Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
14. 06. 2011.
U lokalnim medijima ne žele privatizaciju
Gradski mediji traže da postanu javni servisi jer su dosadašnje privatizacije odvele u propast veliki broj televizija, novina i radio-stanica
Kragujevac Lokalni mediji pobunili su se protiv obavezne privatizacije, kako je to država predvidela nacrtom strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji do 2016. godine.
U gradskim radio i televizijskim stanicama koje se finansiraju iz opštinskih budžeta kažu da će ih privatizacija odvesti u propast, kao što je to bio slučaj u najvećem broju medija koji su do sada privatizovani.
Kako kaže Slaviša Popović, direktor TV Niš, “nacrt je veliki korak unazad jer bi se njegovim usvajanjem pogazila volja građana”.
- Nezadovoljni smo jer je 35.000 građana Niša potpisalo zahtev da se niška televizija transformiše u javni servis, i to je Skupštini Srbije dostavljeno još 2007. godine. I Skupština grada je donela isti zaključak jednoglasno. Mi upravo zagovaramo opšti interes. U radnoj grupi koja je izradila ovaj nacrt nije bilo predstavnika druge strane, i to iz Kragujevca, Niša, Pančeva, Novog Pazara, Kruševca, Vranja i drugih. Nama se u unutrašnjosti zato čini da se južno od Beograda ništa ne vidi. Ovo nije dobro rešenje i čini nam se da smo na putu da uništimo sve što imamo da bismo posle to isto gradili - rekao je Popović.
Jovanka Marović, direktorka RTV Kragujevac, poručila je da je dosadašnja privatizacija lokalnih medija u većini slučajeva dovela do njihovog uništenja i do gašenja.
- Ne postoji nijedan primer privatizacije elektronskog medija u Srbiji koja je uspela. Mi se zalažemo za to da postoji nacionalni javni servis, ali da se zadrže i regionalni. U zemljama Evropske unije postoje modeli na koje Srbija može da se ugleda i tu ne treba izmišljati ništa novo, već je potrebno samo da primenimo ono što su uspešno uradili drugi.Češka je u EU ušla sa 85 odsto neprivatizovanih javnih medijskih kuća. Zna se koje se televizije u Srbiji gledaju, koje su pod političkim uticajima, a koje ne. Pravila EU dozvoljavaju da se regionalne televizije finansiraju iz javnih prihoda, ali mogu da stiču novac i na druge načine - kaže Marovićeva.
Direktor RTV Novi Pazar Denis Mavrić je rekao da se iz budžeta godišnje dobija 500.000 evra.
Godišnje se zaradi pet miliona dinara, a rad televizije mesečno košta 3,5 miliona dinara. Zato je pitanje ko je taj ko će da finansira ovu televiziju, dok u Sandžaku jedna interesna grupa ima jednu regionalnu, jednu lokalnu televiziju, dva štampana medija i jedan radio. Ako neko dođe u našu sredinu, biće mu jasno u čijim će rukama biti svi mediji ako se ovako nastavi, što nije dobro - kaže on.
Antrfile: Poništena polovina privatizacija
Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije, tvrdi da je zatražila da se objavi analiza u dosad privatizovanim medijima, jer je “od 50 privatizacija poništena polovina zato što novinari nisu dobijali plate, nisu im uplaćivani doprinosi, radili su bez honorara i kolektivnih ugovora”. To, prema njenim rečima, nije budućnost novinarstva u Srbiji. Kao primer je navela kragujevačku “Svetlost”, gde 14 meseci nema plata, a novine i dalje izlaze bez jasne reakcije udruženja novinara.
Nebojša Radišić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.