Vesti
03. 05. 2012.
Na svetski dan slobode medija bombardovana TV Novi Sad
Pre trinaest godina u NATO bombardovanju SR Jugoslavije uništena zgrada Televizije Novi Sad, sadašnji deo Medijskog javnog servisa Vojvodine, koji sada radi u podstanarskim prostorijama.
Na Svetski dan slobode medija, 3. maja 1999. NATO je bombardovao i praktično uništio zgradu RTS-Televizije Novi Sad, sadašnjeg dela medijskog Javnog servisa Vojvodine, koji je i dalje u podstanarskim prostorijama.
Zapadna vojna alijansa je, u toku 78 dana vazdušne kampanje na SR Jugoslaviju, još četiri puta svojim projektilima gađala i potpuno uništila novu i staru zgradu, i deo opreme novosadske televizije, na Mišeluku uz desnu obalu Dunava.
U tim napadima, na sreću, nije bilo nastradalih ali je pričinjena ogromna materijalna šteta koja će se, prema mnogim ocenama, veoma teško nadoknaditi.
Udruženje novinara Srbije (UNS) je u proglasu povodom Svetskog dana slobode medija ocenilo da je sloboda medija u Srbiji danas na najnižem nivou od petooktobarskih promena i pozvalo novinare i medijske radnike da od 11.55 do 12.00 prekinu program u elektronskim medijima, pročitaju proglas ili ga objave na ekranima.
UNS je takođe u proglasu pozvao da u akciji "Pet minuta gromoglasne tišine" zaposleni u onlajn i štampanim medijima prekinu rad, pročitaju i objave proglas.
U proglasu UNS je ocenio da je da je novinarstvo u najvećoj krizi od 2000. godine i da su novinari ekonomski i profesionalno poniženi.
"Plate visokoobrazovanih novinara niže su od prosečnih plata u Srbiji, a honorari za koje danas u velikim medijskim kućama rade mladi novinari i medijski radnici izrabljivački su i iznose oko 15.000 dinara, što je još jedan, organizovani vid uništavanja novinarstva kao profesije", navodi se u proglasu UNS-a.
To novinarsko udruženje je ukazalo da su novinari i medijski radnici pritisnuti nemaštinom, u strahu od gubitka posla ili honorarnog statusa u kom ih vlasnici medija drže godinama, podložni autocenzuri.
"Prema poslednjem istraživanju UNS-a iz marta ove godine, 49,2 odsto ispitanih članova odgovorilo je da novinari povremeno pribegavaju samocenzuri u strahu od cenzure, a da 27,4 odsto pribegava samocenzuri u velikoj meri", piše u proglasu.
UNS je ocenio da su odsustvo kritičkih sadržaja, nedostatak raznovrsnih mišljenja u medijima i istraživačkog novinarstva pokazatelji da su politički pritisci i pritisci kontrolora tržišta reklama nadjačali profesiju.
"Osim pritisaka spolja, novinari su danas prinuđeni da se i unutar svojih medija bore za dostojanstvo profesije. Novinari i urednici u najvećim medijima polažu račune marketing menadžerima, stručnjacima za odnose s javnošću i ljudske resurse", piše u proglasu.
Navodi se da se od novinara traži da "doteraju" tekst koji se kreira van redakcije, nameće im se da objavljuju već pripremljene tekstove marketing službi, urednicima se izdaju uputstva od "medijskih stručnjaka" glavnih političkih vlastodržaca koji događaj treba da prate, unapred im se daje na znanje ko će na terenu biti sagovornici.
Udar na novinarku i urednika novosadskog "Građanskog nacionalnog"
Na udaru vlasti, kako navodi UNS, našli su se novinarka novosadskog "Građanskog nacionalnog" Jelena Spasić i njen urednik Milorad Bojović zbog teksta "Državni organi potpuno nespremni za rat" u kom su izneti podaci iz dokumenata koje je srpskim poslanicima dalo Ministarstvo odbrane.
"UNS je vodio akciju kojom se suprotstavio progonu Jelene Spasić i Milorada Bojovića, a 500 novinara u Srbiji potpisalo je peticiju Stop tajnom suđenju novinarima", piše u proglasu.
Udruženje je podsetilo da uprkos obećanjima 18 godina nije bilo dovoljno da se rasvetle okolnosti smrti Dade Vujasinović, 13 godina se od javnosti praktično kriju nalogodavci i ubice Slavka Ćuruvije, a jedanaest godina traje bezuspešna istraga ubistva Milana Pantića.
"Specijalno tužilaštvo za ratne zločine do sada nije pokazalo interesovanje ni za jedan slučaj ubijenih, kidnapovanih i nestalih novinara i medijskih radnika srpskih redakcija iz perioda ratova na prostoru bivše Jugoslavije", navodi se u proglasu.
UNS je pozvao novinare i medijske radnike da bez obzira na međusobne razlike budu profesionalno i ekonomski solidarni, kao i da poštuju Kodeks novinara Srbije.
U izradi rezolucija o bezbednosti novinara
Međunarodni institut za štampu (IPI) saopštio je danas, povodom Svetskog dana slobode medija, da bi 2012. po novinare mogla biti najsmrtonosnija godina u poslednjih deceniju i po.
IPI, čije je sedište u Beču, započelo je registraciju smrti novinara i do 30. aprila ove godine registrovao 43 smrtna slučaja novinara u obavljanju svog posla širom sveta.
IPI je s tim u vezi pokrenuo kampanju za zaštitu slobode štampe a mnoge novine, među njima i bečki dnevnik "Standard", objavljuju besplatan oglas u okviru te kampanje.
Zajedno sa austrijskim Ministarstvom spoljnih poslova IPI trenutno radi na rezoluciji o bezbednosti novinara.
IPI podseća da je tokom prošle godine ubijeno 102 novinara, što je drugi po redu najveći broj žrtava.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.