Vesti
05. 01. 2012.
Ljiljana Smajlović: Vlast zateže uže novinarima
Ako je suditi po saopštenju Apelacionog suda, protiv UNS je donesena politička presuda koja se ne poziva ni na koji pravni posao ili zakonski osnov
Verica Barać je u pravu kada kaže da u Srbiji nema uslova za izbore jer nema slobodnih medija. Dokaze je iznela u razornom izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji su ti isti mediji uglavnom prećutali, dok ga je Vlada Srbije hladno ignorisala.
Kako se izbori približavaju, vlast počinje da zateže uzicu koju medijima drži oko vrata. Na red za gušenje došlo je Udruženje novinara Srbije, koje se dosad pokazalo otpornim na ustaljene metode kombinovanog pritiska šefova kabineta, tajkuna, oglašivača i medijskih gazda i koje je pre dve godine bilo jedino medijsko udruženja u Srbiji koje se otvoreno suprotstavilo donošenju skandaloznog, neustavnog i antievropskog medijskog zakona u režiji vladajuće koalicije.
U napad na imovinu UNS, kao glavni osnov samostalnosti i nezavisnosti najbrojnijeg i najstarijeg novinarskog udruženja u Srbiji, vlast je krenula preko reformisanog pravosuđa. Prvo je preko Višeg suda u Beogradu proletos napala prostor u vlasništvu UNS u Ulici kneza Mihaila, koji hoće da renacionalizuje, vrati u državno vlasništvo. Takvog otimanja novinarske imovine nije bilo ni u Miloševićevo, ni u Đinđićevo, ni u Koštuničino vreme, a nema ga ni u zemljama koje su nekada bile iza "gvozdene zavese".
NUNS i "reformisano" pravosuđe
Najnoviji udar na UNS odigrao se protekle sedmice, i to na dan kada smo slavili 130. godišnjicu otkako je Laza Kostić izabran za predsednika prve strukovne novinarske organizacije u ovom delu Evrope. Nije u Srba ostalo mnogo nezavisnih institucija, pogotovo ne onih starijih od jednog veka. Umesto čestitke, vlast nam je tog dana obavila novo uže oko vrata. Dok smo slavili, Apelacioni sud u Beogradu je 22. decembra objavio da je preinačio sudsku presudu kojom je letos Prvi osnovni sud u Beogradu u našu korist rešio tužbu Nezavisnog udruženja novinara Srbije, NUNS, protiv nas u sporu oko vlasništva nad Domom novinara u Resavskoj ulici u Beogradu.
Apelacioni sud je NUNS najednom dao pravo zajedničke svojine s UNS nad zgradom koju je još 1935. godine sagradila Beogradska sekcija Jugoslovenskog novinarskog udruženja, čiji je UNS pravni sledbenik. Zgrada se sve do nacionalizacije 1961. nalazila u zemljišno-knjižnoj svojini UNS, da bi posebnim zakonom 1976. godine bila i formalno vraćena Udruženju novinara Srbije. Nezavisno udruženje novinara Srbije, osnovano 1994. godine i finansirano stranim donacijama, deset je godina po srpskim sudovima bezuspešno jurilo susvojinu nad našom zgradom, uključujući i jedan spor pred Ustavnim sudom, ali je sve bilo uzalud dok pravosuđe nije "reformisano" po meri sadašnje vlasti.
Ta takozvana reforma je treću godinu na udaru kritika evropskih i domaćih nezavisnih ustanova, ali se podudarilo da je iz Evropske komisije u Briselu pre samo nekoliko dana procureo poverljivi izveštaj evropskih eksperata, po kom je reforma školski slučaj "izrugivanja pravdi" (a travesty of justice) i prema kom je u Srbiji "nedopustiv uticaj politike na pravosuđe".
Ako je suditi po saopštenju Apelacionog suda, protiv UNS je donesena politička presuda koja se ne poziva ni na koji pravni posao ili zakonski osnov po kom bi neko drugo udruženje steklo pravo svojine nad imovinom UNS.
Ničim ne sporimo revolucionarne i političke zasluge NUNS u očima ove vlasti u Srbiji. Zoran Đinđić je govorio da medijima sa zaslugama za demokratske promene od 5. oktobra sleduju medalje, ali mi se ne bismo ljutili ni da ih vlast nagradi zgradama, platama i karijerama. Jedino tražimo da im da zgrade koje se nalaze u njenom vlasništvu, a ne u našem; da sa njima deli svoje prihode, a ne Udruženja novinara Srbije.
Politika i imovina
I tražimo da vlast ne koristi sudove kako bi delila revolucionarnu pravdu. Nepravično je, nepravedno i nezakonito, ali i bestidno od Apelacionog suda u Beogradu da uzima sebi za pravo da odlučuje koji su novinari u Srbiji bili spremni da se bore "po cenu ugrožavanja sopstvenog života", kako piše u saopštenju. Pominju se tu i "obaveza poštovanja Kodeksa novinara i očuvanja profesionalnog nivoa" koje tobož proizvode "imovinsko pravo (NUNS) na deo zgrade".
I da su novinari u sastavu NUNS vitezovi bez mane i straha, da li je zaista posao suda da ceni ko je pravi novinar, a ko nije? Je li to posao državnih organa u slobodnom društvu? Je li zaista posao suda da poklanja pravo na tuđu imovinu onima čijem se političkom stavu priklanja?
Ova presuda uvodi načelo kolektivne odgovornosti, odnosno krivice, u svojinsko pravo. Po sličnom principu je Srbiji oteto Kosovo - s licemernim, nepravnim i nezakonitim obrazloženjem da su neki Srbi nad nekim Albancima počinili zločine zbog kojih su svi Srbi izgubili pravo na suverenitet nad Kosovom. Pa se tako, tobož zbog grehova UNS u vreme Milorada Komrakova, privatna svojina UNS poklanja NUNS Nadežde Gaće, odnosno Vukašina Obradovića.
Vrhunac apsurda je ipak pozivanje na naše mrtve kolege. Sudije Apelacionog suda ne znaju čak ni to da su dva srpska novinara koja su položila živote za slobodu medija u Srbiji Slavko Ćuruvija i Milan Pantić bili članovi Udruženja novinara Srbije. Slavko Ćuruvija je bio moj kolega, izdavač i vlasnik "Evropljanina", čiji sam spoljnopolitički urednik bila. Pred smrt je tražio podršku NUNS, ali je nije dobio. Tek je posle smrti, kao mučenik, postao prihvatljiv za članove ovog udruženja. Milan Pantić je kao jedan od istaknutih članova UNS poverovao u petooktobarske promene u Srbiji i pomislio da je u demokratiji moguće baviti se istraživačkim novinarstvom i stati na put mafiji.
Autorka je predsednik UNS
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.