Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
26. 06. 2011.
Ko preživi - pisaće
Budućnost štampanih medija
Ambiciozni dokumentarac o „Njujork tajmsu" ponovo je ovih dana uzburkao duhove u svetu i otvorio pitanje ima li novinama života posle interneta, a kod nas i jedno dopunsko: da li srpska štampa treba da bude zahvalna što kaska za svetom.
Što se srpskih medija tiče, jedina sreća u nesreći za „papirne" medije, ako se to može reći bez cinizma, jeste što za belim svetom zbog ratova i sankcija kasnimo u razvoju deset godina. Internet je međ' Srblje ušao krajem 20. veka i još se nije sasvim primio, pa i dalje ima ljudi koji vole da osete štampanu vest u rukama, a ne da ih čitaju na svom monitoru. Svetska kriza nas, jasno, nije mimoišla, što su štampani mediji žestoko osetili na svojoj koži.
Branko Čečen, šef centra za istraživačko novinarstvo pri NUNS-u, kaže da je posle pojave interneta u Evropi i svetu tiraž dnevnih novina vremenom opao za čitavih 30 odsto, što mi iz opravdanih, gorepomenutih razloga u prvom momentu nismo mogli da primetimo.
- Najveći svetski gubitnik u svetu je štampa. Poseban problem koji stvara internet je odlazak dugoročnih oglašivača, koji masovno prelaze da se reklamiraju na televiziji. A čak i televizija trpi gubitke zbog interneta, mada za sada znatno manje od novina - kaže Branko Čečen.
Upravo je ponosni „Njujork tajms", pun slavnih novinara i dobitnika Pulicerove nagrade, uveo naplatu tekstova na svojoj internet strani, ali pokazalo se da to nije dobar poslovni potez. Jednostavno, ljudi internet shvataju kao javno dobro, na kojem ostvaruju ljudsko pravo na slobodan pristup informacijama.
Vesti putuju munjevitom brzinom, pa ako neka vest mora da se plati na „Njujork tajmsu", na nekom drugom mestu u sajber-prostoru biće potpuno besplatna. Sledeći korak za spas je u mnogim medijskim kućama bio - otpuštanje novinara i ubrzavanje procesa rada, što opet pravi veću štetu nego korist.
- Ako se novina odluči na „seču" ljudi, kratkoročno može da ima koristi, ali to mora da se odrazi na kvalitet članaka i rada. Novinari nemaju vremena da se posvete jednoj temi, širenju mreže kontakata i ozbiljnom istraživanju. A površan prilaz informaciji tera čitaoce - objašnjava Čečen.
Ipak, i pored svega, veliki mediji, „dinosaurusi" kako ih Čečen naziva, u Engleskoj, Francuskoj i Americi uspeli su da prežive, tako što su se uz velika novčana ulaganja prilagodili novom dobu. U Francuskoj su formirana i dva nova dnevna lista koja sasvim solidno posluju. Međutim, za sve je potrebno ogromno ulaganje, a novca ima sve manje.
- Bio sam nedavno na fakultetu za medije u Misuriju, gde je jedan novinar iz Asošijejted presa držao predavanje na tu temu. A to koliko su novinske agencije u užasnom stanju, posebna je priča. On je uradio projekat koji je uspeo da podigne na noge Asošijeted pres, a zasnivao se na tome da novinari rade jednu temu za čitav spektar medija, od novina do radija. A da bi se to postiglo, bilo je potrebno uložiti basnoslovnu sumu novca. A para nema - kaže Branko Čečen.
Za razliku od dinosaurusa kao što je ugledni britanski „Gardijan", u poslednjih nekoliko godina niz američkih dnevnih listova stavio je katanac na svoje redakcije. Godine 2009. zatvoren je „Roki mauntin njuz", list koji je izlazio 150 godina, a za njim je u istoriju otišao i „Sijetl post intelidženser", mlađi od „Roki mauntin njuza" samo četiri godine. Ovaj potonji poklekao je pred novom tehnologijom i sada izlazi samo na internetu.
Veliki „Čikago tribjun" i „Los Anđeles tajms" pošli su tužnom stazom mnogih srpskih preduzeća - proglasili su bankrot da bi se zaštitili od poverilaca. Komentarišući propast štampanih medija, senator Džon Keri rekao je da novine izgledaju kao ugrožena životinjska vrsta. I dok štampani mediji grcaju u dugovima ili nestaju, elektronske novine zadovoljno trljaju ruke.
Jer, pojavom svemoćnog internet pretraživača Gugla, koji nudi besplatnu uslugu preusmeravanja na vesti koje izlaze na mrežnim novinama, američki listovi imaju milionske posete. Međutim, i tu ima jadac: Guglu nijedna novina na svetu ne može da naplati što je preuzeo neku vest. Ni to ne valja.
Najskuplja, a ujedno i jedna od najvažnijih tekovina pisanog novinarstva odavno je postala ugrožena - strani dopisnici. Najskuplje ulaganje u novinare, dopisnike iz inostranstva, polako će, kažu stručnjaci, morati da ode u istoriju, jer se ne isplati. Njih će, možda, zameniti sada već masovno popularni blogovi, to jest internet-dnevnici, koji su proteklih godina igrali važnu ulogu u informisanju javnosti.
Pre nekoliko godina jedna dvadesetčetvorogodišnja devojka iz Iraka, pod nadimkom Riverbend, proslavila se pišući blog iz ratom zahvaćenog Iraka, a njena razmišljanja prenosili su mnogi svetski mediji.
Uz sve to, gubi se polako i osnovna uloga medija, koja bi bar načelno trebalo da služi kao veza između vlasti i naroda, odnosno korektivna ustanova za sve brljotine domaćih i stranih političara.
Situacija ne može da bude bolja ni zbog toga što, zahvaljujući munjevitom protoku informacija, vesti postaju bajate već posle nekoliko sati od objavljivanja. Prema rečima Slobodana Reljića, bivšeg urednika u NIN-u, ipak ne treba biti suviše pesimističan povodom odumiranja štampanih medija. Oni će preživeti, samo je pitanje kako će posle svih društvenih lomova na kraju izgledati. Slično kao što video nije ubio radio, neće ni internet ubiti novine, smatra Reljić.
- Najveći problem medija je taj što je sve pretvoreno u marketing i puku zabavu. Ako pogledate kako američke televizije izveštavaju o ratu, to izgleda kao zabavni program. Neki gledalac u Teksasu posmatra to kao film u kojem postoje dobri i loši momci i on nema potrebe, niti mu to vesti nude, da uključi mozak - kaže Slobodan Reljić.
Reljić smatra da je većina informacija koja se plasira danas, čak 90 odsto, u stvari obična propaganda upakovana u novinarsku formu vesti ili izveštaja, koja šalje poruku neke političke partije, preduzeća ili korporacije. Uz stalno povećanje informacija stvara se ogromna buka u javnoj sferi, koja u suštini veoma malo znači onome kome je namenjena.
- U pisanoj formi mogu da opstanu i takozvani specijalizovani časopisi, koji su poslednjih godina preplavili tržište, posvećeni ronjenju, modi ili pecanju. Pošto prisustvujemo slomu neoliberalnog kapitalizma, iz tog urušavanja biće stvoreno nešto novo. Novine sigurno neće propasti, ali nisam siguran da će izgledati kao danas i da će se baviti ozbiljnim informisanjem javnosti - procenjuje Reljić.
Činjenica je, kaže Reljić, i to da mediji u 70 odsto svojih prihoda ostvaruju od reklama, a 30 odsto od čitalaca, pa je logično da se više okreću onome ko im donosi više novca.
- Kada svet izađe iz krize, siguran sam da će preostati ozbiljne novine, gde će biti zabeleženo ono što je važno za čitaoca i društvo. Televizija ne može da ima tu svrhu, jer je na njoj sve spinovano i podređeno zabavi. Treba samo uporediti informacije koje stižu sa Si-En-Ena i iz „Njujork tajmsa", pa videti koliko su ozbiljniji u obradi informacija - govori Reljić.
Što se tiče drugih, slabijih neprijatelja štampanih vesti, najnovije istraživanje pod nazivom „Profesija na raskršću - novinarstvo na pragu inforamcionog društva", koje je sproveo istraživački tim Centra za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka, medije pre svega ugrožava nekvalitetno novinarstvo, dominacija senzacionalizma i tabloidnog pristupa (22,13 odsto), a rame uz rame s tim je i velika boljka srpskih i svetskih medija, politički pritisak na novine i medijsku autonomiju (20, 59 odsto). Istraživanje je obavljeno na uzorku od 260 novinara i urednika, a anketiran je i 51 vlasnik i direktor medija.
Najzastupljeniji oblik pritiska na medije je uticaj na kadrovsku politiku medijske kuće (19,89 odsto), korumpiranje novinara ili urednika da pišu „naručene tekstove" (17,31 odsto), uskraćivanje kupovine reklamnog prostora (13,45 odsto), uskraćivanje informacija na koje mediji imaju pravo (12,45 odsto).
Što se Srbije tiče, ispitani su kao najveći problem novinarske profesije u našoj zemlji naveli loše plate (20,36 odsto), nizak stepen profesionalizma i nedovoljno poštovanje novinarske etike (16,78 odsto), nizak društveni ugled i status profesije (16,09 odsto), tehničku zastarelost opreme za rad (3,16 odsto), nepripremljenost za novinarski posao na digitalnim platformama (1,79 odsto).
Dakle, ko preživi, pisaće. Ali jedino pod uslovom da u novoj elektronskoj formi pronađu sadržinsku i kreativnu vezu koja već postoji u štampanom izdanju. Veliki pretraživač Gugl, koji je promenio viđenje na svet protoka informacija, sigurno ne planira da se povuče sa interneta, niti da prenos vesti plati od onoga od koga ga je uzeo.
Jer, ako recimo tim vrhunskih novinara tri meseca istražuje aferu u Vladi Srbije i to na kraju zabeleži u novinama, a posle pet minuta sav trud i novac koji je utrošen bude besplatno podeljen na milion internet-adresa, jasno je da novina u kojoj je ekskluzivni članak objavljen neće moći da preživi. Uostalom, tu je još uvek Džulijan Asanž i njegov „Vikiliks", koji je procenio da je informacija zlata vredna za narod, i da baš zato mora da bude besplatna. A novine mogu da ih koriste da bi zaradile koji dinar.
Pod uslovom da će za nekih 20, 30 ili 50 godina, kada svako bude imao telefon koji mu iz minuta u minut javlja najnovije vesti a štampani mediji budu sahranjeni, istraživački novinarski poduhvati uopšte postojati.
Vest će, naravno, preživeti samo ako bude šarena i zabavna.
Antrfile : Menjali bi se, ali kako
Na pitanje kako očekuju da će se primena novih tehnologija odraziti na budućnost novinarske profesije, ispitanici su odgovorili raznoliko. Većina smatra da će se povećati produktivnost novinara (28,17 odsto), manji broj misli da novinari koji dugo rade u tradicionalnim medijima neće biti sposobni da se adaptiraju na promene (19,19 odsto).
Zatim, da će pasti kredibilitet novinarskih sadržaja zbog brzine kojom je potrebno sve više „štancovati" informacije (17,08 odsto). Tek mali broj ispitanika misli da će publika u obimnoj ponudi sadržaja imati više poverenja u proverene novinarske sadržaje (5,46 odsto).
Kad su u pitanju troškovi poslovanja, veći broj ispitanika smatra da će oni biti smanjeni (13,38 odsto), dok 2,99 odsto misli da će se povećati zbog porasta investicija u tehnologiju.
On podseća da su velike svetske medijske kuće, kao što je „Njujork tajms", o kojem je nedavno snimljen dokumentarac - u kojem se, onako intraredakcijski, suočavaju „stara garda" koja još veruje u štampu, i mladi asovi kojima je Tviter, a ne olovka i blokče, osnovno sredstvo za rat - u početku gotovo agresivno odbijale da pokrenu svoje internet stranice, u paničnom strahu od gubitka čitalaca. Na kraju su shvatile da je to neminovnost.
Stanko Stamenković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.