Vesti
23. 10. 2018.
Skrozza: Vučić 1998. zakonom ulio strah u kosti novinarima
Novinarka Tamara Skrozza, govoreći o Zakonu o informisanju iz 1998, naglašava da je njime ubačen strah u kosti novinarima. "I mi se do danas nismo tog straha oslobodili jer je država tada pokazala da može, ako hoće, da te zgazi". Ruke su nam vezane zbog ogromne moći provladinih medija, kaže, a Gordana Suša dodaje - i nerada odgovornih institucija.
Pre 20 godina, 31. oktobra 1998. godine, Skupština Srbije, čiju većinu su činili SPS i SRS, usvojila je Zakon o informisanju, koji je ukinuo prezumpciju nevinosti za medije i pravno omogućio sistematsko uništavanje medija od strane države i vlasti, tokom dve godine. Taj zakon, čiji je autor bio tadašnji ministar informisanja, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, "doneo" je na desetine drakonskih kazni medijima koje se mere milionima evra, ali i zatvorske kazne za novinare.
Tada je, kako prenosi Gordana Suša, 250 novinara pozivano na informativne razgovore, pet je bilo u zatvoru, a jedan od novinara koji je samo na prozor svoje redakcije stavio "free media" osuđen je na godinu dana. "Shvatate li na šta to liči. I najgroznije, Slavko Ćuruvija je u to vreme ubijen".
Govoreći o ukidanju prezumpcije nevinosti, Tamara Skrozza je u Presingu navela da je danas teško shvatiti koncept da idete na sud da dokažete svoju nevinost, što je protivno elementarnim ljudskim pravima. Teško je to zamisliti danas, da vas neko optuži za bilo šta i da vi ne idete na sud da čujete argumente druge strane, da neko dokaže vašu krivicu - ne, vi ste unapred osuđeni, seća se gošća Pressinga, navodeći da je postojao samo jedan promil verovatnoće da ćete uspeti da pokažete da ste možda nevini.
Taj zakon je donet 1998. godine, a ukinut je u februaru 2001 godine, ističe ona.
Glas javnosti je imao dokaz, dokument, koji je jedan od sudija slao Vučićevoj prvoj zamenici - izveštaj se odnosio na prvih mesec dana primene zakona i već je tada bilo jasno da će mediji da nagrabuse, dodaje Skrozza. Broj slučajeva koji su se našli pred sudom, novčane kazne koje su izrečene samo prvih mesec dana, mogle su da jasno pokažu o čemu se radi, navodi. Prva izrečena kazna bila je Evropljaninu, podseća Skrozza, dodajući da je iznosila oko 150.000 maraka, što bi i u današnjim uslovima značilo osudu na smrt nekog prosečnog medija.
Mi smo pod političkim, pravnim i bezbednosnim i naročito važnim ekonomskim pritiskom, istakla je Skrozza.
Upitana da prokomentariše kasniju izjavu Vučića koji je rekao jednostavno da je taj zakon bio glup i da to priznaje, Suša kaže - bar to da je priznao. Smatra da je on tada verovatno izvršavao naloge Vojislava Šešelja, lidera radikala, za kog kaže da kad se pogledaju citati onoga što je nekad govorio i danas, juče u skupštini - to je, ocenjuje, identično. Ona je ispričala da je DOS napravio presek i da je ta vlast rešila da vraća novac od kazni, međutim - to je presečeno u vreme Borisa Tadića, i da mnogi nisu dobili veliki deo svog novca.
Skrozza kaže da je "važno je naglasiti da je u tom trenutku ubačen strah u kosti novinarima. "I mi se do danas nismo tog strah oslobodili, jer je država tada pokazala da može, samo ako hoće, da te zgazi".
Mediji su večito bili na udaru i to je ono što zabrinjava najviše - kontitutet koji se održava do danas, kaže Suša, napominjući da 2001. ubijen i novinar Večernjih novosti Milan Pantić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.