Izveštaji sa suđenja

07. 12. 2022.

Autor: D. Bjelica Izvor: UNS

Apelacioni sud zatvorio javnu sednicu i odlučuje o presudi ili novom izvođenju dokaza za ubistvo Slavka Ćuruvije

Apelacioni sud u Beogradu posle tri dana zasedanja zatvorio je javnu sednicu u kojoj su iznesene žalbe na prvostepenu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije na koju su se žalili i Tužilaštvo za organizovani kriminal i osuđeni na ukupno 100 godina zatvora Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak.

I zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić i advokati osuđenih žalili su se na to da je prvostepenom presudom prekoračen optužni akt jer je suprotno optužnici za direktnog izvršioca ubistva označeno NN lice.

Tužilac Mandić i branilac nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića advokat Vladimir Marinkov tražili su da sud otvori pretres, zbog dokaza koji nisu izvedeni, a potrebni su za presuđivanje.

O tome da li će Apelacioni sud ispuniti ove zahteve ili doneti presudu bez otvaranja pretresa javnost će biti obaveštena u narednom periodu.

Presuda nema identitet sa optužnicom

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović koja je danas iznosila žalbe Milana Radonjića i Ratka Romića ponovila je da traži oslobađajuću presudu jer njeni branjenici nisu učestvovali niti ubili Slavka Ćuruviju.

„Prvostepeni sud je uveren da je izvršilac NN lice, ali nije objasnio kakva je veza između NN lica i okrivljenih“, rekla je Dobričanin Nikodinović.

Krivični postupak se nije vodio da bi se utvrdio ko je ubio Ćuruviju, rekla je ona, već da se obračuna sa službom Državne bezbednosti i vlašću Slobodana Miloševića.

Izlazak iz Apelacionog suda okrivljenih Radonjića i Romića uz prisustvo advokata (foto: UNS/ D. Bjelica)

U iznošenju ličnih žalbi na presudu Radonjić i Romić takođe su izneli ovakvu odbranu da „razlozi za ovu presudu se nalaze van ovih sudnica“.

„Prethodna presuda je ukinuta zbog prekoračenja optužnice. Radonjiću nije stavljeno na teret da je omogućio Romiću, Kuraku i NN licu da izvrše krivično delo ubistva. Nametnuto mu je novo činjenično stanje od kog nije mogao da se brani“, rekla je ona.

U sudnici su se ponovo čule reči da je prvostepena presuda manjkava jer nije utvrđeno ko je i kako kontaktirao NN lice.

Dobričanin Nikodinović je govorila o tome da je pisani nalog za praćenje Slavka Ćuruvije dao Stevan Nikčević, a ne Radonjić i da se radilo o zakonitom nalogu. Da je Nikčević potpisao 21 ili 22 naloga za primenu mera prema Ćuruviji.

„Da je mera tajnog praćenja ovako organizovana radi ubistva bilo bi glupo“, navela je Dobričanin Nikodinović.

Državna bezbednost je bila ozbiljna služba, a ne neformalna družina, rekla je dalje Dobričanin Nikodinović, a revolucionarni polet iznedrio je medijske spinove, montiranje dokaza i da na osnovu sto puta ponovljene laži bude napisana optužnica.

Ona je dodala da priča o tome kako je Državna bezbednost u ime države ubila Ćuruviju ne bi smela da bude istorijski prihvaćena.

Vreme smrti

„Ova opasna optužba celog jednog vremena i prekrajanje istorije je pretočena u izreku presude“, nastavila je Dobričanin Nikodinović.

Rekla je da tužilaštvo koristi političke floskule, a da sud nije obrazložio u prvostepenoj presudi čime se dokazuje da su niske pobude imali svi učinioci krivičnog dela.

Citirala je izjavu nekadašnjeg sekretara za informisanje Savezne republike Jugoslavije Milana Komnenića, datu italijanskom mediju kako je Ćuruvija bio novinar, „u to vreme je obrtao milione“ i kako je moguće da je njegovo ubistvo „osveta ljubomornog muža“.

Navela je da je ovog svedoka predložila odbrana, ali da je preminuo i nije bio ispitan.

U dva navrata Dobričanin Nikodinović je rekla kako je policija uz nagovor novinarskih udruženja „vrtela da je stradao od DB-a“.

Niko se nikada nije bavio iskazom gde je nestalo 415 000 dolara koje je Ćuruvija dobio, rekla je ova advokatica, pozvala se na svedočenje Vladana Dinića, vlasnika lista „Svedok“ koji je rekao da mu je Ćuruvija prilikom susreta rekao da zaposlenima duguje šest plata, da je novac dobio i da može da novinarima isplati dug.

Negirala je da je Radonjić tražio da ga se o kretanju Ćuruvije izveštava iz minuta u minut, da je poslednji put dobio informaciju u 16.22 sati, a da je u 16.25 prekinuo praćenje kada se Ćuruvija nalazio u restoranu „Kolarac“.

Advokatica je citirala svedoke da je prekid praćenja bio uobičajen i navela da Ćuruvija nije imao dosije u službi Državne bezbednosti nego priručni karton.

Nije tačno da je Radonjić upoznao sa kretanjem Ćuruvijinim Romića i Kuraka i nije tačno, rekla je Dobričanin Nikodinović da je lišen života oko 16.45, kako piše u optužnici i ožalbenoj presudi.

„Menjaju nesporne materijalne dokaze da je smrt bila u 17 sati. To je uklapano u telekonumikacije i taj izveštaj“, rekla je.

I ona je ponovo govorila o dokazima koji su prikupljeni preko baznih stanica mobilnih operatera na osnovu kojih je identifokavano kretanje okrivljenih, ali i međusobni telefonski razgovori, kao materijalu koji se ne može koristiti.

Hajte da to odležim

U odbrani Ratka Romića, koga takođe zastupa, Dobričanin Nikodinović je rekla kako je već govorio da „ako je u interesu države hajte da to odležim“.  Da je mnogo puta žrtvovao svoj život, ali da treba da mu se kaže jasno, a ne da to bude kukavičko žrtvovanje.

Ponovila je da se radi o suđenju Miloševiću i jednom vremenu i da je predlaga da se postavi branilac DB-u, odnosno BIA, pošto je ovde tužena.

Rekla je da nema primedbe na iskaz Branke Prpe, koja se nalazila uz Ćuruviju kada je ubijen i da je svedočila da je neko treće, NN lice, ubica.

Tužilaštvo nema dokaze da se beli golf nalazio u blizini mesta ubistva, rekla je Dobričanin Nikodinović, a ni okrivljeni Romić i Kurak nisu uočeni u vozilu „kako vrebaju Slavka Ćuruviju“.

„Netačno je utvrdio sud da je Romić koristio golf“, rekla je.

Posle više prigovora predsednice petočlanog veća, sudije Nade Hadži Perić, u nekoliko navrata i drugih sudija, da Dobričanin Nikodinović skrati izlaganje koje čita, jer su ga dobili, prekinuta je diktiranjem zapisnika.

Sve po zakonu

Sudijama su se obratili Milan Radonjić i Ratko Romić, koji su žalbama svog advokata priključili i lične.

Radonjić je tražio da sud posebno pogleda izveštaj BIA od 10. aprila 2012. godine, da je lako proverljiv i navod Ulemeka Legije o sastanku s kraja marta 1999. godine i da je jasno negirano da je bilo pretnji svedocima.

„Izveo sam stotine operativno tehničkih mera. Nijedan zahtev nisam uradio suprotno zakonu“, rekao je Radonjić.

O Slavku Ćuruviji nisam znao ništa kad sam došao u Centar, rekao je nakadašnji šef beogradskog odeljenja Državne bezbednosti, navodilo se da treba da se sretne sa nekim licem, uzme nešto, preda.

„Pratili smo iz razloga konspiracije, zaštite i u ovom slučaju je rađeno kao što je Resor inače radio“, nastavio je Radonjić.

Naveo je da je prekinuo praćenje onog trenutka kada je ostvaren kontakt sa drugom vezom.

„Ni sa kim se nisam konsultovao. Nije mi jasno što bi se konsultovao, što piše u optužnici, i s kim bih se konsultovao ako sam prihvatio zadatak“, rekao je Radonjić.

Iznoseći žalbu na prvostepenu presudu rekao je da nema podatke ni od koga šta se dešavalo od momenta kada je prekinuo mere praćenja Ćuruvije.

„Ponavljam, nikad se nisam čuo sa Miroslavom Kurakom. Čoveka sam video dva, tri puta u životu“, kazao je Radonjić.

Radonjić se osvrnuo na rad inspektora Dragana Kecmana koji je radio na razrešavanju ubistava Slavka Ćuruvije i novinara Milana Pantića.

Pisanje službe

„Kecman je rekao sudu da smatra da je služba ubila Ćuruviju. Jer je pročitao u dosijeu da je od državnih neprijatelja broj jedan. To je glupost. To nije manir ni način na koji služba piše. Uzgred, Slavko Ćuruvija nije imao dosije“, rekao je Radonjić.

Izneo je kako su razne zloupotrebe i krivična dela izvršena da bi se dokazala njihova krivica. Tu je rekao kako je ranijem tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću napomenuo da kompletna dokumentacija ko je, kada i kako, „ukrao dokumentaciju i kako je završila u medijima“ postoji.

Naveo da je lažnu krivičnu prijavu protiv pripadnika službe podnela Nataša Kandić.

„Nemam ništa protiv što su primenjivane mere protiv mene, ali koji zakon dozvoljava mere prema mojoj supruzi i deci, 2012. i 2013. godine. Pisao sam i nisam dobio odgovor policije“, naveo je.

Rekao je da je sramno za policiju to što ne proverava izjavu Vladana Dinića i da se „novčana pomoć prima transparentno, ne znam koja se to novčana pomoć donosi kući“.

„Juče sam to uradio, uradio bih danas, uvek bih proveravao na koji se to način dolazi do više stotina hiljada“, rekao je Radonjić.

Svima je važno da se osudimo mi koji nismo to uradili, nastavio je da govori Radonjić, a da oni koji jesu sede negde i ispijaju pića.

„I danas malo znam o jadnom Ćuruviji“, kazao je.

Ponovio je da nije izvršio nikakvo krivično delo u svom životu i svestan je da sudije „nisu ni glupe ni lude“, da su pravno potkovani i da i oni to znaju.

„Razlozi za ovu presudu se nalaze van ovih sudnica. Ništa nisam uradio ni za onu vlast, ni da budem marka za potkusurivanje“, završio je Radonjić iznošenje žalbe na prvostepenu presudu.

Kum

Žalbu koju je lično podneo Ratko Romić obrazložio je rečima da se radi o neosnovanoj optužnici.

„U optužnici stoji da sam udario Prpu u glavu, a da je Kurak pucao u nju. Optužnica nije izdržala proveru. Jedini svedok je Branka Prpa i ona je svedočila suprotno od navoda optužnice. Lice koje je opisala je potpuno suprotno od mog i lika Kuraka“, rekao je Romić.

Dodao je da je to sud prihvatio i osudio NN lice kao izvršioca.

„Sud navodi da smo Kurak i ja omogućili NN licu da neopaženo, s leđa priđe Ćuruviji i Prpi“, kazao je žaleći se na presudu i dodao kako je je to izmišljeno.

Nemamo Kurak i ja, rekao je Romić, nikakvu telefonsku komunikaciju sa nekim NN licem, odnosno nekim ko nije identifikovan.

Ukazao je i da nisu sudu poznati sadržaji telefonskih razgovora koji su vođeni između Kuraka, Radonjića i njega.

Romić je negirao i da je koristio beli golf na dan ubistva Ćuruvije.

Potvrdio je da je to vozilo preuzeo 9. aprila, na dan kada je mera tajne pratnje, kako je rekao, počela da se primenjuje, ali da ga je koristio jedan dan.

On je rekao kako se u javnosti stvara utisak da je važan izveštaj o telefonskim komunikacijama, ali da nije i da on nema ništa protiv njega jer pokazuje da je bio negde drugde, a ne na mestu ubistva.

Rekao je da mu je Kurak kum, a Radonjić neposredni starešina i da je sa njima redovno komunicirao.

„Izveštajem o telekomunikacijama nije pokazano gde se nalazio Kurak“, naveo je Romić.

Inače, u prethodnim danima javnog pretresa ponovljeno je da je broj mobilnog telefona koji je koristio Kurak bio u vlasništvu firme nekadašnjeg visokog funkcionera SPS-a i direktora RTS-a, sada glavnog i odgovornog urednika Novosti Milorada Vučelića.

Romić je rekao kako se u ovom postupku kao verodostojni svedoci tretiraju Legija, Simović i drugi pripadnici „Zemunskog klana“, a da nemaju nikakvih konkretnih saznanja o ubistvu Ćuruvije.

Bez javnosti

Na javnoj sednici svoju žalbu nije iznosio Radomir Marković jer mu to zdravstveni razlozi, prema rečima advokata, nisu dozvolili.

Žalbu sudu je dostavila i Markovićeva supruga Ivančica Marković.

Sudija Nada Hadži Perić zatvorila je danas javnu sednicu koja je trajala tri dana u Apelacionom sudu u Beogradu i rekla da se veće povlači na rad koji nije dostupan javnosti.

Apelacioni sud po drugi put odlučuje o žalbama, jer je u prethodnom slučaju ukinuo prvostepenu presudu za ubistvo izdavača „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“ Slavka Ćuruvije.

Novom prvostepenom presudom visoki pripadnici Državne bezbednosti ponovo su osuđeni na zatvorske kazne.