše kao SLAP, i predložila da se i ta saopštenja uvrsti u dokaze.  

Sledeće ročište zakazano je za 12. novembar, sa početkom u 14 sati.

Do odlaganja je došlo zbog toga što je postupajući sudija bio sprečen da prisustvuje. Inače, Zlatanović se sumnjiči da je na skupu protiv „francusko-nemačkog plana“, održanom u februaru prošle godine, počinio krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja u saizvršilaštvu. Tada je obraćajući se građanima rekao:

„Svima onima koji hoće da izdaju, to je sada aktuelno i danas, pa ko se prepozna -prepozna, a stići će ga to - ko potpiše njega ubiše“.

Zlatanović je bio u pritvoru od 17. februara do 7. aprila, a Više javno tužilaštvo podiglo je optužni predlog kojim se za njega traži godinu dana zatvora. Postupak je u toku, a on se sada brani sa slobode.  

Iz Višeg javnog tužilaštva naveli su da postoji sumnja da je Zlatanović sa Damnjanom Kneževićem izvršio krivično delo, zbog pozivanja građana "na nasilje i nerede u cilju svrgavanja predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa te funkcije".

Inače, Zlatanović za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) kaže da je pre suđenja dobio javno pismo podrške Srba sa KiM koji su učestvovali na skupu.

„Drago mi je da oni u nama prepoznaju borce za njihovu egzistenciju i pravo da budu deo srpske države, naroda i društva. To nam daje snage da nastavimo dalje“, rekao je Zlatanović za UNS.

Inače, Radulović je tužio Žujovića, tražeći naknadu od 300 hiljada dinara, zbog kako je naveo, „ugrožene reputacije i pretrpljenog duševnog bola nakon objavljivanja spornih tekstova na portalu ‘Slobodna Subotica“. U njima je Žujović naveo da je Radulović operisao trudnice dok je osećao simptome koronavirusa i time ih doveo u opasnost.

Podsetimo, na prošlom ročištu svedoci tužioca rekli su da nisu primetili simptome kovida kod doktora Radulovića dok je operisao pacijente. Žujović je, s druge strane tada rekao za UNS da je sudu predao medicinsku dokumentaciju, koja dokazuje suprotno, što je i objavio u tekstovima zbog kojih je tužen.

Ćurčija je 2016. godine uradio prilog o stanovnicima naselja Prva uprava u Gakovu, koji su ostali bez struje i vode jer, kako su rekli za RTV, preduzeće „Graničar“ nije prosleđivalo novac koji su uplaćivali na ime potrošnje struje Elektrodistribuciji.

U prilogu je sa „Graničarom“ doveden u vezu i Vrbaški, a prilog je emitovan bez njegove izjave. Ćurčija je na jednom od prethodnih ročišta naveo da je pre objavljivanja priloga više puta pokušao da stupi u kontakt sa ovim biznismenom, ali neuspešno, jer odgovor nije dobio.

Zoran Mikać, koji je bio sagovornik Ćurčiji u spornom prilogu, rekao je da je njegova izjava verodostojno preneta.

„Sve što sam rekao je i preneto. Komentar se odnosio na račun za 550 kilovata struje i kiriju za tri meseca u iznosu od 32 hiljade dinara“, naveo je on.

Sa druge strane, Saša Vujačić, koji je do pre dve godine bio direktor SKOM-a, u vlasništvu Vrbaškog, kaže da mu nije poznato da postoji bilo kakva veza između ove firme i oranica u Gakovu, kao ni to da je na RTV-u uopšte emitovan prilog o tome.

„Ime Predraga Đurčije mi je poznato samo iz medija i nikada nisam učestvovao u prilozima koje je on radio, a odnose se na poslovanje firme Vrbaškog. Primetio sam da je na pozivu 2016. godina. Prošlo je, dakle, dosta vremena od tada i to može biti razlog zbog koga se ovih detalja ne sećam“, naveo je on.

Inače, Mikać je zbog bolesti saslušan preko Skajpa. Odluka će, kako je naveo sudija, biti dostavljena pisanim putem.

Radulović sudskim putem traži naknadu od 300 hiljada dinara, zbog kako je naveo, ugrožene reputacije i pretrpljenog duševnog bola, zbog spornih tekstova. Inače, Žujović je na portalu Slobodna Subotica objavio nekoliko tekstova u kojima je pisalo da je Radulović operisao trudnice dok je osećao simptome korona virusa i time ih doveo u opasnost.

Svedok Tatjana Popović, inače ginekolog, rekla je da nije primetila nikakve simptome kod doktora Radulovića.

„U spornom periodu sam sa njim bila u emotivnoj vezi i, kao i sada, u maju 2020. godine, dolazila sam povremeno u njegov stan. Znam sigurno da sam 26. maja te godine bila u stanu sa njim neprekidno i tada nije imao nikakve simptome“, rekla je ona.

Prve znake bolesti je, kako je navela, ispoljio 28. maja, nakon ručka.

„Rekao je da mu je toplo i, nakon merenja, video da ima temperaturu 38 stepeni. Otišli smo u respiratornu ambulantu u okviru bolnice. Ostao je tamo dugo, uradili su više pregleda i analiza, i svaki test na kovid je bio negativan. On je i sutradan imao temperaturu, osećao se loše, nije dolazio na posao. Najpre se lečio od kuće, a zatim je prebačen u KBC Dragiša Mišović“, rekla je Popović.

Dodala je da je nekoliko dana kasnije stigao jedini rezultat pozitivan na virus kovid 19.

Popović je dodala da je Radulović uredno radio 26. i 27. maja, dok je 28. uzeo slobodan dan kako bi otišao na uručenje nagrade.

„On je upravnik u toj bolnici i zaista ne znam da li je tog dana dolazio da obiđe pacijente“, navodi ona.

Advokat tuženih naveo je da iskazu Popović prigovara u celosti, a naročito u delu gde navodi da Radulović nije imao nikakve simptome pre 28. maja, jer je to u suprotnosti sa iskazom tužioca u ovom postupku, ali i sa anamnezom koja je dostavljena sudu 14. februara ove godine.

Njegova koleginica Jelena Tikvicki Petrov je, sa druge strane, rekla da je Radulović, koliko se seća, radio 28. maja, odnosno da je bio na jutarnjem sastanku i obišao pacijente.

Na pitanje postupajućeg sudije da li su ona i Radulović 27. maja radili neki carski rez rekla je da se ne seća šta se tada dešavalo.

„Ako smo radili carski rez, sve je bilo u redu. Doktor Radulović je bio isti kao i prethodnih dana, kao i sada“, dodala je.

Svedok Tikvicki Petrov rekla je da zna da je Radulović imao upalu pluća početkom juna i da se tada često preko telefona čula sa njim, ali da se u toku maja nije žalio na bilo kakve tegobe.

Na pitanje tužioca zašto nije primljen u bolnicu u Novom Sadu nego u Beogradu, rekla je da je razlog to što su kovid testovi pokazali da je negativan. Navela je da je bolnica u Novom Sadu bila kovid bolnica, dok KBC Dragiša Mišović u tom trenutku nije bio kovid bolnica. Ipak, vesti na internetu su, kako je naveo Žujović, pokazale da je KBC Dragiša Mišović izašao iz kovid sistema tek sredinom juna.

Suprotno od Žujovićevih napisa bilo je i svedočenje Radulovićevog kolege, ginekologa Hamija Fathija, koji je takođe rekao da se u spornom periodu Radulović nije žalio na simptome kovida, a potvrdio je da mu je 27. maja asistirao na carskom rezu.

„Sve je to bilo rutinski, ta operacija inače uvek traje 20 do 30 minuta. Sve je to rutinski, a ja se posle toga nisam razboleo“, rekao je.

Na pitanje Žujovića da li je u pitanju bio unapred zakazan carski rez ili hitna intervencija, rekao je da je on samo asistirao tokom carskog reza i da nije gledao indikacije.

Sledeće ročište zakazano je za 30. maj, a tada će se tužilac izjasniti o podnesku sa dokazima koji je predao Žujović.

Nezadovoljan načinom na koji sudija vodi postupak, tražio je njegovo izuzeće. Spisi predmeta biće dostavljeni predsedniku Trećeg osnovnog suda, kako bi odlučio o predlogu Šešelja za izuzeće postupajućeg sudije.

Inače, Nataša Miljanović Zubac tužila je Šešelja zbog uvreda koje je njoj i njenoj porodici uputio u emisiji „Dobro jutro, Srbijo“ na Televiziji Hepi, ali i u „Novom jutru“ emitovanom na televiziji Pink, povezujući je sa vladikom Grigorijem Durićem. Novinarku je nazivao pogrdnim imenima, a naveo je i da se zbog svih događanja povezanih sa vladikom Grigorijem „njen suprug ubio na grobu svoga oca“.

Direktnim obraćanjem prisutnom advokatu i čitanjem tužbenog navoda, Šešelj je potvrdio da je sve što je navedeno rekao u pomenutim emisijama.

„Pošto su me ljudi uverili u detalje, rešio sam da to iznesem u javnost“, naveo je.

Suđenju je prisustvovao i sin Miljanović Zubac, koji se slušao sve što je Šešelj govorio. Kako nije negirao da je bilo šta od pomenutog rekao, izvođenje dokaza iz video snimaka emisija u emitovanih na televizijama Hepi i Pink stavljeno je van snage.

Miljanović Zubac se nakon suđenja obratila prisutnima i rekla da je oproštajnim pismom svog pokojnog supruga koje je na prethodnom ročištu dostavila rekla mnogo toga.

„Slučaj je stigao do Agencije za istrage i zaštitu- SIPA i Tužilaštvo BiH. Od kad me je Šešelj javno izvređao usledila je serija napada na mene: zapaljen je automobil ispred kuće u kojoj sam stanovala, infracrveni zraci bili su na zidu dnevnog boravka, na mom telu na i na pragu kuće u kojoj sam stanovala. Došlo je i do presretanja u vožnji od strane kriminogenog lica, a lutka sa odrubljenom glavom, posuta crvenom tečnošću, stavljena je na prag kuće u kojoj sam stanovala. Inače, na tom pragu ostavljena je i pisana poruka ‘Mrtva usta ne govore’“, navela je ona.

Dodala je da „su joj poznata imena ljudi iz Trebinja koji su se bavili njom i slučajem vezanim za Šešelja“.

Inače, Šešelj je tražio da i vladika Grigorije Durić bude saslušan kao svedok, zato što se kao crkveno lice ne može lažno izjasniti pred sudom. Advokat Miljanović Zubac se usprotivio ovom predlogu jer je dat nakon isteka roka propisanog Zakonom. Šešeljev predlog je odbijen, a on je, nezadovoljan zbog toga i zato što, kako tvrdi, nije dobio tužbu, tražio izuzeće sudije.

„Neosporna je činjenica da sam ja tek danas dobio tužbu i nisam je u celosti pročitao. Objektivno sam bio sprečen da donesem predloge za dokazni postupak, o čemu sam blagovremeno obavestio sud. Zahtevam da predsednik Trećeg osnovnog suda udovolji zahtevu i odredi drugog sudiju koji će nastaviti da vodi ovaj postupak“, naveo je on u zahtevu za izuzeće sudije.

Punomoćnik Miljanović Zubac rekao je da nije jasno kako Šešelj nije dobio tužbu, a jeste poziv na prvo ročište.

Suđenje se nastavlja nakon odluke predsednika Trećeg osnovnog suda.

Optuženog D.F. je Osnovno javno tužilaštvo (OJT) Loznica optužilo, po službenoj dužnosti, za ugrožavanje sigirnosti, dok je tužbu za uvredu protiv njega Mitrić podneo privatno.

Bivši policajac je, rekao je Mitrić za UNS, tokom suđenja, priznao da ga je uvredio, što je potvrdio i njegov branilac.

“Javni tužilac je tražio da D.F. bude osuđen, ali i da mu se izreknu i mere bezbednosti po kojima ne bi smeo da mi priđe na propisanoj razdaljini. Tužilac je tražio da mera traje najduže koliko zakon dozvoljava, što je tri godine. Na predlog OJT, sudija za predhodni postupak je, odmah posle događaja, doneo rešenje o stupanju na snagu tih mera, koje podrazumevaju redovno javljanje polici u Beogradu ili Loznici”, rekao je Mitrić UNS-u.

On kaže da je u završnim rečima rekao “da je optuženi obrazovan, stručan i karijerni beogradski policajac, koji je radio i na obezbeđenju Narodne skupštine Republike Srbije, kao i čovek koji se druži sa umnim, uticajnim i obrazovanim ljudima, posebno iz pravne struke, što ukazuje da je duboko svestan šta znači ono što je rekao zbog čega je optužen”.

“Policajac koji me je obezbeđivao potvrdio je na sudu da mi je optuženi javno i isuviše glasno rekao da će me ‘kako pouzdano zna, onaj koji me je premlatio, ponovo premlatiti’, misleći na  ono što je učinio njegov kolega pre više od 18 godina, na način koji je, po batinjanju i svemu ostalom, bio skoro sličan ataku na Milana Pantića”, kaže Mitrić.

On je dodao da se „stvari, nažalost, vraćaju na početak, samo je razlika što su sada policija OJT i sud reagovali efikasno, časno i profesionalno, o čemu u vreme napada od pre 18 godina nije mogao ni da sanja“.

“Tada je tužilac, umesto da vodi istragu, rekao dvojici policajaca koji su došli da se dogovore o prepoznavanju napadača, za mene rekao: ‘Što nije poginuo!’. I loznički sud ga je, tada, osudio samo na šest meseci, valjda toliko da može da se vrati u policijsku uniformu”, kaže Mitrić.

Podsetimo, Vladimir Mitrić, novinar iz Loznice, već 18 godina živi pod policijskim obezbeđenjem. Pretučen je u sred dana u ulazu u zgradu u kojoj živi, 12. septembra 2005. godine, nakon serije verbalnih i pretnji demoliranjem automobila.

Prošle godine u oktobru, 17 godina od napada, dok je bio u Draginjcu na novinarskom zadatku u jednom restoranu, sada optuženi policajac u penziji je počeo da ga vređa.

Nakon uvreda policajac mu je tada rekao i „da pouzdano zna da će onaj koji ga je prebio 12. septembra 2005. ponovo da ga prebije“.

Mitrić ga je tužio za uvrede, a OJT ga je optužilo i za ugrožavanje sigurnosti. Predmet je spojen i danas bi trebalo da bude izrečena presuda.

Mitrić ističe i da je veliki uspeh njegovog advokatskog tima što je sudija, uprkos protivljenju odbrane, prihvatila predlog da u spise predmeta uvrsti i presudu protiv policajca u penziji koji ga je pretukao 2005. godine.

Ovo je prvostepena, nepravosnažna presuda na koju pravo žalbe imaju javni tužilac, Dragić Filipović i Vladimir  Mitrić.

Podsetimo, Filipovića je Osnovno javno tužilaštvo (OJT) Loznica optužilo, po službenoj dužnosti, za ugrožavanje sigirnosti, dok je tužbu za uvredu protiv njega Mitrić podneo privatno.

U završnim rečima, kako je  rekao UNS-u, Mitrić je naveo  “da je optuženi obrazovan, stručan i karijerni beogradski policajac, koji je radio i na obezbeđenju Narodne skupštine Republike Srbije, kao i čovek koji se druži sa umnim, uticajnim i obrazovanim ljudima, posebno iz pravne struke, što ukazuje da je duboko svestan šta znači ono što je rekao zbog čega je optužen”.

“Policajac koji me je obezbeđivao potvrdio je na sudu da mi je optuženi javno i isuviše glasno rekao da će me ‘kako pouzdano zna, onaj koji me je premlatio, ponovo premlatiti’, misleći na  ono što je učinio njegov kolega pre više od 18 godina, na način koji je, po batinjanju i svemu ostalom, bio skoro sličan ataku na Milana Pantića”, kaže Mitrić.

On je dodao da se „stvari, nažalost, vraćaju na početak, samo je razlika što su sada policija OJT i sud reagovali efikasno, časno i profesionalno, o čemu u vreme napada od pre 18 godina nije mogao ni da sanja“.

“Tada je tužilac, umesto da vodi istragu, dvojici policajaca koji su došli da se dogovore o prepoznavanju napadača, za mene rekao: ‘Što nije poginuo!’. I loznički sud ga je, tada, osudio samo na šest meseci, valjda toliko da može da se vrati u policijsku uniformu”, kaže Mitrić.

Vladimir Mitrić, novinar iz Loznice, već 18 godina živi pod policijskim obezbeđenjem. Pretučen je u sred dana u ulazu u zgradu u kojoj živi, 12. septembra 2005. godine, nakon serije verbalnih i pretnji demoliranjem automobila.

Prošle godine u oktobru, 17 godina od napada, dok je bio u Draginjcu na novinarskom zadatku u jednom restoranu, policajac u penziji Dragić Filipović je počeo da ga vređa.

Nakon uvreda policajac mu je tada rekao i „da pouzdano zna da će onaj koji ga je prebio 12. septembra 2005. ponovo da ga prebije“.

Mitrić ga je tužio za uvrede, a OJT ga je optužilo i za ugrožavanje sigurnosti. Predmet je spojen i danas je izrečena prvostepena presuda.

Poslednje u nizu suđenja, ovog puta zbog optužbi za pretnje smrću stražaru pritvorske jedinice Okružnog zatvora u Beogradu i njegovoj porodici, nije moglo da odmakne.

Predmet između dva suda

Iz Vrhovnog suda, koji odlučuje o zaštiti zakonitosti po zahtevu Nikolićevog advokata, nisu vratili spise postupajućem sudiji Drugog osnovnog suda.

U jednom momentu sudija Dejan Stefanović rekao je "ne mogu da držim pretres bez predmeta", ali, kako je obrazložio, odlučivaće o onome što može. Prihvatio je zahtev odbrane da se veštači sposobnost okrivljenog Nikolića da učestvuje u krivičnom postupku. Odbrana je to obrazložila invaliditetom okrivljenog i postojanjem novih lekarskih nalaza.

"Van glavnog pretresa sud donosi naredbu za veštačenje okrivljenog na okolnost da pristupi na glavni pretres, razume procesne radnje i da sam i uz pomoć branioca daje odbranu imajući u vidu medicinsku dokumentaciju u spisima, po potrebi i pregled okrivljenog", izdiktirao je sudija u zapisnik.

Tužiteljka u ovom postupku odgovorila je da treba takođe utvrditi i stanje okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela i na taj način uporediti ima li bitnijih promena.

Nikolićev advokat tražio je da sud ukine pritvor u kom se njegov branjenik nalazi. Odustao je od zahteva da sud omogući Nikoliću da bude u kućnom pritvoru i umesto toga tražio da počne da u Okružnom zatvoru u Nišu izdržava zatvorsku kaznu od godinu i po dana. Naveo je da je osuđujuća presuda vranjskog suda postala pravosnažna u avgustu ove godine.

Radi se o presudi kojom su kažnjene ponovljene pretnje vlasnici i zaposlenoj u OK radiju koje je Nikolić izgovorio u sudnici, dok mu se sudilo za ranije preteće reči istim osobama.

"Skršiću i Vranje i Beograd“, "onaj ko se plaši i treba da se plaši“ i "neće se na ovome završiti. "To se nekad u Jasenovcu radilo: tak, tak, tak", izrekao je Nikolić u sudnici.

Pritvor ili zatvor

Tužiteljka se usprotivila zahtevu odbrane da se Nikoliću ukine pritvor i navela da razlozi zbog kojih je ta mera određena i dalje postoje.

Usledila je rasprava u kojoj je advokat okrivljenog rekao da su "vanpravni razlozi" zbog kojih je njegov branjenik u pritvoru, da tužiteljka iznosi "paušalne navode" i da je Nikolić od 9. oktobra zbog toga počeo štrajk glađu.

"Odluku o pritvoru je doneo sud, a tužilaštvo je predložilo. Ništa paušalno nije tužilaštvo reklo. Navedeni su svi razlozi za pritvor", odgovorila je tužiteljka.

Nikolićev advokat odgovorio je da je druga situacija od momenta kada je osuđujuća presuda postala pravosnažna i da zato traže da pritvor bude zamenjen zatvorom.

Na kratko se okrivljeni Nikolić, koji je sedeo u invalidskim kolicima ispred sudije, obratio i rekao da ima novih zdravstvenih problema. Sudija je odgovorio da će sve medicinske zahteve odobriti ali da je neophodno da mu ih okrivljeni i odbrana dostave pisanim putem.

Svedoci

Na današnji pretres došli su oštećeni stražar, njegov kolega koji je trebalo da svedoči, ali i koleginica zaposlena u kuhinji, takođe spremna da opiše šta se dogodilo tog dana u kantini Centralnog zatvora.

U optužnici Drugog osnovnog tužilaštva u Beogradu navedeno je da je u kantini Okružnog zatvora u Beogradu, nakon verbalne rasprave, Nikolić zapretio stražaru: „Ubiću ti decu. Šta je za mene da dam za tebe i tvoju porodicu 30.000 evra da vas nema”.

Okrivljeni je pretnju, navedeno je, ponovio nekoliko puta.

Suđenje se nastavlja 27. decembra u 12 sati.

Novinarka Nataša Miljanović Zubac tužila je političara zbog neistina i uvreda koje je o njoj i njenoj porodici izrekao na TV Hepi u emisiji „Dobro jutro Srbijo“, a zatim i u Pinkovom „Novom jutru“ početkom 2021. godine.

Šešelj je umesto da bude u sudnici, izabrao da gostuje na televiziji. U obrazloženju sudiji zbog izostanka piše da je počela predizborna kampanja, a da kao predvodnik Srpske radikalne stranke treba da bude u emisiji.

Jutarnji program za uvrede

Miljanović Zubac je svedočenje počela rečima da političara lično ne poznaje i da sve što o njemu zna je kroz njegove televizijske nastupe.

Isprva od koleginice koja je bila usplahirena i plakala je, a zatim i od kolege, koji su je jedan za drugim pozvali na mobilni telefon, saznaje da se nešto dogodilo.

Ubrzo i od rođaka iz Užica dobija informaciju da je „Vojislav Šešelj izgovorio neke užasne stvari“. To se sve dešavalo dok je vozila auto u Trebinju, u kom živi, i odakle radi za Radio-televiziju Republike Srpske.

Tek uveče tog 30. januara 2021. godine, svedoči Miljanović Zubac, smogla je snage da pogleda šta je bilo izjutra u programu Hepi televizije. Rekla je da je tada čula „brutalne verbalne napade i apsolutne laži“.

Šešelju je u jutarnjem programu meta bio vladika Grigorije za kog je rekao da je „veliki švaler“, a zatim je u tu priču uveo i porodicu Zubac.

Novinarku je nazvao „prostitutkom“, „kurvetinom“, imenom i prezimenom govorio o njenom pokojnom suprugu, pomenuo maloletnu decu, i zaključio kako se „osramoćeni muž ubio na grobu svog oca“.

Miljanović Zubac je govorila da je Šešelj upotrebio smrt njenog supruga, što je jedina tačna informacija, da bi nadovezao „brutalne laži“.

„Sutradan sam odlučila da napišem otvoreno pismo Vojislavu Šešelju koje je postalo viralno. Pretpostavljam da ga je to jako naljutilo pa je posle desetak dana na Pinku ponovio uvrede“, rekla je Miljanović Zubac.

Život posle

Od tog momenta, nastavila je novinarka, život joj se u potpunosti promenio. Izložena je različitim medijskim napisima, komentarima ispod tih napisa i sve se, rekla je, odrazilo na njeno zdravlje, porodicu i posao. Već godinu dana je na bolovanju.

„Odlučila sam da tražim pravdu“, kazala je u sudnici Miljanović Zubac.

Tužila je tabloidne medije koji su preneli ono što je Šešelj govorio na televiziji Hepi.

Ona je na sudu rekla da joj je uoči odlaska u Beograd na jedno od ročišta zakazano za 16. jun 2022. godine zapaljen automobil koji je bio parkiran ispred kuće u kojoj živi.

Trebinjska policija je procenila, bilo je reči i danas u sudnici o tome, da je bezbednost novinarke ugrožena.

Ona je iznela i podatak da ju je policija obavestila da motiv paljenja dovodi u vezu sa njenim novinarkskim poslom, kao i da ne isključuju da je postupak koji je pokrenula protiv Šešelja jedan od razloga.

„Od 30. januara 2021. godine do današnjeg dana živim život koji ne bih poželela ni onom koji mi je to napravio“, rekla je Miljanović Zubac.

U obraćanju koje je na momente bilo izuzetno emotivno tužilja je sudiji pokazala oproštajno pismo pokojnog supruga.

Suđenje se nastavlja  28. februara 2024. godine.

U sudnici Raduna Bubanje danas je završena glavna rasprava i ovaj sudija je u neformalnom razgovoru, u čekanju na zapisnik, izgovorio da će se jedna od strana sigurno žaliti, a kakva će presuda biti videćemo.

Prvi čovek vladajuće Srpske napredne stranke u Gornjem Milanovcu tužio je lokalni nedeljnik jer su mu povredili čast i ugled objavom saopštenja političke organizacije koja je u tom momentu imala odbornike u lokalnoj skupštini.

To saopštenje imalo je nadnaslov „GG `Pobedi i spasi Opštinu G. Milanovac“ i naslov „Obelodanjena mahinacija Kovačevića“.

Kao saopštenje grupe građana, navedeno je u tužbi, prenet je veći deo teksta Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) „kojim se ukazuje da Aleksandra Jovičić i njena preduzetnička agencija ostvaruju zaradu fiktivnim poslovima, zahvaljujući ličnim odnosima sa uticajnim članovima vladajuće političke stranke“.

Vrh piramide

Upravo je danas u beogradskoj sudnici svedočila vlasnica „Niveus tima“ Aleksandra Jovičić o slučaju, kako su se svi u sudnici složili, o kom je brujao Gornji Milanovac.

Na pitanje sudije o zanimanju, rekla je da je direktor i vlasnik agencije za pružanje usluga socijalne zaštite, a to su pomoć u kući, pružanje pomoći starim licima i deci sa smetnjama u razvoju.

Jovičić je navela da Kovačevića zna kao predsednika opštine, „ne toliko lično, u školi smo bili slične generacije“.

„Povredilo me je da se navodi da sam formalni vlasnik. Uložila sam svoja sredstva kao preduzetnik, podigla sam kredit u banci na svoje ime. To je za mene bio šok kada sam pročitala. Mahinacije ne postoje. Nemamo privilegije. Ne postoji prijateljstvo predsednika opštine sa zaposlenima u mojoj agenciji“, rekla je vlasnica „Niveus tima“.

„Niveus tim“, rekla je, postoji od 2016. godine i sada zapošljava oko 250 do 300 ljudi.

Saradnju, kako je navela Jovičić, sa Opštinom Gornji Milanovac njena firma ima i trenutno, a ona traje od 2017. godine. Poznato joj je da je i tada Kovačević bio predsednik Opštine.

 „Broj zaposlenih je promenljiva kategorija. Ja sam na vrhu piramide, pa stručni ljudi“, rekla je Jovičić odgovarajući na pitanje sudije.

Dodala je da njen „Niveus tim“ radi u Temerinu, Novoj Crnji, Beloj Crkvi, Trsteniku, Čajetini, Bosilegradu, Dimitrovgradu i da su otvorili dom za stare u Kniću.

„Ja sam ničim izazvano dospela u te Takovske novine. Sam taj tekst je plod ljudske mašte da se ponizi kao čovek i kao predsednik opštine (Dejan Kovačević, prim. nov.)“, rekla je Jovičić

Na pitanje advokata odbrane da li je pre zaključenja ugovora sa Gornjim Milanovcem imala iskustvo u toj delatnosti, Jovičić je odgovorila da to nije bio uslov javne nabavke.

U sudnici je došlo do preplitanja glasova advokata, svedoka i sudije, na pitanje da li je ivanjička firma koja je takođe u istom trenutku učestvovala na konkursu to iskustvo imala.

Jovičić je rekla kako je ponuda koju je firma Niveus dala bila niža od konkurencije.

Na pitanje da li su imali licencu za obavljanje delatnosti kada su se javili Opštini Gornji Milanovac, Jovičić je odgovorila da je priložila potvrdu koju je izdalo Ministarstvo da su u postupku za dobijanje dozvole.

Vlasnica „Niveus tima“ rekla je da je znala da je „ovaj tekst objavljen na sajtu GM info, VOICE i Fejsbuk grupi Gornji Milanovac“.

“Tužila sam VOICE“, kazala je Jovičić

Protiv „Takovskih novina“ nije želela da podnese tužbu, kako je rekla, jer je smatrala da se objava više odnosi na predsednika opštine.

Afera

U Višem sudu danas je svedočio i penzionisani direktor „Takovskih novina“ Miroslav Mišković koji je rekao sudiji da je praksa da odgovorni urednik i novinar odlučuju šta će se objaviti.

„Sporni tekst smo dobili kao i sva druga saopštenja od političkih stranaka. Novinar koji priređuje tekst i potpisuje, takva je uvek bila praksa“, kazao je Mišković.

Bio je to odgovor na pitanje zašto su se ispod saopštenja koje je predmet tužbe našli inicijali novinara i glavnog urednika „Takovskih novina“ Nebojše Savića.

„I dan danas kažem da je o toj aferi pisao ceo Gornji Milanovac. Milanovac je mali“, reči su ovog svedoka.

Brujao je ceo Milanovac, nastavio je Mišković, kako je posao dobila firma koja nije imala licencu za obavljanje tih delatnosti.

„Činjenica je da je ovaj tekst koji je predmet spora potpisao naš novinar jer je takva bila praksa, ali on nije autor ovog teksta već je samo preneo tekst Udruženja građana Pobedi i spasi Gornji Milanovac“, naveo je Mišković.

Na pitanje da li se neko posle javio listu, Mišković je odgovorio da niko nije zvao ni poslao demanti.

Advokat tužioca Goran Stamenić iz Čačka pitao je svedoka Miškovića kako se dogodilo da na istoj strani u novinama ispod jednog saopštenja izostane potpis novinara, ako je već rečeno da je potpisivanje praksa.

„Ima na istom listu. Informativna služba, ne znam ove skraćenice... SNS“, pročitao je Stamenić.

Na to pitanje odgovorio je Nebojša Savić, tuženi novinar, koji je naveo da su izračunali da je za godinu dana objavljeno 56 saopštenja i od toga tri nisu imala inicijale novinara, već su potpisani kao stranka.

Savić je rekao kako su do sada SNS, SPS, slali demanti, da je to bila praksa.

Sudija Bubanja upitao je Savića da li su proveravali navode iz saopštenja, istinitost i kako su novinari utvrdili da se radi o mahinacijama.

Savić je odgovorio da su pročitali tekst VOICE-a koji je sadržao linkove ka APR-u i drugim izvorima i da je jasno da se radi o mahinacijama kada posao dobije firma koja nema licencu.

Na sudijinu konstataciju da je svedok Jovičić, vlasnica Niveus tima, navela da je priložila u dokumentaciji potvrdu i da bi to novinari znali da su je pozvali za komentar, Savić je odgovorio da zakon koji važi za tu oblast ne predviđa mogućnost dostavljanja potvrda prilikom javne nabavke i da svi, kao i sam sudija koji sudi po zakonu, treba da se pridržavaju odgovarajućeg propisa.

Suđenje u Višem sudu po tužbi protiv „Takovskih novina“ počelo je 18. novembra 2021. godine, a presuda će biti objavljena brzo, prema mišljenju advokata.

Viši sud odlučuje po žalbi Kantara i njegovih advokata na presudu Osnovnog suda u Vranju kojom je osuđen na 18 meseci zatvora za ponovljene pretnje Oliveri Vladković i Svetlani Ivanov.

Kantar je nove pretnje izrekao u samoj sudnici, u postupku koji se protiv njega vodio zbog nasilničkog ponašanja i ugrožavanja sigurnosti prema OK radiju i dve žene koje ga vode, a zbog kog je osuđen i na izdržavanju je kazne zatvora od 14 meseci.

Kantaru se sudi zbog pretnji: "Skršiću i Vranje i Beograd", "Onaj ko se plaši i treba da se plaši" i "Neće se na ovome završiti. To se nekad u Jasenovcu radilo: tak, tak, tak".

Nikoliću je 2014. godine amputirana noga posle eksplozije bombe podmetnute pod njegov džip, a poznat je i kao vlasnik kladionica i kockarnica.

Za proširenje jedne od kladionica odlučio je da nelegalno dogradi prostor i zagradi OK radio, ali i zastraši zaposlene napadom na partnerski No koment kafić kom su razbijena stakla, a inventar isprskan belom farbom.   

„Oluja nosi spise iz suda“ i novi advokat

Novi sudski postupak koji je pod reflektorima javnosti mogao je da bude zaustavljen jer je nedavno Vranjem prostrujala vest da je spis Kantarovog predmeta u kom je osuđen prvostepeno na 18 meseci zatvora nestao iz suda.

O tome je Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara obavestio Veran Matić, a ANEM se obratio Ministarstvu pravde koje je pokrenulo posupak nadzora nad radom Višeg suda u Vranju.

Na društvenim mrežama tim povodom vodila se zanimljiva prepiska u kojoj je bliski Kantarov saradnik, koji je prisustvovao suđenjima, napisao „Jaka oluja juče pogodila naš divan grad... odletelo par krovova, suncobrana, tendi... i da ... po neki predmet Višeg suda“.

Istraga o nestanku sudske dokumentacije nije omela veće vranjskeg Višeg suda da se juče sastane.

Tužilac Gordana Nedeljković i advokat oštećenih Kruna Savović ostale su pri stavovima da su neosnovane žalbe Kantara i njegovih advokata Milana Đorđevića, koji je u međuvremenu prestao da zastupa okrivljenog, odnosno nove zastupnice Hristine Đorović.

One su tražile da Viši sud potvrdi presudu za ugrožavanje sigurnosti po članu 138 Krivičnog zakonika kojom je Osnovni sud odlučio da kazni Kantara na 18 meseci zatvora.

Advokatkinja Đorović je rekla da je tužilaštvo povredilo pretpostavku nevinosti Nikolića tako što je napisalo u optužnom aktu da je okrivljeni izvršio delo, a zatim je ponudila da dostavi uputstvo kako se pišu takva akta.

Ona je isticala da su nepravilnosti to što sudija nije uzeo iskaz okrivljenog, zatim, održavanje suđenja bez njegovog prisustva uprkos dostavljenoj dokumentaciji „više medicinskih stručnjaka da je težak invalid, 70 odsto“, te da postoje „znaci inflamacije u predelu patrljka, što zahteva strogo mirovanje“.

„Okrivljeni se nikada nije izjašnjavao o navodima iz optužnog predloga. Okrivljeni je dao iskaz javnom tužiocu na okolnosti iz krivične prijave, a ne iz optužnog predloga“, rekla je Đorović.

Previše brzo

Nije krivica okrivljenog, nastavila je Đorović, što nije sprovođen iz Okružnog zatvora u Vranju koji se nalazi na 20 metara od suda i sud je trebalo da obezbedi njegovo prisustvo.

Đorović se pozvala na Ustav Srbije i presude Evropskog suda za ljudska prava ukazujući da njen branjenik nije mogao da bude osuđen ako mu nije omogućeno da se brani.

„Radi se o brzoj odluci suda osobi kojoj se sudi u odsustvu“, kazala je Đorović žaleći se na prvostepenu osuđujuću presudu i hitnost u postupanju suda.

Kao argument odbrane Đorović je navela i to da je u sudnici na dan kada je Kantar ponovio pretnje bilo više od 40 ljudi, a da je saslušano sedam svedoka od kojih jedan kaže da ništa nije čuo.

„Ali, sud tome ne pridaje veru“, rekla je Đorović.

Osvrnula se i na to da ne postoje službene beleške niti izjave sudije, čuvara koji su doveli Kantara, da se u sudnici dogodio ikakav incident ili krivično delo.

Nema krivičnog dela, nastavila je Đorović, ukoliko ne postoji individualizacija lica na koje se pretnja odnosi.

„Kada ste branilac Dejana Nikolića svuda nailazite na zid tišine, a ako previše pitate dobijete nalog za pretres advokatske kancelarije“, navela je Đorović koja je odbila poligraf u istrazi koja se vodi zbog nestalih sudskih spisa u vezi sa Kantarovim predmetom.

Osim Đorović, prema informacijama iz policijskih izvora, poligraf je odbila i njena majka, sudija Tatjana Jovanović Mihajlović, kojoj je takođe pretresena kancelarija.

Opstrukcije

„Od početka i prvog suđenja stalno postoje različite opstrukcije. Ili su to advokatske igre. Povlačenje ovlašćenja zastupanja. Bilo je opstrukcija u dolasku optuženog na suđenje. Prošli put, kada je doneta prvostepena presuda, bilo je potpuno jasno da u tom zdravstvenom obraćanju piše da je u pitanju preporuka lekara. Da je Dejan Nikolić mogao da bude sproveden“, rekao je Veran Matić pred zgradom Višeg suda u Vranju.

Matić se osvrnuo i na to da 17. avgusta Nikolić izlazi sa izdržavanja kazne zatvora.

„Važno je da najzad stignu i spisi iz specijalne bolnice iz Beograda sa veštačenjem zdravstvenog stanja Dejana Nikolića, kako bi se i u ostalim sudskim procesima mogla eliminisati ova stalna pojava stizanja mišljenja iz lokalnog zdravstvenog centra da nije u mogućnosti da prisustvuje suđenju“, rekao je Matić.

Protiv Kantara se vodi u Vranju i sudski postupak za ugrožavanje sigurnosti nekadašnjeg načelnika policije Igora Živkovića, podsetio je Matić. Zatim, za pretnje nekadašnjoj emotivnoj partnerki.

Postoji i optužba za pretnje Nikolića zaposlenom u Centralnom zatvoru u Beogradu i to suđenje se očekuje u Beogradu u oktobru,  rekao je Matić.

U navedenim emisijama, piše u tužbi, Šešelj je izgovarao neistine.

Za tuženog, inače uredno pozvanog, nije se pojavio niko. Tako je zabeleženo u zapisniku sa suđenja.

Umesto predsednika Srpske radikalne stranke i njegovog advokata u sudnicu je došla nekadašnja narodna poslanica Vjerica Radeta.

Iako je navela da ima punomoćje Šešeljevog branioca koji je odsutan zbog drugog suđenja, zaključak suda bio je da Radeta ne može da bude zamena jer nije advokat.

Radeti je dopušteno da u sudnici ostane kao predstavnik javnosti.

Na Radetin zahtev da joj se da tužba uz tvrdnju da je Šešelj nije dobio sudija Miloš Petrović odgovorio je da poseduje potpisanu povratnicu. To je dokaz, naveo je sudija, da je tužba uručena.

Sudija Petrović dodao je da će tuženom i njegovim advokatima u svakom trenutku omogućiti uvid u spise.

Tužbom je zatraženo da Šešelj na ime nematerijalne štete za pretrpljenu duševnu bol Miljanović Zubac plati 300 000 dinara.

Na dve televizije on je u kratkom vremenskom periodu, navodi su iz tužbe, izneo neistinite činjenične tvrdnje i grube vrednosne sudove.

Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom izrekao je, između ostalog, kako je Miljanović Zubac „prostitutka“, ustvrdio kako je bila u emotivnoj vezi sa episkopom Grigorijem iz čega je izveo dalji zaključak da je to razlog samoubistva njenog supruga.

UNS je ranije pisao o tome da su Šešeljevu izjavu sa televizije Hepi preneli tabloidi „Alo“ i „Objektiv“ koje je Miljanović Zubac takođe tužila.

Početkom jula prošle godine Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je presudio da su odgovorna urednica i izdavač portala „Objektiv“ povredili ugled i čast novinarke Radio televizije Republike Srpske i obavezao ih da plate 150 000 dinara zbog nanošenja nematerijalne štete za pretrpljenu duševnu bol.

Apelacioni sud u Beogradu je utvrdio i da je portal Alo povredio dostojanstvo novinarke Miljanović Zubac iznošenjem neistina. Zbog pretrpljene duševne boli za iste prenete reči portal Alo kažnjen je sa 70 000 dinara.

Novinarka je Vojislava Šešelja tužila i krivično i parnično.

Nataša Miljanović Zubac novinarka je Radio televizije Republike Srpske više od dve decenije.

Pre godinu dana zapaljen joj je automobil ispred kuće u kojoj stanuje u Trebinju. Policija do danas nije pronašla počinioce iako je utvrdila da je požar podmetnut.

Zbog bezbednosne procene da je ugrožena policija u Trebinju patrolira ulicom u kojoj živi.

Čupić je tužbu podneo zbog povrede ugleda i časti protiv potala Cenzolovka i autorke Ivane Predić, kao i protiv portala “Pančevo Si Ti”, “Pan pres” i “013info”, koji su tekst preneli.

Čupić od sva četiri portala, zbog povrede ugleda, traži nadokandu od po 300.000 dinara. 

Nenad Živković, urednik portal Pančevo Si Ti prethodno je tužio Aleksandra Čupića, novinara iz Vršca zbog tekstova u kojima ga je nazivao “eksponentom ustaštva u Srbiji, stranim plaćenikom, učenikom špijuna, lažnim novinarom, lažnim mirotvorcem…”

 

Ćurčija je napravio prilog o stanovnicima naselja Prva uprava u Gakovu, koji su ostali bez struje i vode jer, kako su u prilogu rekli, preduzeće „Graničar“ nije prosleđivalo novac koji su uplaćivali za komunalije Elektrodistribuciji. U prilogu je sa „Graničarom“ doveden u vezu i Vrbaški, a reportaža je emitovana bez njegove izjave.

Ćurčija je na jednom od prethodnih ročišta rekao da je pre objavljivanja priloga više puta pokušao da stupi u kontakt sa Vrbaškim, ali bez uspeha, jer odgovor nije dobio.

Na današnjem ročištu pročitana je izjava Zorana Mikaća koji je naveo da je njegova izjava u prilogu verno preneta i da je Ćurčija na poziv građana došao u Gakovo da snimi prilog.

Advokati Vrbaškog imaju rok od osam dana da se izjasne da li prihvataju pisanu izjavu koja je data na ovaj način.

Inače, ovo je treći svedok na ovom suđenju koji je potvrdio da su u prilogu Predraga Ćurčije verno citirane njegove reči.

„U pogledu mojih saznanja o prilogu od 14. maja 2016. godine, koji je emitovan u Vojvođanskom dnevniku RTV-a, u kome sam dao izjavu povodom računa koje smo dobili od firme SCOM, mogu da kažem da je moja izjava preneta baš onako kako sam je rekao i da nemam primedbi na to kako je preneta.  Znam da je novinar Predrag Ćurčija došao po pozivu nas stanovnika naselja koje je mesec dana bilo bez struje i da je istinito preneo sve činjenice koje je saznao na licu mesta“, navodi se u pisanoj izjavi Mikaća, overenoj kod javnog beležnika.

Svedok Dragan Praštalo je na današnjem ročištu naveo da se ovih izjava i reportaže ne seća, ali je dodao da je prilog pogledao kada je bio objavljen.

„Ono što pamtim je da nisu istiniti navodi meštana da smo uzurpirali određene površine i radili na njima, jer smo za sve što smo radili imali odgovarajuće ugovore o semenskoj proizvodnji, koji se obavezno prijavljuju Ministarstvu poljoprivrede“, rekao je.

Advokat odbrane naveo je da izjavu Praštala u vezi sa poslovanjem BSP-a i ugovorom o semenskoj proizvodnji smatra irelevantnom, jer to privredno društvo nije stranka u ovom postupku, već je tužilac fizičko lice. Dodao je da je ključno utvrditi da li su sve izjave verno prenete.

Kada je u pitanju poslovanje BSP-a,  Praštalo je naveo da je ova firma, koja se bavi proizvodnjom, organizacijom, doradom i prometom semenske robe, zbog sporne reportaže trpela štetu i da su mnogi kooperanti obustavili saradnju sa njima.

„Sve delatnosti BSP-a su trpele kada je izašla reportaža, jer su mnogi kooperanti izrazili sumnju u rad sa nama, a mnogi su i odustali u tom vremenskom periodu“, istakao je.

Na pitanje advokata odbrane "Koji su kooperanti otkazali saradnju?", Praštalo je rekao da se ne seća o kome je bilo reči.

Praštalo je naveo da se ne seća ni kada su tačno protestovali meštani Gakova, ali je naveo da pamti da su protesti u godinama objavljivanja reportaže bili česti.

„Došao sam da svedočim o tome kako je taj prilog uticao na rad firme, zbog čega se drugih stvari ne sećam“, rekao je.

Da se Praštalo seća samo detalja koji tužiocu idu u prilog, dok ne pamti druge koji se odnose na okolonosti na koje je određeno njegovo saslušanje, konstatovala je avokatica odbrane.

Svedok Saša Vujačić, koji je bio prisutan na prethodnom ročištu, danas se nije pojavio. Zbog toga je naredno ročište zakazano za 8. mart. Advokati Vrbaškog imaju osam dana da dostave dokaz o opravdanosti odsustva Vujačića.

 

Na raspravi se, pored advokatice tužioca, tuženog Predraga Ćurčije i njegovog advokata, pojavio i svedok Saša Vujačić. Osim Vujačića, danas je trebalo da svedoče i Dragan Praštalo i Zoran Mikać. Praštalu sudski poziv nije uredno uručen, a ujedno je i dostavljen dokaz da je sprečen da prisustvuje današnjem ročištu, dok je Mikać dobio poziv i nije se pojavio.

Novo ročište zakazano je za 11. januar 2023. godine, sa početkom u 11 časova.

Predraga Ćurčiju i RTV Vrbaški je tužio, potražujući 10 miliona dinara odštete „zbog povrede ugleda i nanetog duševnog bola“  u prilogu te medijske kuće iz 2016. godine.

Ćurčija je 2016. godine uradio prilog o stanovnicima naselja Prva uprava u Gakovu, koji su ostali bez struje i vode jer, kako kažu, preduzeće „Graničar“ nije prosleđivalo novac koji su uplaćivali za komunalije Elektrodistribuciji. U prilogu je sa „Graničarom“ doveden u vezu i Vrbaški, a reportaža je emitovana bez njegove izjave. Ćurčija je na jednom od prethodnih ročišta tvrdio da je pre objavljivanja priloga više puta pokušao da stupi u kontakt sa ovim biznismenom, ali neuspešno, jer odgovor nije dobio.