Vesti
06. 03. 2018.
Državni sekretar za informisanje se selektivno poziva na Zakon
Državni sekretar za informisanje Aleksandar Gajović osudio je danas diskriminisanje novinara Pinka, Hepija, Studio B, Informera, Srpskog telegrafa i dnevnog lista Alo koji nisu pušteni na konferenciju za novinare koju je posle beogradskih izbora organizovala izborna lista „Dragan Đilas - Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“.
Ipak, Ministarstvo kulture i informisanja i državni sekretar u ovom slučaju ćute na to što upravo ovi mediji svakodnevno krše zakonske i etičke norme koje nalažu da mediji izveštavaju u interesu javnosti, a ne u svrhu političke propagande.
Odluka Dragana Đilasa, nosioca liste "Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju" da predstavnike pojedinih medija ne pusti sinoć u izborni štab, uz ocenu da to „nisu novinari, već promoteri diktatorske vlasti“, povod je reakcije državnog sekretara Gajovića.
„Vreme je da oni koji pozivaju na linč kao što su Pink, Happy, Studio B, Informer, Srpski Telegraf i Alo, prestanu da budu tretirani kao mediji“, napisao je Đilas na Tviteru.
U saopštenju Ministarstva kulture čiji je Gajović potpisnik navodi se da „je u demokratskom društvu neprihvatljivo na takav način uskratiti građanima mogućnost da se informišu o događajima i zbivanjima za koje je u proteklom periodu postojao veliki interes“.
„U tom smislu Ministarstvo kulture i informisanja poziva sve aktere na političkoj sceni da svim medijima i novinarima omoguće osnovno pravo na rad i praćenje javnih skupova“, poručio je Gajović.
I Udruženje novinara Srbije zatražilo je sinoć od Đilasa da svim novinarima omogući izveštavanje pod istim uslovima.
Dragan Đilas je danas u pisanom odgovoru naveo da „u potpunosti podržava stav Aleksandra Gajovića da je nedopustivo uskratiti građanima mogućnost da se informišu o događajima za koje vlada veliko interesovanje“.
„Očekujem da (Gajović) javno osudi to što gledaoci Pinka, TV Happy i Studija B, odnosno čitaoci Informera, Srpskog Telegrafa i Alo novina nisu mogli prethodna dva meseca da saznaju stavove i ideje za Beograd naše liste, niti su mogli da saznaju za lažne Beograđane prijavljene za glasanje, kupovinu glasova milionima evra prebačenih iz republičkog budžeta ili za detalje štetnog ugovora za spalionicu smeća po kome će grad sledećih 30 godina plaćati po 50 miliona evra godišnje“, dodao je Đilas.
Zanimljivo je da se Ministarstvo kulture i informisanja nije oglašavalo zbog činjenice da se pojedini mediji bave otvorenom propagandom umesto da, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju na koji se Gajović poziva, izveštavaju u interesu javnosti.
„Novinari sami sebe da štite“
Podsetimo, Gajović je nedavno u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da Ministarstvo nije nadležno za napade na novinare, uz poruku da svako treba sebe da štiti pa i novinari, tako što će napade prijaviti policiji.
Takođe, on je na konstataciju novinarke da Ministarstvo informisanja nije javno osudilo priloge u kojima je novinarka Tamara Skrozza predstavljena kao „arhineprijatelj Aleksandra Vučića“ rekao da Ministarstvo nema takve ingerencije.
„Vi očekujete da mi napravimo konferenciju za štampu ili agencijama damo neko svoje mišljenje“, upitao je nedavno Gajović.
Postavlja se pitanje da li je Gajović ovim očiglednim dvostrukim aršinima kada Ministarstvo kulture i informisanja ima ingerencije da reaguje i osuđuje, a kada ne, zapravo i podelio novinare na one koji „zaslužuju“ reakciju nadležnih institucija u slučajevima diskriminacije i napada.
Iako je Gajović u nedavnom intervjuu rekao i da će „Ministarstvo uvek osuditi napad na bilo koga, pa takođe osuđujemo naravno i napade na novinare, tu nema nikakve dileme“, ubrzo nakon toga je obesmislio ovu izjavu jer je doveo u pitanje tvrdnje novinara da su se pojedini napadi zaista dogodili, čak uključujući mogućnost da novinari organizuju napade kako bi se predstavili kao žrtve.
Pored toga, činjenica je da Ministarstvo informisanja i državni sekretar ne osuđuju sve napade na novinare, pa zato ovakve izjave deluju protokolarno i neiskreno, kao i izvinjenja državnog sekretara koja su usledila nakon oštrih reakcija javnosti na njegove istupe.
Diskriminacija žena dozvoljena?
Još jedan primer Gajovićeve izjave koja je naišla na negodovanje javnosti je iz oktobra 2016. godine kada je izjavio da žene nisu sposobne da budu na čelu države.
Na televiziji Pink tokom razgovora o tome ko će sve podneti kandidaturu za predsedničke izbore u Srbiji 2017. godine rekao “samo da nije žena”.
“Ne znam, da me niko pogrešno ne razume, ali ja ne vidim da bi žena trebalo da bude na čelu države”, rekao je Gajović.
On je tada dodao da je “retko bilo žena koje su bile uspešne u politici”. Uz ocenu da misli da su žene racionalnije od muškaraca, on je dodao da mu se “jednostavno čini da je muškarac onaj koji treba da vodi kuću”.
Nakon ovakvih izjava, Gajović se izvinio svim ženama koje je potencijalno uvredio.
Posle ovih izjava, kao i one da novinari sami sebe treba da štite, u javnosti se pokrenulo pitanje zašto ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević ne smeni Gajovića.
Ministar, ipak, smatra da bi bilo prestrogo smeniti državnog sekretara, kao i da iza stavova koje je Gajović izneo zapravo ne stoje njegova uverenja na način kako je to „protumačeno u delu medija“.
Ministar je poručio i da je sa Gajovićem „obavio jedan vrlo jasan razgovor“ nakon kojeg misli da je u pitanju „jezički nesporazum“.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.