Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
03. 12. 2011.
Iskustva iz prošlosti - preventiva za budućnost
Uticaj medija na ratne zločine
Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević izjavio je juče da je medijska propaganda na prostorima bivše Jugoslavije bila uvod u rat, zbog čega je važno da pitanje podsticanja i pozivanja na izvršenje ratnih zločina putem medija bude do kraja istraženo.
Foto: Dnevnik
– Delikatnost ovog procesa je upravo u tome, jer zadire u osetljivi prostor slobode govora... – rekao je Vukčević. Sloboda izražavanja ne sme i ne može biti apsolutna, bar u slučajevima kada mediji svesno i ciljano koriste govor mržnje. Ona ne može biti apsolutna da ne bi ostale nekažnjene upravo one osobe koje su svojom retorikom dovodile do masovnih zločina, patnji i razaranja.
On je podsetio na to da nijedan urednik, direktor medija, novinar, nije krivično odgovarao za svoj doprinos tragediji. Po njegovim rečima, Sud časti Udruženja novinara Srbije je u decembru 2000. godine doneo odluku da osam glavnih i odgovornih urednika bude trajno isključeno iz članstva.
– Zbog svega čemu su nas istorija, nedavni događaji, ali i međunarodna sudska praksa naučili, smatram da je važno da pitanje podsticanja i pozivanja na izvršenje ratnih zločina putem medija bude do kraja istraženo – naglasio je Vukčević.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević podsetio je na to da Srbija, po tvrdnjama tadašnje vlasti, zvanično nikada nije bila u ratu, a svi mediji su više-manje bili u državnom vlasništvu pa novinari ne mogu da se pravdaju da je bilo reči o ratnoj propagandi. On je rekao da autori studije smatraju da je moguće pozvati novinare na krivičnopravnu odgovornost na osnovu toga što su pozivali na zločine, bez pronalaska te jedne osobe koja je čula poziv i izvršila ratni zločin, ali je na tužiocu da o tome odluči.
– Bez obzira na to kakav zaključak tužilac može izvući, s obzirom na protok vremena, mislim da treba insistirati na etičkoj i profesionalnoj odgovornosti onih koji su to radili – rekao je Dimitrijević, i poručio da iskustva iz prošlosti moraju poslužiti kao preventiva za budućnost.
Novinar Radija „Slobodna Evropa„ Omer Karabeg ukazao je na to da se ni danas novinari koji su se istakli u ratnoj propagandi te 1991. i 1992. godine, ne smeju nazivati „ratnim huškačima jer će vas tužiti i onda će oni koji ih nazovu tim imenom, kao Petar Luković, morati da im plaćaju odštetu„.
On je kazao da bi se slična situacija mogla dogoditi i Nezavisnom udruženju novinara Srbije koje je objavilo ime novinara koji je objavio priču o „vukovarskim bebama”. Po njegovim rečima, novinari se ne mogu pravdati da su radili po nalogu svojih šefova i da su bili samo „šrafovi” jer se nalog uvek mogao odbiti.
Karabeg je naveo primer 1.500 novinara radio-televizija Beograd i Novi Sad koji su 1993. godine dobili otkaz ili poslati na prinudne odmore jer su odbili da učestvuju u ratnoj propagandi.
– Moram reći da su tih 1.500 ljudi najveći kompliment tadašnjoj televiziji, a svi koji su ostali ili su došli posle toga, svesno su se stavili u službu ratne propagande i treba da se suoče s konsekvencama – rekao je Karabeg.
Članica Republičke radiofiduzne agencije Gordana Suša rekla je da je ova knjiga bogata primerima svih „šrafova”, a naročito novinarskih, koji su doprineli tome da čitavi narodi njihovim preciznim ratnohuškačkim radom budu uvučeni u rat.
Antrfile : Još uvek se vaga krivična odgovornost
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da nije primereno najavljivati krivične postupke, pa ni one koji bi se ticali odgovornosti medija za ratove na teritoriji bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina:
– Nijedan sudski postupak nećemo najavljivati. Još uvek nemamo jasno definisan stav o tome i ove diskusije, analize i mišljenja svih drugih će nam dobro doći – kazao je Vekarić.
Jugoslovenski nirnberški proces
Jedan od autora studije Đorđe Odavić pročitao je deo odgovora novinara, koji je anonimno anketiran 1994. godine za časopis “Novinarstvo”: „Neki među nama biće na optuženičkoj klupi budućeg jugoslovenskog nirnberškog procesa, ako ga uopšte bude”. Sami novinari su tada znali koliko je velika bila njihova odgovornost za raspirivanje rata, rekao je Odavić.
Autori studije su i Ivan Boljević, Vladimir Petrović, Svetislav Rabrenović, Bogdan Stanković, Jasna Šarčević-Janković, Novak Vučo i Milica Vukotić.
Studija osim istorijskog okvira i primera izveštavanja, donosi i deo iz međunarodne prakse Tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, Evropskog suda za ljudska prava, vojnog tribunala u Nirnbergu i Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.