Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
29. 04. 2010.
Lokalne televizije postaju javni servisi
Evropski stručnjaci koje je Ministarstvo kulture angažovalo uz pomoć Brisela kako bi pomogli pri izradi sveobuhvatne medijske strategije Srbije Bent Norbi Bonde, Andrej Zmeček i Aleksander Benček objaviće ovih dana analizu naše medijske scene zajedno sa svojim preporukama kako je urediti u skladu sa evropskim standardima.
Kako saznaje „Politika”, stručnjaci će, kad je o elektronskim medijima reč, predložiti bitne promene koje se tiču namene i visine RTV pretplate, kao i osnivanje pet do 15 regionalnih javnih servisa koji će se takođe finansirati iz pretplate. Vlada nije obavezna da prihvati te predloge, ali će se o njima verovatno već u maju povesti debata. Regionalne i lokalne televizije, odnosno one koje još nisu privatizovane ili uništene lošom privatizacijom, obradovaće ideja o formiranju regionalnih javnih servisa. Nešto slično već je predlagala grupa TV stanica okupljenih u Niškoj inicijativi.
O predlozima stranih eksperata, smatrajući da je za to rano, nije želela da se izjašnjava Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnik ministra kulture za sektor medija.
– Oni će biti predstavljeni novinarima, a potom će uslediti okrugli stolovi u vezi sa temama koje su primećene kao relevantne za transformaciju medijske scene u Srbiji – rekla je Nataša Vučković-Lesendrić.
Sve težoj situaciji u lokalnim medijskim kućama doprinela je i postojeća zakonska regulativa. Započeta privatizacija obustavljena je krajem 2007. godine, jer su zakoni o Beogradu i lokalnoj samoupravi omogućili da država ipak bude vlasnik elektronskih medija, što je ranije bilo isključeno zakonima o javnom informisanju i radio-difuziji.
Promenu vlasništva medijskog kapitala dodatno je usporila i činjenica da lokalne i regionalne televizije koje emituju program na jezicima nacionalnih manjina ostaju u rukama lokalne samouprave. To se ponegde i zloupotrebilo, pa se iza toga, kako pokazuju podaci dostavljeni iz Agencije za privatizaciju, „sakrilo” 37 medija.
Ipak, do sada je u Srbiji prodato njih 56, od kojih je 31 elektronski, a 25 su štampani. Sa 18 preduzeća raskinuti su ugovori zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.
Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, podseća da se od donošenja izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju ništa nije izmenilo.
– Pored nezavršenog proces privatizacije, pomaci nisu učinjeni ni u stvaranju strategije koja bi trebalo da reši ključna pitanja u medijima – istakao je Brajović i podsetio na još jedan problem. Naime, osnivači medija mogu biti i saveti nacionalnih manjina, kojima je tako otvoren put da preko stranaka tih manjina vrše pritisak na „svoje” medije.
Zbog sve težih nevolja sa kojima se susreću lokalni mediji zabrinut je i Đorđe Vlajić, novoizabrani predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. On je najavio, kao prioritet u budućem radu, pomoć lokalnim informativnim kućama. Vlajić za „Politiku” kaže da nejasna zakonska rešenja povodom pitanja čiji mediji mogu biti stvaraju mogućnost raznih zloupotreba i nedopustivog pritiska na slobodu javne reči.
– Podsetiću da Ustav dozvoljava da svako bude vlasnik medija i da se NUNS svojevremeno bunio protiv toga, jer je smatrao da se tako stvara preduslov za sprečavanje privatizacije lokalnih javnih servisa. Onda je, kao što znamo, Zakon o informisanju zabranio vlasništvo države u medijima, a Zakon o glavnom gradu i još neki zakoni omogućili su postojanje vlasništva lokalne zajednice nad lokalnim medijima. I negde to funkcioniše, pa imamo dobre medije kao što je slučaj u Kragujevcu ili u Beogradu sa Studiom B. Tu se ne vidi preterano uticaj vlasnika koji usmerava medije ka nečemu. Odnosno, oni tu ne služe kao propagandni servis lokalne vlasti. Međutim, u nekim drugim sredinama, lokalni mediji su u jako teškoj situaciji baš zbog tih kontradiktornosti i zavise od podele vlasti – rekao je Vlajić.
Višnja Dugalić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.