Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
03. 12. 2008.
Interes javnosti i politički interesi
Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a: Tvorce afera tražiti u političkoj eliti i ostacima tajnih službi. – Nino Brajović, predsednik UNS-a: Nema organizovane hajke na političare
Zahtev lidera G17 plus i potpredsednika srpske vlade Mlađana Dinkića da javni tužilac ispita medijske navode o njegovoj umešanosti u kriminalne poslove ponovo je aktuelizovao temu medijskog linča, prisutnog u Srbiji još od kraja osamdesetih godina.
Dinkić tvrdi da ga pojedini tabloidi satanizuju, traži da tužilac ispita tačnost optužbi i da preduzme mere ili protiv njega ili protiv medija koji ga optužuju. Eksperti koji se bave medijskim kampanjama, pravnici i predstavnici medijskih asocijacija uglavnom se slažu u ocenama da medijskom linču nije moguće stati na put isključivo uz oslanjanje na zakonsku regulativu.
Bespoštedne medijske kampanje protiv grupa i pojedinaca zapravo su odraz nespremnosti i nesposobnosti celog društva da probleme rešava kroz primeren i pristojan dijalog. Najdrastičniji slučaj medijskog linča je bivši premijer Zoran Đinđić koji je na kraju brutalno likvidiran. Medijskoj hajci bio je izložen, a povremeno je i danas, Čedomir Jovanović, Miroljub Labus, Radovan Jelašić, Milo Đukanović, Milovan Bojić..., a u vreme vlasti Slobodana Miloševića sistematski su satanizovani vodeći lideri tadašnje opozicije, pre svih Vuk Drašković.
Zajedničko za sve ove slučajeve jeste što tvrdnje o dubokoj upletenosti u kriminal, izdaju i slične grehe, nikada nisu dokazane na sudu. Glavni krivci za to nisu mediji, nego politička elita koja danas nije u stanju da uspostavi novi sistem vrednosti.
– Ne može se reći da mediji kreiraju političku scenu, već to čine političke i intelektualne elite. Često su one te koje proizvode afere jer pojedinim medijima dostavljaju materijale koje im služe u obračunu sa pojedinim strankama ili stranačkim liderima – smatra Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije i dodaje:
– Drugi razlog je što na medijsku scenu veliki uticaj još uvek imaju ostaci tajnih službi i policije koji pripadaju vremenima za koje smo mislili da su prošla. Mediji prenesu ono što dobiju. Kada medij piše ono što u datom trenutku odgovara pojedinim političarima ili novobogatašima, onda mu je takav medij dobar, a kada se desi obrnuta situacija i taj isti medij krene i sa njima u obračun, onda je loš. Iako, kako kaže, nema potrebu da brani tabloide, predsednica NUNS-a primećuje da „nijedna informacija ne pada s neba”.
– Veoma je opasna teza kojom se novinari smatraju proizvođačem, oni samo prenose takve informacije a to otvara pitanje njihove odgovornosti, profesionalizma, etičnosti – kaže Gaće i posebno skreće pažnju na veliku odgovornost uređivačkih timova u tom poslu.
Ovo udruženje posebno je zabrinuto što afere o kojima pojedina glasila pišu na stranicama istih listova ne dobiju i svoju završnicu. Smatra da je nedopustivo da se ljudi unapred proglašavaju krivim, da se objavljuju njihove slike i tekstovi koji krnje njihov ugled, a kasnije u novinama izostaje odgovor šta je od cele priče istina a šta nije.
Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije, ne slaže se sa tezom da mediji protiv javnih ličnosti vode hajke.
– Ako je pitanje inspirisano aktuelnim pisanjem medija o enormnim platama i drugim nadoknadama članovima UO i direktorima u javnim preduzećima, mestima rezervisanim za funkcionere stranaka, mislim da je bilo krajnje vreme da se o tome progovori. To nije hajka nego interes javnosti – smatra Brajović.
Na konstataciju da su neki politički lideri na naslovnim stranama „čašćavani” epitetima narkoman i lopov, Brajović odgovara da se „stvari ne mogu uopštavati”.
– Postoje mediji kojima neprimeren jezik, jezik ulice nije stran, ali to nije generalno problem svih medija. Postoje oni koji ne poštuju medijske standarde i sa tim se suočavamo godinama, posebno posle pojave tabloida. I u devedesetim godinama bilo je sličnih uvreda, a to je bio deo tadašnjih političkih obračuna. To se, na žalost, i danas ponavlja, ali uveren sam da nije u pitanju nikakva organizovana medijska hajka na političare. Ali ako se javne ličnosti međusobno „čašćavaju” uvredama, ne treba očekivati da mediji budu jedini filter.
Javnost se, neretko, pita da li su baš novinari do pojedinih „otkrića” došli sami ili im ključne podatke delimično neko i servira.
– Sigurno je da onaj ko ima recimo politički interes pomaže u diskvalifikaciji protivnika i toga će u javnom životu uvek biti. Obaveza medija je da ne prihvataju nekritički sve ono što im se servira – kaže Brajović i podseća da će predstojeće osnivanje Saveta za štampu pružiti mogućnost onima koji su povređeni nekim napisom da zatraže zaštitu od ovog samoregulatornog tela.
M. Petrić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.