Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
29. 07. 2011.
Vlast pokušava da zadrži kontrolu nad medijima
Medijska udruženja u ovom trenutku brine mogućnost da Vlada, prema vrlo pouzdanim informacijama, ima nameru da usvoji potpuno novi tekst medijske strategije u odnosu na Nacrt koji su sastavili predstavnici profesionalnih udruženja, sa težnjom da zadrži već postojeće mehanizme uticaja države, odnosno vlasti i nekih interesnih lobi grupa na medije, ističe za Danas Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Prema njegovim rečima, to praktično znači dezavuisanje osnovnih postavki iz postojećeg Nacrta medijske strategije, kao što su povlačenje države iz vlasništva u medijima, nastavak privatizacije, transparentnost vlasništva, kontrola nedozvoljene koncentracije, finansiranje javnog interesa umesto subvencija.
- Imate li zvanične informacije od nadležnog ministarstva o tome šta se dešava trenutno sa medijskom strategijom?
- To je i za nas nepoznanica, jer od 15. jula kada je završena javna rasprava nemamo nikakvu zvaničnu informaciju. Uputili smo pisma resornom ministru, predsedniku Vlade i predsedniku države tražeći sastanak na kome bismo razgovarali o daljim koracima u donošenju strategije, ali nismo dobili nikakav odgovor. Da budem iskren, plaši nas ova tišina. Na drugoj strani, predstavnici EU brzo su reagovali i u neposrednim razgovorima iskazali podršku našem stavu da se ne mogu menjati ključna opredeljenja strategije bez konsultacija sa predstavnicima udruženja novinara i medijske industrije.
- Da li će udruženja i asocijacije koje su činile radnu grupu biti konsultovane u vezi sa konačnim tekstom?
- To je i naš jedini zahtev u ovom trenutku. Međutim, nemamo nikakav odgovor ni od ministra Predraga Markovića, ni od premijera Cvetkovića, ni od predsednika Tadića, tako da nisam siguran da ćemo biti konsultovani o eventualnim izmenama ili novom tekstu. Ukoliko do toga ne dođe, plašim se da bismo mogli da imamo dalji rast neposrednog uticaja države na medije i uređivačku politiku, ali i ekonomski krah medija koji nisu pod nekim vidom kontrole.
- U radu na izradi Nacrta učestvovali su i predstavnici države i za njih ništa nije bilo sporno u predloženom tekstu. Ima li sada razloga za strah?
- Bojim se da ima, jer su do nas stigle nezvanične informacije da je nakon za vlast neočekivanog upozorenja iz Brisela da i medijska strategija predstavlja jednu od stavki na osnovu koje će biti doneta odluka u kandidaturi, Vlada bila prilično zatečena. Sa jedne strane, u rukama imaju dokument koji potpuno razvlašćuje državu u medijskoj sferi, a sa druge gotovo da nema prostora za bitnije menjanje dokumenta u legalnoj proceduri budući da je ceo proces doveden do samog kraja.
- Šta očekujete od medijske strategije ako se ostvari scenario koji predviđate?
- I dalje se, ipak, nadamo da će Vlada prihvatiti sugestije koje dolaze i od predstavnika evropskih institucija i da će prihvatiti tekst medijske strategije koji su sačinili predstavnici svih relevantnih udruženja. Ukoliko do toga ne dođe, koristeći „različita evropska iskustva“ pokušaće da zadovolji zahteve EU, ali i da sačuva postojeći uticaj na medije. Ilustrovaću na primeru Tanjuga. Iako na tržištu postoje već agencije koje pružaju iste usluge, Vlada izdvaja na stotine miliona dinara godišnje za Tanjug i tako praktično gasi Betu i Fonet. Slična će biti i situacija sa regionalnim i lokalnim medijima. Opstaće samo oni koje finansira lokalna samouprava. Ostali mediji, zbog neravnopravnog položaja na tržištu, ugasiće se pre ili kasnije.
Bojan Cvejić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.