Vesti
12. 03. 2017.
Snježana Milivojević: Urušavanje novinarstva i medija
Uz lak pristup proizvodnji informacija, danas svi iznose svoje istine u javnost i to ima nekoliko posledica, a jedna od njih je urušavanje novinarstva i klasičnih medija kakve smo poznavali, izjavila je FoNetu profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević.
To je sada društvo stavilo pred ozbiljan problem, smatra Milivojević i upozorava da hiperprodukciju i senzacionalizaciju vesti prate komercijalizacija i smanjenje kvaliteta. Prema njenim rečima, pošto su ukinuti putokazi koji su postojali kod konvencionalnih medija, pojavili su se nepoznati akteri i izvori.
To je stvorilo jedan svet u kome je javnosti konstantno servirano uverenje da je važno kako se čovek oseća i šta lično o nečemu misli, a ne ono što jeste, objasnila je Milivojević. Ona je, kao dodatni problem, označila i veoma izraženu klimu antiintelektualizma i snažnog populističkog talasa, koji politički melje i razvijene demokratije. To je kontekst u kojem svako za donošenje javnih odluka može da se oslanja samo na ono što oseća i želi, rekla je Milivojević, ukazujući na dominaciju emocija nad istinom i faktografijom.
U tom smislu, objasnila je Milivojević, kada se u razvijenom svetu govori o post-istini, ne misli se da je istina nestala, nego da se odluke donose na osnovu emocija, umesto na osnovu faktografije. Na tom talasu, kako je napomenula, Britanci su glasali za izlazak iz Evropske unije, dok su Amerikanci izabrali kralja rijaliti televizije u Belu kuću. Milivojević je ocenila i da su tradicionalni mediji prva žrtva informacionog društva i da je taj process prilagođavanja bolan.
Ona misli da je iluzija da je reč o urušavanju poverenja u tradicionalne medije, pa će popravljanjem poverenja i odnosa sa publikom oni da se vrate tamo gde su bili, jer više nema tog mesta gde su bili tradicionalni mediji. Digitalna galaksija i umreženo informaciono društvo izgledaju sasvim drugačije nego društvo koje smo poznavali i koje je bilo zasnovano na štampanim medijima, konstatovala je Milivojević. Ona je podsetila da je novinarstvo bilo profesija koja je za čitavo društvo selektovalo informacije po određenim standardima.
Niti za takvom uslugom više postoji potreba, niti su ti standardi tako jasni kao u zlatno doba novinarstva u drugoj polovini 20 veka, a i publika to više ne očekuje od medija, zaključila je Milivojević.
Komentari (2)
ostavi komentar13.03.
2017.
Re: Одговор Хм...анонимусу
Драги анонимусу, може дотични стручњак да Вам се свиђа или не, али све што је рекла је део стварности, не само код нас , већ и у свету. На жалост.
OdgovoriИ ако ћемо искрено, западни свет (кога, претпостављам, стављате у први план) је много пре нас остао ускраћен за професионално информисање.
Њихов статус је бољи, ако мислите на услове рада и плате у односу на наше, али њихова објективност досеже само до временске прогнозе (мада и ту оману, као кад су превидели снежну олују која је пре пар година оковала Њујорк:)..
Дакле, они су наметнули грађанско, твит новинарство, а ако је нешто опширније од 140 карактера онда је то НАРУЧЕНО (од оних који управљају светом) и посебно ПЛАЋЕНО.
Е, сад, ми каскамо за њима, што се тиче техничке опреме, но садржајно и по "квалитету" смо раме уз раме са њима. Подразумевајући и плаћенике.
Значи, не заваравајте се да су само наше вође лоше, па је и новинарство такво.
Ако мало боље погледате, видећете да су странци власници наших медија, а многе информације су агенцијске. Западне, дакако...
13.03.
2017.
Hm...
Još jedan "medijski stručnjak" govori o medijima. Dotična je samo glasnogovornik interesa upravljača domaćim medijima. Status medija u državama van Srbije je potpuno drugačiji, bolji. Mnogo je "promašenih tema" u njenom izlaganju, ali su, "začudo", sva u funkciji uništenja domaćih medija. Političke nauke iznad medijske struke, kako to "obećavajuće" zvuči.
Odgovori