Vesti
10. 01. 2012.
Nećemo stati samo na knjizi
Istražitelj Tužilaštva za ratne zločine Novak Vučo za Danas o govoru mržnje u medijima tokom devedesetih
Beograd - Zbog tajnosti istrage nisam u mogućnosti da odgovorim na pitanje, ali mogu da kažem da Tužilaštvo za ratne zločine neće stati samo na ovoj knjizi, kaže u razgovoru za Danas Novak Vučo, istražitelj Tužilaštva, odgovarajući na pitanje da li će neko od novinara pomenutih u knjizi „Reči i nedela - pozivanje i podsticanje na ratne zločine 1991-92 u medijima“, krivično da odgovara zbog govora mržnje.
Vučo je jedan od autora ove studije, čiji je urednik zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, a izdavač Tužilaštvo. Po rečima Vuča, knjiga je nastala na osnovu pažljivo prikupljenog materijala koji može da bude relevantan u eventualnom krivičnom postupku.
„Imali smo za cilj da ukažemo na ponašanje medija tokom devedesetih godina koje je dovelo do velikog broja mrtvih i unesrećenih ljudi, a to medijsko vreme u kolektivnom pamćenju sve više tone u zaborav“, ističe naš sagovornik.
- Postoji li slučaj gde se direktno mogu povezati objavljeni tekstovi i prilozi i zločin i da li je tu odgovornost na novinaru, uredniku ili direktoru medija? (Recimo, u knjizi je opisano ubistvo Ružice Markobašić u Vukovaru 2001. gde svedoci tvrde, da su izvršioci ubistva pominjali njenog muža, o kome su beogradski mediji ranije pisali kao „ustaši koji je napravio ogrlicu od dečjih prstića“).
- „Slučaj Markobašić“ je primer kako takvo izveštavanje u medijima - u ovom slučaju preterivanje o zločinima „druge strane“ može da ima direktnu posledicu kada su u pitanju ljudski životi. Radi se o zaista monstruoznom zločinu, svirepom ubistvu trudnice koje je bila ratni zarobljenik, zaštićena Ženevskim konvencijama. To je svedočenjem svedoka saradnika i drugim prikupljenim dokazima u procesima pred Većem za ratne zločine i Haškim tribunalom sasvim jasno pokazano. Ovde treba još spomenuti i novinara vukovarskog radija Sinišu Glavaševića koji je u medijima takođe bio satanizovan, a potom i streljan na Ovčari.
- Da li se u sadašnjosti, u načinu na koji se izveštava o krizi na severu Kosova ili nekim drugim osetljivim temama mogu naći elementi govora mržnje?
- U Studiji smo, u jednom delu, analizirali pisanje medija u Srbiji od 2000. godine do danas, upravo da bismo pokazali koliko je dalekosežan uticaj matrice devedesetih. I pored zakonskog okvira koji je unapredio sankcionisanje govora mržnje, ohrabrujućih poteza pravosuđa, ozbiljnog preispitavanja unutar same profesije i usvojenih kodeksa oba novinarska udruženja - i NUNS-a i UNS-a, koji propisuju najviše standarde novinarstva, postavlja se pitanje uzroka takvog stanja, dvanaest i više godina posle oružanih sukoba. Retorika desnog populizma u javnom govoru prema viđenju medijskih analitičara koje smo i naveli u Studiji, promoviše se najotvorenije u dnevnoj tabloidnoj štampi i na veoma popularnim televizijskim kanalima, koji vrlo često promovišu govor mržnje.
- Konkretnije, koji su to primeri?
- Promovisanje netrpeljivosti i etničkih stereotipa je vrlo aktivno u velikom broju medija, a to se posebno odnosi na susedne narode sa većinom kojih smo do skora bili u sukobu - pre svih Hrvati i Albanci, ali i Bošnjaci, Makedonci, Crnogorci...). Na meti takvih medija su isto toliko i Srbi koji su po takvim medijima „izdajnici“ ili po njihovim merilima nisu dovoljno veliki Srbi. Kampanje govora mržnje se aktiviraju kada su pitanju pojedini osetljivi događaji (hapšenje haških optuženika, Parada ponosa, koncert Dina Merlina, jahta Željka Mitrovića itd.) ili određena ličnost protiv koje se iz različitih razloga vodi takva kampanja (opet Dino Merlin, vodeći ljudi iz NVO itd.) i uvek se otprilike može naslutiti od kojih medija će tako nešto da krene. Diskriminacija u medijima može i da se vidi kada se prilikom izvršenja krivičnog dela u prvi plan stavlja etnička pripadnost počinioca i žrtve („Albanac ubio Srbina“, „Hrvat pretukao Srpskog turistu“... bez obzira na motiv zbog koga je krivično delo učinjeno.
- Kosovo?
- Što se Kosova konkretno tiče, klasičnog govora mržnje nije bilo, ali je srpsko stanovništvo sistematski viktimizovano („goloruki narod“), a po potrebi je vođena i bespoštedna kampanja protiv određenih ličnosti.
Antrfile: Uticaj suđenja Vojislavu Šešelju
- U studiji se pominje i suđenje Vojislavu Šešelju u Hagu? Da li bi eventualna haška presuda Šešelju imala ikakav uticaj na predmete govora mržnje u Srbiji?
- Što se formalnog uticaja tiče mogla bi da ima ukoliko se Sudsko veće pozove na nju kao što je učinilo Apelaciono veće u predmetu „Ovčara“ kada se pozvalo na presudu Tribunala u Hagu u predmetu Tihomir Blaškić. Neformalni uticaj, u smislu da je sudsko veće koristi kao orijentir prilikom donošenja i pisanja presude bi bio isti kao i sa ostalim slučajevima pozivanja i podstrekavanja na ratne zločine putem medija (Nahimana, Štrajher itd) ili utvrđivanja krivične odgovornosti zbog medijskog izveštavanja pred međunarodnim sudovima i komitetima (Jersild, Surek, Forison), koji takođe mogu da se koriste kao izvor u sudskom postupku koji bio mogao da se dogodi.
Jasmina Lukač
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.