Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
28. 07. 2011.
Lokalni mediji između privatizacije i političkih uticaja
Televizije okupljene oko „Kragujevačke inicijative” traže formiranje regionalnih javnih servisa
Najviše primedbi na Nacrt medijske strategije odnosi se na delove dokumenta u kojima se ističe da je neophodna privatizacija svih medija, osim javnih radiodifuznih servisa Srbije i Vojvodine – RTS-a i RTV-a.
Sedam nacionalnih saveta nacionalnih manjina, bunjevačke, mađarske, hrvatske, bošnjačke, albanske, ukrajinske i slovačke, podnelo je Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, svoje predloge za izmenu strategije, u kojima im je jedno zajedničko: zabrinutost da će privatizacija ozbiljno ugroziti medije na manjinskim jezicima.
Glavni i odgovorni urednik Radija Srbobran, koji emituje program na mađarskom jeziku, Ivica Šmit osporava izjavu Balinta Pastora iz Saveza vojvođanskih Mađara, koji traži da nacionalni saveti ostanu osnivači medija i tvrdi da su sve privatizacije medija u Vojvodini propale.
- Nijedan privatizovani medij nije smanjio svoj program, Radio Srbobran ga je čak i proširio za 50 odsto – kaže Šmit.
Za razliku od članova navedenih nacionalnih saveta, Šmit se zalaže za povlačenje države, što znači i lokalne samouprave, nacionalnih saveta, iz vlasništva u medijima. Kao neke od argumenata navodi da pojedini mediji na jezicima nacionalnih manjina, u sadašnjoj situaciji, dobijaju velika sredstva, dok drugi ne dobijaju gotovo ništa, pri čemu se raspodela budžetskog novca ne vrši po tome koji je medij kvalitetniji i popularniji, već politički podobniji.
Brojne neuspešne privatizacije medija, masovna otpuštanja novinara posle privatizacije, činjenica da su na čelo brojnih medijskih kuća došli nekvalifikovani ljudi, daju za pravo i argumentima druge strane – da ne treba privatizovati medije.
Direktorka i glavna urednica Radio-televizije Kragujevac Jovanka Marović, ističe da su gotovo sve privatizacije elektronskih medija poništene ili pred poništavanjem.
- Kragujevačke novine „Svetlost”, koje izlaze od 1935. godine, posle privatizacije su uništene, danas i ne znam ko za njih piše. Posle privatizacije ugašena je i TV Kraljevo, koja je bila dobra televizija – kaže Marovićeva.
Lokalne televizije iz Kragujevca, Niša, Novog Pazara, Pančeva i Subotice okupljene oko „Kragujevačke inicijative”, kojom se predlaže formiranje regionalnih javnih servisa zatražile su da ovaj model vlasništva bude uključen u medijsku strategiju. Regionalni javni servisi finansirali bi se kroz pretplatu, prihodom od marketinga, ali i iz budžeta lokalnih samouprava.
- U Evropi postoji javno, privatno i državno vlasništvo, potpuno ravnopravno. U Sloveniji su čak i lokalne samouprave vlasnici medija, Češka je ušla u EU sa 85 odsto neprivatizovanih lokalnih medija – ističe Marovićeva.
Osporavanje potrebe privatizacije medija, odnosno povlačenja države iz vlasništva u medijima, Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i jedan od autora medijske strategije, vidi kao uticaje lokalnih političkih oligarhija, a ne kao borbu za javni interes.
- Nacionalni saveti su neka vrsta paradržavne institucije. Oni se finansiraju iz budžeta, biraju na način na koji se biraju odbornici, poslanici, oni su neka vrsta političkih predstavnika manjinskih naroda. A mi dobro znamo da kod manjinskih naroda nisu svi predstavnici tog naroda glasači ili pristalice ove ili one stranke. Predstavnici „Kragujevačke inicijative”, s druge strane, su oni mediji kojima apsolutno rukovode političke stranke sa lokalnog nivoa. I kod manjinskih naroda, kao i kod većinskog, postoji, dakle, potreba političkih krugova da imaju medije pod svojim uticajem, što se kosi sa osnovnim načelima demokratskog sveta – napominje Veljanovski.
- Medijska strategija je, kaže, predvidela nekoliko rešenja, koja bi trebalo da zaštite lokalne medije poput projektnog sufinansiranja u trajanju od četiri godine ili obaveze države i lokalne samouprave da ih na različite načine podržavaju i pomažu, ali ne i da ih imaju u svom vlasništvu. Što se tiče regionalnih javnih servisa, to je veoma skup model za koji naša država nema sredstava – ističe Veljanovski.
Jelena Čalija
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.