Vesti
05. 10. 2011.
Novinarstvo kao domovina
Istaknuti slovenački i srpski novinar, upamćen po napisima u „Politici”, o profesionalnom suverenitetu, „zlatnoj sredini” u pristupu vlastima…
Rođen u Italiji, odgajan na slovenačkom, školovan još i na ruskom i nemačkom, slavu je stekao kad je ljude, koji su sebe i svet oblikovali na engleskom, opisivao na – srpskom. Takav fenomen je Jurij Gustinčič, jedna od vrlo retkih, još aktivnih, novinarskih legendi na prostorima bivše Jugoslavije.
Upamćen je kao vrsni „Politikin” stalni dopisnik iz Njujorka i Londona, a aktuelan je kao komentator slovenačke „Mladine” i televizije. Razgovaramo povodom njegovog nedavnog ulaska u desetu deceniju života i 70 godina u novinarstvu, čime se ispoljio i kao ohrabrujući izuzetak od dva pravila: da sa ovog sveta novinari odlaze brže od većine savremenika i da je naša profesija „dobra samo ako se na vreme ode iz nje”.
Dugovečnost mu je, čini se, povezana s novinarskim stilom („stil je čovek”). Njegovi napisi, u kojima je rečima tesno a mislima prostrano, odolevaju prolaznostima, kao i on sam. – Ja nemam taj osećaj, o trajnoj vrednosti onog što sam napisao, pričaju moji prijatelji – kaže.
– Oni me odvraćaju i od pomisli da više ne radim, kažu: „Jurka, nestaćeš ako prestaneš da pišeš.”
Ističete da su za rad novinara neophodne skeptičnost i distanca (sopstveno rasuđivanje o događajima i ponuđenim sadržajima). Ima li ih danas dovoljno?
– Distanca se ranije lakše uspostavljala, jer je bilo više vremena za rasuđivanje. Sada često mladi novinari jednostavno iskoriste ono što dobiju. Nedostaje i odmerena doze skepse bez koje, takođe, nema dobrog novinarstva. U vreme komunizma, napisi „Politike” o svetu širili su vidike, prilično sužene na unutrašnjoj sceni.
Gustinčič primećuje, ujedno, da poruke dopisnika iz demokratskih društava ni do danas nisu dovoljno uvažene, pa da se „neki problemi koje smo imali u bivšoj Jugoslaviji vuku i dalje”.
Koji su to problemi?
– Mnogi novinari ili suviše naginju zvaničnoj politici ili o vlasti pišu preterano loše samo da bi dokazali da su slobodni. Manjka zlatna sredina, ni suviše uz vlast ni suviše protiv nje. U čitavoj priči o mom životu, uvek sam se odmeravao – šta smem, šta ne smem.
Nastojao sam da pronađem srednje rešenje, da nijednu temu ne odbacim ali da uvek razmislim u kakvom ću obliku da je napišem. To je bio moj profesionalni aksiom.
Zabrinut je, i on, za budućnost novina, čiji je položaj uzdrman Internetom i drugim sredstvima munjevite komunikacije, a ostaje umereni optimista.
– Tiraži će opasti ali će opstati štampani mediji s pametnijim i novinarima i čitaocima.
Poverava mi da je njemu novinarstvo „paralelna” domovina, područje na kome je uspostavio specifičan profesionalni suverenitet, koji štiti „koliko god je mogućno” od uplitanja spolja.
– Neki su, doduše, mislili da ja postajem ono što me okružuje a, u stvari, dobro sam se osećao, svuda gde sam duže boravio. Voleo sam Moskvu (u kojoj je proveo 12 godina do 1944, uz oca „profesionalnog revolucionara”), najviše volim London (u kome je do 1966. radio devet godina i gde mu je supruga, Beograđanka Radmila Gavrilović, pomagala u ovladavanju srpskim jezikom i rodila sina Andreja, sada takođe novinara), a volim i Njujork (14 godina, do 1983.), Prag (o čijem je „proleću” 1968. izveštavao), Beograd, Ljubljanu…
Ponavlja da je „slovenački i srpski novinar”. Podseća i na druge spojeve:
– Radio sam 35 godina (do 1985) u listu koji je osnovao sin Slovenca (Vladislav Ribnikar), a u Ljubljani, gde sada živim, gradonačelnik je sin Srbina (Zoran Janković).
Kad više nisam imao pitanja, rekao je:
– Sagledavam svojih 70 godina novinarstva, od kojih najveći deo u „Politici”, i moram da kažem da sam srećan čovek. Bilo mi je lepo.
Biografija mu je za film. I dobila ga je. U čast njegovog 90. rođendana nedavno je RTV Slovenije snimila i emitovala dokumentarac pod nazivom „Vek Jurija Gustinčiča”.
Za danas je predviđena njegova beogradska premijera, uz prisustvo nosioca naslovne „uloge” i autorke, u organizaciji Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, a sutra treba da bude prikazan i studentima Fakulteta političkih nauka.
Antrfile : Novinarska velesila
Jurij Gustinčič pripada sastavu Spoljnopolitičke rubrike „Politike”, koji je svojevremeno, u vreme hladnog rata, važio za „novinarsku velesilu”. U timu su bili i M. Radojčić, A. Nenadović, L. Davičo, R. Bajalski, D. Rančić, Đ. Julius, Z. Žujović, D. Pešić, D. Simić, B. Dikić, Đ. Radenković, V. Đukić, D. Trailović… uz veteransku potporu pionira dopisnikovanja iz inostranstva Predraga Milojevića.
Napisi Spoljnopolitičke rubrike, znatno su doprinosili popularnosti „Politike”, među čijim su mnogobrojnim čitaocima bili i specijalisti sa ondašnjeg Zapada i Istoka – kaže Gustinčič.
Momčilo Pantelić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.