Vesti
07. 02. 2019.
Komercijalni onlajn mediji usmereni ka profitu, zaštita ličnih podataka u drugom planu
Većina medija nema procedure kojima se uređuje način na koji se tretiraju lični podaci, a zaposleni u medijima nisu prošli nikakve obuke u ovoj oblasti, zaključeno je juče na predstavljanju vodiča za medije „Zaštita ličnih podataka i novinarski izuzetak“ u produkciji SHARE fondacije.
Istraživanjem je obuhvaćeno 70 onlajn medija, među kojima su članovi organizacija osnivača Saveta za štampu, ali i najveći komercijalni mediji, odnosno oni čiji su sajtovi među najposećenijim.
Analizirana je njihova transparentnost kada je zaštita podataka o ličnosti u pitanju, politika takozvanih „kolačića“ na portalima, kao i način na koji ti mediji ostvaruju prihode.
Istraživanje pokazuje da čak 57,7 odsto zaposlenih u medijima nije prošlo neku vrstu obuke u vezi sa pravnim okvirom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti, dok je neku vrstu obuke imalo 38,5 odsto.
Analiza biznis modela tih medija je pokazala da su onlajn mediji u Srbiji u najvećem delu usmereni ka ostvarivanju profita, bez ulaganja mnogo truda u zaštitu prava korisnika bez kojih taj profit ne bi bio moguć.
Kazne za kršenje zakona nisu male
Tanja Maksić iz Asocijacije onlajn medija (AOM) za Cenzolovku kaže da toj organizaciji svako može da se obrati i da im je želja da budu neka vrsta servisa kako bi pomogli medijima da se prilagode novom zakonu.
Maksić savetuje medije da je bolje da konsultuju i pravnike za pomoć i da se pripreme nego da se suočavaju sa kaznama koje nisu male.
Zakon proširuje prava građana u oblasti zaštite ličnih podataka, ali su bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, kao i civilne organizacije, ukazivali na mnoge manjkavosti koje bi mogle da dovedu u pitanje njegovu primenu u praksi.
„Gledajući iskustva iz Rumunije i Bugarske, sasvim je moguće da će država pokušati da izigra Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ja se nadam da do toga neće doći. Jedna brana tome bi mogla da bude zapravo kancelarija Poverenika, koja je najkompetentnija da kaže šta se ne sme objavljivati, a šta predstavlja novinarski izuzetak,“ rekla je u izjavi za Cenzolovku Tanja Maksić.
Veoma važno ko će biti novi poverenik
Jelena Vasić iz KRIK–a kaže da je njena redakcija i pre donošenja Zakona lične podatke prikupljala na adekvatan način, te se u KRIK-u ništa bitnije neće promeniti jer su se i ranije ponašali odgovorno i svi podaci su pod enkripcijom.
„Tačno se zna šta će biti objavljeno i šta sme da bude objavljeno. Enkripcija podataka je postala naša svakodnevica. Novinari imaju obavezu da štite podatke.“
Posle odlaska Rodoljuba Šabića sa mesta poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, Narodna skupština nije izabrala novog poverenika u zakonskom roku.
„S obzirom na to da u Srbiji ne postoji druga institucija koja ovo razume, osim Poverenika, biće potreban izuzetan napor da se kod nas izradi praksa korišćenja novog zakona. Zato je veoma važno ko će biti novi poverenik čiji je posao između ostalog da zaštiti građane,“ rekla je Vasić na jučerašnjem predstavljanju vodiča.
Vodič za medije „Zaštita ličnih podataka i novinarski izuzetak“ izrađen u okviru USAID projekta jačanja okruženja za održivost medija.
MEDIJI DA SE PRILAGODE NOVOM ZAKONU
Skupština Republike Srbije je u novembru 2018. usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji bi trebalo da domaću regulativu uskladi sa Opštom uredbom Evropske unije o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Novom zakonu, koji stupa na snagu u avgustu ove godine, moraju se prilagoditi i mediji.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.