Vesti
30. 10. 2018.
Jubilej "Novosti": Na prvim linijama fronta
Ratnom izveštavanju "Novosti" su platile visoku cenu. Najvišu.
Na vukovarskom ratištu 1991. godine život su izgubila čak dvojica izveštača "Novosti" lista.
Ova godina upisana je kao najtragičnija u istoriji našeg lista.
Na novinarskom zadatku 7. oktobra 1991. godine poginuo je naš novinar Milan Žegarac. Svega pet dana kasnije, na kućnom pragu, život je izgubio stalni dopisnik "Novosti" iz Vukovara Jusuf Čehajić Čeha.
Udruženje novinara Srbije, istražujući sudbine ubijenih i nestalih kolega, došlo je do saznanja da je Žegarac, ratni izveštač iz novosadskog dopisništva "Novosti", stradao na uglu Trpinjske ceste i Hercegovačke ulice u Vukovaru.
Njegovo telo je dan kasnije uspeo da izvuče vojnik na redovnom odsluženju roka u JNA Zoran Milanović. Pogođen je jednim metkom u vrat, pretpostavlja se iz snajpera.
Puno je indicija da je metak koji je usmrtio Žegarca mogao da stigne samo sa hrvatskih položaja. U potrazi za što boljim pregledom događaja naš kolega našao se punih 800 metara na teritoriji koju su kontrolisale hrvatske snage. Bio je laka meta.
Njegov poslednji tekst objavljen je istog dana kada je stigla vest da je ubijen.
Crni bilans cene profesije tu se, nažalost, nije iscrpeo.Nepunih nedelju dana kasnije, u dvorištu svoje kuće usred Vukovara, stradao je i Čehajić.
Poginuo je dok mu je žena bila na radnom mestu, u bolnici. Zapamćeno je da je Čeha, uprkos najavama minobacačkog granatiranja grada, odbio da ide u sklonište.Kod sebe je imao novinarski notes, od koga se nije odvajao.
Umesto njegovog poslednjeg izveštaja, supruga Nada je tog dana poslala u redakciju: "U 10 sati, 12. oktobra, u dvorište je pala granata i pogodila Jusufa u prsa. Od jačine zid je porušen, a Jusufa je bacila u podrum. Sahranjen je u zajedničku grobnicu kod bolnice, pod rednim brojem 186."
Kasnije je telo ekshumirano i sahranjeno u porodičnoj grobnici, u Vukovaru.
Imena obojice novinara "Novosti" našla su se na spomeniku poginulim žurnalistima iz celog sveta, na platou pored reke Potomak, prekoputa Bele kuće i Linkolnovog memorijala.
Žegarac i Čehajić sa Milanom Pantićem, ubijenim dopisnikom "Novosti" iz Jagodine 2001. godine, čine besmrtnu Aleju velikana našeg lista na čijoj se hrabrosti uče i današnji novinari.
Ljudski gubici, bez obzira na tugu i bol, nisu nijednom zaustavili izdavanje novina. Za korotu, uostalom, nije bilo ni vremena. Jedne frontove zamenjivali su drugi, linije bojišta su se neumoljivo pomerale. Čitaoci su očekivali nove, sveže, izveštaje.
Na ratištu su se po specijalnoj šemi smenjivali novinari. Još prvih dana rata napravljen je koncept izveštavanja iz žarišta. Na najtvrđa područja upućivani su najbolji reporteri, poznavaoci terena, ljudi i običaja. Nikakvo čudo nije bilo i da se ekipa pošalje "ad hok" radi jednog teksta, a da na linijama fronta ostane i po mesec dana. Takvih iskustava bilo je i previše.
Izveštači su se u svakodnevnom radu suočavali sa bezbroj problema - nesigurnim prolascima preko linija, nabusitošću lokalnih komandanata, njihovim nezadovoljstvom izveštavanjem, besparicom, pucnjavom..."Sarajevo - uklet grad" glasio je naslov na prvoj strani "Novosti" od 5. aprila 1992. godine, koji je alarmantno najavljivao: "Bosna i Hercegovina na ivici građanskog rata".
Sukob je mirisao na svakom koraku, čekala se samo varnica. Svega koji dan kasnije olimpijski grad preuzele su naoružane grupe, snajperisti, vojne i paravojne formacije. Danju je odjekivala minobacačka, a noću rafalna paljba. U ratu bez jasnog neprijatelja, pucalo se na svakom koraku. Sukob u BiH gotovo preko noći je eksplodirao.
"Gore Drina i Neretva", "Granate na Ljubinje", "Hidroelektranu Višegrad zauzeli teroristi iz SDA", "Banjaluka prepuna izbeglica" samo su deo hronike ratnog užasa koji se slivao na stranice "Novosti".
Reporter našeg lista Svetozar Đonović javlja se iz ratnog Sarajeva.
"Da bi se došlo do istine o ratu u ovom gradu potrebno je mnogo susreta sa običnim ljudima, sa predstavnicima svih stranaka i struja, grupa, paravojnih i vojnih formacija, takozvane "Patriotske lige", svih vrsta beretki, dve milicije, dve teritorijalne odbrane, tri vojske, dve vlade, i ko zna čega po zemlji Bosni nema. A najviše ima sirotinje", pisao je Đonović.
Naš reporter beležio je istinu o sarajevskoj ratnoj svakodnevici.
"Istina je da ljudi praktično gladuju. Ujutru može da se kupi poneka vekna hleba, a ostalo je čista sreća. Retke su otvorene prodavnice. A i od otvorenih nema koristi, jer su gotovo prazne. Na oskudno snabdevenim pijacama može da se kupi zelen ili nešto alkohola. Samo su cene obilate. Za švercere ovde je pravi merak", pisale su "Novosti" 1992. godine.
Krajem aprila 1992. godine pao je Uskrs, a rođena je nova - država. U izveštaju sa svečane sednice Saveznog veća SFRJ na kojoj je proglašen Ustav Savezne Republike Jugoslavije "Novosti" su građanima čestitale novu državu naslovom: "Treća Jugoslavija - Vaistinu vaskrse".
Sa jarbola ispred zdanja Savezne skupštine, posle 48 godina skinuta je trobojka sa petokrakom. Jedinstveni prizor petokrake bačene na pločnik svojim objektivom zabeležio je naš foto-reporter Ratko Đoković.IZ TOG vremena zapamćena je jedna od najtraumatičnijih ratnih reportaža objavljena na stranicama "Novosti".
Voz broj 671 koji je redovno saobraćao na liniji Beograd-Bar u Štrpcima kod Priboja zaustavila je 27. februara 1992. godine grupa uniformisanih ljudi pod oružjem. Posle legitimisanja sa voza je skinuto dvadesetak putnika.
Nekoliko godina kasnije potvrđeno je da su otmičari paravojna grupa Milana Lukića Kurjaka, a da su gotovo svi oteti i kasnije ubijeni putnici - Bošnjaci.Putnik u ovom vozu sasvim slučajno bio je novinar "Novosti" Čedomir Prelević.
O mučnom događaju odmah je napisao izveštaj koji je sutradan objavljen pod naslovom "Bliski dodir sa ratom". U trenutku pisanja teksta tragična sudbina putnika nije bila poznata."Voz iz Beograda koji je ionako kasnio sat i po zadržan je oko trideset minuta.
Vladala je mukla tišina.- Nema razloga da se plašite, znamo mi koga tražimo - rekli su ljudi u uniformama uznemirenim putnicima.Koga su naoružani "kontrolori" tražili nismo uspeli da saznamo. Iz voza je skinuto dvadesetak mlađih ljudi, koji su sa prtljagom krenuli prema maloj železničkoj stanici u Štrpcima.
Nisu pružali otpor, niti glasno negodovali. Naoružani ljudi su se u vreme kada se na obližnjem signalu konačno pojavilo zeleno svetlo, vojnim kamionom zajedno sa onima koji su sišli sa voza, putem okovanim ledom, uputili dublje u Bosnu..."BELEŽILE su "Novosti" tih godina iz dana u dan stradanja ljudi i imovine.
Bili su to dani surovog ubijanja, klanja, spaljivanja, miniranja. Razaranje svakog života bez obzira na naciju, veru, ime i prezime. U nepovrat su odlazili vojnici, civili, kulturna baština.Krajem 1992. godine komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić daje intervju našem listu u kome negira da je teško ranjen, ne krije razočaranje velikim svetom, ali i glasno poručuje - "Mi samo branimo svoje".
"Rođeni ste u Božinovićima kod Kalinovika i za taj kraj ste sentimentalno vezani. Čini se da vas ipak više emotivno potresa pominjanje Ivan-sedla", pitala je Mladića u ovom razgovoru novinarka "Novosti" Milena Marković."Tako je. Podno Ivan-sedla ustaše su mi 1945. godine ubile oca. Imao sam tada samo dve godine", glasio je Mladićev odgovor.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.