Vesti
05. 04. 2017.
Izvinjenje Aleksandra Vučića
Udruženje novinara Srbije zatražilo je od Aleksandra Vučića da se izvini zbog uvrede koju je našoj koleginici Nataši Jeremić naneo potpredsednik njegove Srpske napredne stranke Milenko Jovanov, optužujući je da „upravlja celokupnim narko-tržištem u Srbiji“. Ne tvrdim da je to razlog što se Vučić izvinio, čak mislim da se izvinio par minuta pre nego što je UNS prošlog utorka u devet ujutro okačio svoje saopštenje na sajt.
Poenta je u tome da je Vučić ispravno postupio, iako je Nataša Jeremić odbacila njegovo izvinjenje.
Ali znate u čemu nije poenta? Nije poenta u tome što je Nataša Jeremić supruga predsedničkog kandidata Vuka Jeremića. Nije poenta u tome da niko ne sme da napada članove porodica kandidata, iako je svima jasno da je Nataša napadnuta samo zato što je Vukova žena i samo da bi se SNS osvetio njenom mužu i naučio ga da više ne dira premijerovog brata.
Suprotno onome u šta vas uveravaju SNS, Nebojša Krstić i Dragan Vučićević, ne postoji u politici kardinalno pravilo da se ne sme atakovati na članove porodica političara. Naprotiv, takvi napadi su ustaljeni deo političke tradicije mnogih zemalja, a katkad i vrlo opravdani. Svež je primer francuskog predsedničkog kandidata Fransoa Fijona, čija žena i deca su godinama pod lažnim izgovorom plaćana iz francuskog državnog budžeta. Nije ni čudo da se Fijonova popularnost strmo glavila kad je to obelodanjeno.
Nedopustivo je nešto drugo: Nedopustivo je blaćenje bez razloga, optuživanje bez dokaza, mrcvarenje bez osnova. Za Udruženje novinara Srbije, greh Milenka Jovanova nije u napadu na Vukovu suprugu, već u bezočnom klevetanju ugledne novinarke. Jer da Nataša zaista upravlja narko-tržištem u Srbiji, ne bi je štitilo što je žena predsedničkog kandidata, ne bi joj pomoglo što nam je hiljadu puta sa malih ekrana poželela laku noć, ne bi je oprali ni Sava i Dunav. I niko ne bi mario za njene suze.
Zato bih bila malo opreznija da sam na mestu premijerovih propagandista. Informeru se priviđa fašizam u pogrešnoj odluci Jeremićevog štaba da jednom broju naših kolega zabrani ulazak na Natašinu konferenciju za štampu. Ali fašizam se u istoriji nije najavio zabranama ulaska na pres-konferencije, već uništavanjem ljudi lažnim, prljavim optužbama. Kažu da bivši Tadićev cenzor, koji sada igra za drugu stranu, na Tviteru kritikuje UNS što brani Natašu, a ne brani Andreja. Svi imaju pravo da o novinarima loše misle, ali ne i da ih lažno optužuju za najteže zločine. Zato smo kritikovali i NUNS kada je srpske novinare lažno prijavljivao tužilaštvu za krivično delo genocida.
Bila sam nemalo razočarana kada sam čula da Vučić Jovanova naziva „plemenitim“. I kad uzmemo u obzir da je porodica Aleksandra Vučića poslednjih godina i sama žrtva neprincipijelnih napada političkih protivnika, premijer svakako zna da u laži i uvredi nema plemenitosti. To se ne da pravdati žarom političke borbe niti odanošću stranačkom vođi. Svejedno, postujem njegovo izvinjenje. Politika je civilizirajuća delatnost: nekad je dovoljno da se dovoljno dugo pretvarate da verujete u neko načelo da vam ono uđe pod kožu i postane nešto poput druge prirode.
Sećam se da me je pre nekoliko godina grubo opanjkao novoizabrani predsednik NUNS-a Slaviša Lekić. U serijalu pod nazivom „Mediji u Srbiji - Hronika propadanja“ izneo je neistinitu tvrdnju po kojoj je prvi broj lista Politika koji sam kao glavna urednica u oktobru 2005. potpisala, sadržavao intervju sa Dobricom Ćosićem i najavu na naslovnoj strani konferencije za novinare Demokratske stranke Srbije. Ta netačna informacija je propraćena ocenom da se „takav tretman obične konferencije za novinare ne pamti još od vremena zloglasnog Hadži Dragana Antića“. Serijal je emitovan na Radio-televiziji Vojvodine.
Kada sam Lekiću i uredniku RTV prosledila naslovne strane Politike i dokazala da je svaka ta reč bila lažna, TV Vojvodina mi se javno izvinila, a Slaviša Lekić mi je objasnio da je poverovao tekstu izvesnog Vladimira Sudara iz nekog starog broja „Dosijea NUNS-a“. Složili smo se da Kodeks novinara zahteva proveru podataka pre objavljivanja. Lekić je zatim podneo ostavku na članstvo u Komisiji za žalbe Saveta za štampu.
Mislim da to lepo govori o Slaviši Lekiću, šta god on sada mislio i govorio o meni. Tako mi se NUNS sada ruga što branim pravo Dragana Vučićevića da uđe na pres konferenciju, jer ko krši Kodeks ne zaslužuje zaštitu svog udruženja. „Nezavisne“ kolege zaboravljaju da se Vučićević svojevremeno učlanio u NUNS, a ne u UNS.
Ali da li je to uopšte bitno? Princip je princip.
Komentari (2)
ostavi komentar06.04.
2017.
ИЗВИЊЕЊЕ?
Председнички кандитат извињење није упутио Натши Јеремић већ грађанима Србије те је упитно да ли је то било извињење или пропагандни трик.
Odgovori05.04.
2017.
Vučićević nije član NUNSa
Poštovana koleginice Smajlović,
OdgovoriDragan Vučićević nije član NUNSa.
Sekretarijat NUNSa