Vesti

01. 05. 2018.

Autor: Ivana Mastilović Jasnić Izvor: Blic

Sa Merkelovom je zadovoljstvo pričati i o najtežim temama

Suzana Vasiljević je već šest godina savetnica za medije predsednika Srbije. Retko se pojavljuje u medijima “u prvom licu”. Za praznični trobroj “Blica” poverila nam je kakav je Aleksandar Vučić kao šef, kako izgleda sarađivati s njim, ko od svetskih lidera je ostavio najjači utisak na nju.

 

 

Vi ste savetnik za medije predsednika Vučića, ali je vaš posao daleko širi od toga. Šta sve radite?  

- Sve. Pomalo protokol, pomalo politika, organizaciju putovanja, brigu o tome kad je kome rođendan, kupovinu poklona, stilizovanje predsednika na putovanjima gde nema stilistu. Kabinet je mali, ima nas tek četvoro, petoro, pa morate da radite i stvari koje nisu u opisu radnog mesta. Ja i fotografišem kad smo u inostranstvu, pišem saopštenja, prisustvujem sastancima, organizujem intervjue za domaće i strane medije...  
Za praznični trobroj “Blica” poverila nam je kakav je Aleksandar Vučić kao šef, kako izgleda sarađivati s njim, ko od svetskih lidera je ostavio najjači utisak na nju.  
   

Kakav je Aleksandar Vučić kao šef?  

- Komplikovan (smeh). On je veoma odgovoran, m nogo radi, detaljan je, od vas zahteva koncentraciju 24 sata dnevno. Ono što bi nekom od umora promaklo, njemu nikad ne promakne bez obzira na to koliko sati je spavao ili nije spavao. Zahteva preciznost, ozbiljnost, nije jednostavno pratiti ga. Ima malo saradnika, ne zato što on neće više, već zato što malo ljudi može da prati ovaj tempo. Život ne zato što on neće više, već zato što malo ljudi može da prati ovaj tempo. Život van posla ne postoji, radno vreme je 12, 14 sati, nekad i duže.  

Je l’ prihvata kritiku?

- Prihvata. Koliko god ljudima deluje drugačije, on vrlo rado prihvati kritiku, savet, ako dolazi od nekoga kome veruje. Kaže da smo savetnica za spoljnu politiku Tanja Jović i ja predstavnice građanske Srbije u kabinetu, Nikola Selaković nacionalne Srbije, Ivica Kojić, šef kabineta, umerena je struja. Kada treba da donese neku odluku, konsultuje se sa svima nama.  

U koliko ste država i na koliko kontinenata bili od početka godine?  

-Postavljam na Instagram fotografije da bih znala gde sam bila. Pre nekoliko meseci smo bili u Istanbulu, probudila sam se i nisam znala u kojoj smo zemlji. Najteže je to što retko dva puta prespavate u istom krevetu, u istom hotelu, gradu. Prošle godine smo išli iz Kazahstana u Abu Dabi, a razlika u temperaturi bila je 60 stepeni. Plus vremenska razlika. Da se spakujete, ispeglate, to je teško. I to što niste kod kuće. Ne viđam prijatelje, porodicu, sestrića Nikolu i sestričinu Petru.

Jeste li pomišljali da odustanete?  

- Svakih pet dana pomislim - sad je gotovo, ja više ne mogu!  

Zašto se predomislite?

- Kad vidite napredak, sve što se dešava oko vas, Beograd pun turista, Srbiju na naslovnim stranama svetskih magazina, kada CNN ili BBC kažu da je Srbija destinacija koju turisti treba da posete, kad pogledam „Er Srbiju“ u čijem sam rađanju učestvovala... Vidim već zato što malo ljudi može da prati ovaj tempo. Život već zato što malo ljudi može van posla ne postoji, radno vreme je 12, 14 sati, nekad i duže.  

Nedavno sam videla jedan tvit koji kaže da ste vi “žena iz senke čije ime ne sme da se izgovori glasno”. Šta mislite o tome? 

- Srbija je zemlja koja voli teorije zavere. Onom logikom - radila je za strane medije tolike godine, pa je sada oni drže na vlasti. Autori tog i sličnih tvitova su ljudi koji su nekada radili na sličnim pozicijama i koji i dalje misle da je trebalo oni da budu ovde, a ne ja, ali eto, mene drže svetski moćnici. Ovim poslom se bavim 14 godina potpuno profesionalno, nikada nisam pripadala nijednoj partiji, ali sam se sve to vreme prema kolegama novinarima ponašala profesionalno. Nisam vikala, smenjivala urednike, fizički nasrtala na pojedine koji su se “usudili” da onome za koga radim postave nezgodno pitanje. Nisam nikada pomislila da sam veća od onoga za koga radim, došla sam na ovu poziciju da bih sa nje jednom otišla, a ne da bih ostala doživotno. I to otišla tako da sa svakim od saradnika mogu sutra da popijem kafu. Da li imam prijatelje na važnim pozicijama u svetu? Imam. Da li ta poznanstva koristim? Da, za neke male stvari koje mi pomažu u poslu, kontakte sa stranim medijima, malo više prostora ili intervju u nekim važnim medijima. Priče da je to razlog što me niko ne napada su besmislene.

Ko je od svetskih lidera ostavio najjači utisak na vas?  

- Angela Merkel. Ona je pametna, obrazovana, kada razgovarate s njom ima tačnu dozu svega u rečenici koju izgovori. Inteligentna, zabavna, topla, cinična, empatična... Ima ljudi koji na sastancima čitaju ono što im neko spremi. Ona to ne radi. Dovoljno je informisana o svemu, sa njom su teške teme, ali se lako razgovara. Među vašim favoritima je i šeik Muhamed bin Zajed? - Šeik Bin Zajed vodi državu usred najvećeg sukoba, ali na poslednjem sastanku je rekao predsedniku Vučiću: “Aleksandre, mnogo je važna stabilna porodica. Ja četiri puta nedeljno, bez obzira na sve probleme, ratove, obaveze, ručam sa decom i unucima. To me drži na zemlji”. Zajedno smo obišli Šoping centar „Ušće“, na zgražavanje mog šefa, koji ne voli kupovinu. Otišli smo u prodavnicu u kojoj se kupuju uglavnom italijanske stvari, pa sam mu rekla da može da kupi oklagiju supruzi, ona je proizvedena u Srbiji, a on je odgovorio: “Da odnesem, pa da me bije, je l’?”. Puštao nam je zvono na njegovom telefonu - bila je to uspavanka koju peva njegovo unuče.

S kim još imate dobru komunikaciju?  

- Sa gospodinom Edijem Ramom. Ja pozdravljam njegova dizajnerska rešenja. Pitao je predsednika Vučića u Istanbulu da napravi selfi sa mnom i rekao: “Trebalo bi da se slikaju dvoje najbolje obučenih ljudi na Balkanu”.

Već se zaboravilo da ste pre Vučića bili u MUP u vreme kada je Dačić bio ministar, a pre toga i u medijskom timu Vojislava Koštunice. Je l’ možete da ih uporedite?  

- Tri različita karaktera. Nisam bila prvi Koštuničin saradnik, to je bio Srđan Đurić. Ja sam vodila odeljenje za strane medije. Koštunica je bio dosta zatvoren, nije voleo medije, posebno ne strane, i tu je moj posao bio ograničen. Dačić voli medije i dosta je jednostavan za saradnju. Prihvatao je predloge a da se mnogo ne angažuje i pristupao je svemu dosta opuštenije. Za razliku od njega, predsednik Vučić je vrlo detaljan, voli svakog sekunda da zna svaku sitnicu događaja na koji ide, sa kim razgovara, svaku temu. Od stanja vodoprivrede u Srbiji do zdravstva, medicinskih tema, investicija, spoljne politike... Ništa ne prepušta slučaju. Na svaki sastanak ide potpuno pripremljen.

Jeste li vi i Vučić prijatelji? Hoće li se taj odnos nastaviti i nakon što se poslovno budete razišli?

- Sigurno. Mnogo smo vremena proveli zajedno, mnogo teških i divnih stvari smo prošli. On je dobar čovek. Mogu da se ne slažem s njim oko mnogo stvari, ali on je neko na koga možete da se oslonite 100 odsto i mislim da će tako uvek biti. Bliska sam i sa njegovom ćerkom Milicom. Uči nemački pa joj pomažem kad mogu, pričamo o svemu. Vukan je preslatka beba, a Danilo je momak, ponekad ga sretnem. Divna su deca. Vreme u avionu kratite igranjem karata.

Ko je bolji u tabliću, vi ili predsednik?

- On je u svemu bolji. On pamti karte, prati partiju, a ja ga dobijem tek ponekad, na sreću. Kaže mi “ne znaš šta je od štihova ostalo, a pobediš”. On zna sve karte koje imate u ruci, pa nije baš zabavno igrati s njim.  

Medijska strategija Kada stignu kritike za stanje u medijima, da li se osećate odgovornom?  

- Pre bespomoćnom. To je stvar Vlade i Ministarstva kulture i informisanja. Zakoni i propisu koji regulišu taj deo su nešto na šta ja ne mogu da utičem. Trudim se da budem tu da pomognem kolegama novinarima kada je potrebno. Bila sam novinar i znam sa kakvim problemima se novinari suočavaju i uvek su se suočavali. Da li je gore nego pre? Nije. Danas, neki od najvećih kritičara situacije u medijima su moje kolege sa kojima sam radila ili kao novinar ili kao saradnik u vreme vlade Vojislava Koštunice, pa posle toga Mirka Cvetkovića dok sam bila u MUP. Neki od njih su zajedno sa mnom prolazili kroz različite vrste pritisaka, bilo je smenjivanja urednika, otpuštanja novinara zbog ankete u kojoj je samo jedan od anketiranih rekao nešto protiv tadašnje vlasti. Nisu se žalili tada, jer su znali da bi izgubili posao. Drago mi je da danas nije tako.  

Hoćete da kažete da je situacija zadovoljavajuća?  

- Ne kažem da je situacija laka i dobra, jer nije, ima problema koliko hoćete, ali činjenica da imate OEBS ili razne međunarodne organizacije kojima možete da se obratite bez posledica, veliki je napredak. Žao mi je što neki od kolega to neće da priznaju. Na sednici Nacionalnog konventa jedna koleginica je rekla da nikada nije bilo gore, da se novinarima preti. Ja pitam gde, kome? Kaže na Tviteru.  

Ali te pretnje su i te kako ozbiljne.  

- Sigurno. Ali u ovom trenutku ne možete to da kontrolišete. Razni iskompleksirani i isfrustrirani tipovi mogu da kažu šta hoće bez posledica. Da li je normalno da predsedniku države, predsednici parlamenta ili novinaru Ivanu Ivanoviću neko preti? Nije. Da li možemo to da regulišemo, ne znam. Verovatno, ali bojim se da bi i to bilo tretirano kao pritisak na slobodu izražavanja. U Nemačkoj pokušavaju zakonski da reše problem društvenih mreža. Tamo ljudi to prihvataju, ne znam na kakve bi reakcije ovde naišlo.  

Izrada medijske strategije je stopirana. Šta su naredni koraci?  

- Bilo je kontoverzi oko Nacrta medijske strategije. Predsedniku Vučiću i predsednici Vlade Ani Brnabić, kao i međunarodnim organizacijama koje se bave slobodom medija, žalila su se domaća strukovna udruženja da ponuđena rešenja nisu dobra. Odlučili su da sve stopiraju. U radnu grupu koja će biti formirana biće pozvani predstavnici strukovnih udruženja i međunarodnih organizacija koje se bave tom temom i imaju iskustvo. Razgovaraće sa svim novinarskim udruženjima, sa predstavnicima OEBS-a, ponudili su se i ljudi iz određenih ambasada, pa ćemo videti predloge. Očekujemo da se usaglase i da strategija bude završena najkasnije do kraja godine.