Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
22. 07. 2011.
Jedna uvreda manje
Uvreda i kleveta bi uskoro mogle da budu izbrisane iz Krivičnog zakonika Srbije, najavljuje državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. On i u svojstvu predsednika Radne grupe za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika dekriminalizaciju uvrede i klevete pravda potrebom da novinari i mediji budu rasterećeni strogih kazni koje im ugrožavaju opstanak.
Neverovatno. Vlada koja je pre samo dve godine po hitnom postupku, bez najave i u tajnosti pripremila, a parlament uprkos neslaganju značajnog dela novinarske i stručne javnosti usvojio antievropski i po drakonskim kaznama zapamćen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, sada menja Krivični zakonik u korist novinara.
Istina, tada je Homen, s istog mesta, tvrdio da on i njegovo ministarstvo nemaju veze sa tim antinovinarskim projektom.
Novinari su se, uz brojne akcije UNSa i pomoć Ustavnog suda, izborili sa rđavim zakonom a sada, iako to nisu izričito zahtevali, možda više neće ići na sud zbog tužbi da su nekoga svojim pisanjem oklevetali.
Da li je po sredi kopernikanski obrt vlasti zbog shvatanja da su novinari najveće žrtve lošeg pravosuđa? Da li je najava dekriminalizacije uvrede i klevete posledica politike dodvoravanja Briselu, ili je u pitanju ozbiljna namera vlasti da reformiše krivično zakonodavstvo? I najzad, da li je ukidanje krivične odgovornosti za povredu dostojanstva ličnosti, koja se po važećem Krivičnom zakoniku svodi na izricanje novčanih kazni klevetniku u korist državnog budžeta, dobro rešenje za novinare i medije, ali i za celokupno srpsko društvo?
Odgovor na poslednje pitanje u dobroj meri zavisi od razjašnjenja prethodnih pitanja.
Nema sumnje da je vlast reformom unazadila srpsko pravosuđe i da često pogrešna primena zakona, da li zbog nestručnosti ili namere sudija, svejedno, novinarima i medijima znači pretnju i bankrot.
Pokazalo se i da je vlasti lakše da, umesto da popravlja pravosuđe menja zakone i kao u ovom slučaju dekriminalizuje klevetu.
Usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim standardima ide lakše i brže od poštovanja i primene bilo kojeg zakona. Zato novinari i mediji neće imati mnogo koristi od dekriminalizacije klevete ukoliko ih sudovi budu neopravdano kažnjavali u građanskim parnicama za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda onih kojima su sumnjivi i ugled i čast.
Naravno da je za novinare i medije bolje da imaju samo građansku, a ne i krivičnu odgovornost, kao što je sada slučaj. Protiv sebe imaće pretnju manje.
Ipak, ukidanje krivičnog dela klevete u nacionalnom zakonodavstvu nije samo pitanje od značaja za novinarsku profesiju. To je pitanje od značaja za celo društvo, koje i na ovaj način štiti moralni integritet ličnosti.
Dekriminalizacijom uvrede i klevete neđe prestati ni vređanje ni klevetanje na javnoj sceni. Zato mislim da je dobra ideja profesora beogradskog Pravnog fakulteta dr Milana Škulića, inače člana Radne grupe za izmene Krivičnog zakonika, po kojoj, ako se kleveta ne dekriminalizuje, novinari ne bi trebalo da krivično odgovaraju ukoliko prenose izjave drugih.
Nino Brajović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.