Vesti

08. 11. 2016.

Autor: Marija Vučić Izvor: Cenzolovka

Draža Petrović: U ovakvom ambijentu možete da očekujete samo da vas neko klepi štanglom po glavi

Komentarišući optužbe urednika Informera Dragana J. Vučićevića da tekstom „Čime se bavi Andrej Vučić“ Danas poziva na likvidaciju premijerovog brata, glavni i odgovorni urednik ovog lista Dragoljub Draža Petrović kaže da Vučićević samo „obavlja medijski prljave poslove za vladajuću stranku“.

 

Danas je u petak, 4. novembra, objavio tekst „Čime se bavi Andrej Vučić“, koji su potpisali novinari ovog dnevnog lista Snežana Čongradin i Vuk Jeremić, čiji je povod, kako kažu, bila izjava ministra policije Nebojše Stefanovića, koji je rekao da su arsenali oružja, pronađeni u blizini porodične kuće predsednika Vlade Aleksandra Vučića u Jajincima i u garaži na Novom Beogradu, možda pretnja premijerovom bratu.

Pošto je njegov brat Andrej Vučić ponovo došao u žižu javnosti, ideja je, prema rečima glavnog i odgovornog urednika lista Danas Dragoljuba Draže Petrovića, bila da se čitaoci podsete na ono što se o premijerovom bratu dosad moglo čuti u raznim medijima – o njegovoj poziciji u Košarkaškom klubu Crvena zvezda, vezama sa navijačima, o njegovom bliskom odnosu sa Aleksandrom Vučićem, njegovom učešću u lokalnim izborima, firmi Asomacum i falsifikovanoj ličnoj karti, prebijanju od strane žandarmerije tokom Parade ponosa 2014. godine…

Ovaj tekst je, međutim, naveo glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića da u jutarnjem programu TV Pink izjavi da je Danas „strana agentura“ i „prljavi tabloid“ koji „otvoreno priziva na ubistvo Andreja Vučića“.

Dan kasnije, 6. novembra, u Informeru je osvanuo i tekst pod naslovom RASKRINKAVAMO! PRIZIVAJU UBISTVO VUČIĆA… u kome se navodi da Danas povezuje Andreja Vučića sa „brojnim izmišljenim aferama“ i da je sačinjen tako da ga „kriminalizuje i prikaže kao sumnjivca“, a u tekstu se mogu pročitati i ocene „analitičara Dejana Vuka Stankovića“ i „marketinškog stručnjaka Nebojše Krstića“.

Nakon što se redakcija Danasa oglasila zvaničnim saopštenjem, Dragoljub Petrović za Cenzolovku govori o optužbama urednika Informera, razlozima za pisanje teksta koji je podigao prašinu, ali i o tome kako izgleda raditi u ovakvom medijskom ambijentu.

Cenzolovka: Koji je povod bio za ovakav tekst o Andreju Vučiću? Zašto ste odlučili da ga napišete?

Petrović: Andrej Vučić je maneken Marfijevog zakona – ako će nešto poći naopako, to će Andreju Vučiću poći naopako. On se stalno pojavljuje tu negde i stalno mu se dešavaju neke čudnovate stvari. Prosto smo hteli da napišemo ko je taj čovek, jer on ima kontroverznu ulogu u našem društvu i političkom životu.

Pošto je on opet spomenut u javnosti, mi smo se u četvrtak našli na jutarnjem kolegijumu i ja sam predložio da napišemo tekst o tome šta je sve dosad pisano o njemu, ali ne u nekim opskurnim medijima, već samo tamo gde su informacije potvrđene.

U petak ujutro, kad smo objavili tekst, zovu me razni ljudi i kažu da na Pinku ide moja slika i da su tu neki analitičari koji komentarišu kako strane obaveštajne službe preko Danasa napadaju i kriminalizuju premijerovog brata, odnosno povezuju ga s mafijom. U tekstu nema nijedne rečenice gde se on povezuje s mafijom.

Inače, u Informeru su napisali da je navodno jedan od urednika Danasa rekao kako sam ja došao sa nekog sastanka, doneo skoro napisan tekst i da su se mnogi u redakciji bunili protiv tog teksta, a onda sam ja lupio šakom o sto (a ja sam inače poznat po lupanju šakom o sto, možete da pitate ljude u redakciji) i onda smo mi objavili taj tekst. To je sve potpuno izmišljeno.

Cenzolovka: Da li vam je jasno zašto vas je Dragan J. Vučićević napao? Zašto je rekao da pokušavate da kriminalizujete Andreja Vučića i da otvoreno pozivate na ubistvo? Šta je to u tekstu „Čime se bavi Andrej Vučić“ što je izazvalo ovakve reakcije?

Petrović: Vučićević obavlja medijski prljave poslove za vladajuću stranku. Ne napada samo nas, napada svakog ko nešto napiše protiv Vučića.

Njegov problem je, međutim, to što je slagao sve što je rekao na Pinku, počev od toga da smo on i ja pevali na Ravnoj gori. Ja jesam bio na Ravnoj gori kao reporter jedno pet puta kao deo raznih redakcija, ali niti sam bio s Vučićevićem niti smo pevali četničke pesme.

On je mene čak tokom panela (na Media marketu na Sajmu knjiga, prim. nov.) optužio i rekao da sam se odrekao svog četničkog porekla, mada u mojoj porodici niko nije bio četnik. Onda sam ja razmišljao otkud mu sad to, pa sam se setio da sam pisao neki tekst u Nedeljniku, pošto je moj otac bio glumac i glumio je i četnike i partizane, pa je tu izašla neka njegova slika iz jednog filma, sa kokardom i šubarom, i onda je on, eto, bukvalno shvatio da je moj otac bio četnik, iako je on ’42. godište i nije mogao ni da bude četnik sa dve godine.

Tako da ja nisam video čoveka koji više izmišlja.

Dao sam nedavno neki intervju za jedan portal gde je pitanje bilo da li bih glasao za Zoranu Mihajlović kada bi ona bila predsednički kandidat. Tada sam rekao: „Ako ne bi bila član SNS, mogao bih da razmislim“. I to onda prenese Beta, a Informer od toga napravi priču da sam ja u tajnom dilu sa Zoranom Mihajlović i da mi hoćemo da srušimo Vučića. Na dve strane je bilo da sam ja „vrhovni bot žute ološ elite“ i da eto podržavam Zoranu Mihajlović. I pošto mi je novinarka Informera poslala pitanje o tome, ja sam se zezao da podržavam Zoranu Mihajlović jer se moja žena zove Zorana, pa sam eto slab prema tom imenu. A oni su otprilike napisali na kraju teksta: „Poslali smo pitanje Dragoljubu Petroviću, ali on je počeo da prosipa neke uličarske fazone koji nisu za novine“.

Cenzolovka: Kako se borite sa takvim napadima?

Petrović: Sredstvima koja su nam dostupna – napisali smo redakcijski komentar o ovome što se desilo, u svojoj kolumni u četvrtak i ja ću nešto pisati o tome. Na Pink me nisu zvali da dođem.

Cenzolovka: Vučićević vas je pozvao na televizijski duel.

Petrović: Ja imam samo jedan uslov: da Olja Bećković vodi duel i onda može na bilo kojoj televiziji. Iz principa ne idem na Pink, mada me nikad nisu ni zvali, ali ako baš treba, eto neka Olja Bećković vodi i ići ću.

„Ovo danas je linč“

Cenzolovka: Kako izgleda raditi u okruženju gde ste kao novinar ili urednik izloženi ovakvim napadima, ocenama „analitičara“ na najgledanijim televizijama, komentarima botova na sajtovima?

Petrović: Ja sam u novinama od 1994. godine i sve ovo asocira na to vreme kada ste bili označavani kao strani plaćenik, kao neko ko radi za neke strane obaveštajne službe. Ne mislim da je vreme isto, ali prosto nije prijatno. Bio sam tokom vikenda u tazbini u Mionici. Sretao sam ljude koji me gledaju ispod oka jer sam se pojavljivao na Pinku po raznim vestima. Prosto vam je neprijatno, ljudi vas gledaju tako jer uzimaju zdravo za gotovo sve ono što je Vučićević pričao na Pinku ili što su čitali u Informeru. U ovakvom ambijentu vi možete samo da očekujete da dođe neko i da vas klepi štanglom po glavi.

Cenzolovka: Spomenuli ste vreme devedesetih i retoriku o „stranim plaćenicima“, o kojima slušamo i u poslednje vreme. Ako biste uporedili medijsku scenu devedesetih i ovu danas, ima li razlike?

Petrović: Jedina razlika je to što su onda postojali državni mediji koji su to radili, a sada su perjanice svega ovoga dva privatna medija koja kažu: Pa eto, mi to možemo da radimo jer smo privatni mediji. Oni su sa te strane u pravu, ali ne možeš da imaš televiziju preko koje linčuješ svoje političke protivnike. Zapravo možeš, ali moraš da snosiš nekakve konsekvence.

Cenzolovka: Informer je u ponedeljak pisao o tome da se BIRN, CINS i KRIK finansiraju od stranih donacija, uz komentar da se radi o „lažovima“ i „reketašima“. Kako vidite ovakve napise?

Petrović: To je priča koju Informer reciklira po peti put, s tim što su sad našli nekog čoveka sa inicijalima N. S., koga su slikali s leđa na terasi Informera i preko koga su, navodno, išle uplate medijima. Meni taj što su ga slikali s leđa čak liči na jednog novinara Informera, neću da kažem kog.

U svakom slučaju, to su neverovatni spinovi kakve ja nisam video u životu. U Miloševićevo vreme su te mediji ganjali dan-dva, a ovo ovde je linč. Informer i Pink su sile osovine, a ostali državni organi i političari iz vlasti taj linč podržavaju.

Cenzolovka: Koliko je ovakva atmosfera opasna za novinare?

Petrović: U ponedeljak su izašle slike Slobodana Georgieva (BIRN, prim. nov.) i Branka Čečena (CINS, prim. nov.) na naslovnoj strani Informera. I vi ne znate da li će neki ludak koji ozbiljno čita Informer da dođe i prebije nekog od njih ili da, ne daj bože, nešto drugo uradi. To vam je klasična poternica za novinarima: stave vašu sliku i optuže vas za nešto.

Cenzolovka: Šta mislite da je krajnji cilj toga? Zastrašivanje?

Petrović: Zastrašivanje. Novinare i medije koji ne pišu kao Informer i Pink, one koji kritikuju, ova vlast doživljava kao neprijatelje i kao političare koji hoće da dođu na vlast. Oni misle da smo mi njima opozicija, pošto imaju slabu opoziciju. Misle da mi hoćemo da srušimo Vučića i to po nalogu nekih stranih obaveštajnih službi, stranih sila. To super zvuči njihovom biračkom telu, sve te navodne zavere protiv naše zemlje. To je idealno, ljudi čitaju i misle da svi radimo za CIA.

Naravno, mi ćemo nastaviti da izveštavamo kao i dosad. List Danas postoji od 1997. godine i imao je problema sa raznim režimima. To nije ništa novo, ali nije ni uređivačka politika Danasa nešto što se menja iz godine u godinu. Ona je uvek bila blago opoziciona prema vlastima i tako će i ostati. Ovo nas samo dodatno motiviše da i dalje radimo, jer znamo da nekog nerviramo.

Čongradin i Jeremić: Naš tekst je legao vlastima da nastave histeriju

Autori teksta „Čime se bavi Andrej Vučić“ – Snežana Čongradin i Vuk Jeremić za Cenzolovku navode da nisu mogli da veruju da je taj tekst izazvao tako burne reakcije.

Cenzolovka: Kako komentarišete optužbe da ovim tekstom Andreja Vučića dovodite u vezu s mafijom?

Čongradin: Činjenica je da je brat premijera poslednjih dana označen kao potencijalna meta atentatora, a već mesecima postoji neki kontekst u vezi s njim, pa se javnost pita ko je zapravo brat Aleksandra Vučića. Mi smo u tom tekstu nabrojali ono što su drugi mediji pisali, i nismo mogli da verujemo da takva vrsta teksta može da izazove ovoliku pažnju provladinih medija. Imam utisak da smo mogli da napišemo bilo šta u tom tekstu – izgleda da je dovoljno samo da se spomene to ime, i vi ste odmah državni neprijatelj. Tako da bi ta tema i bez ovog konkretnog povoda sigurno bila u nekom delu interpretirana kao pokušaj kriminalizacije.

Jeremić: Bitno je reći da nismo mi ti koji su doveli Andreja Vučića u vezu sa celom ovom pričom, već je to uradio najpre ministar Stefanović koji je njegovo ime stavio u kontekst pronalaska oružja i ugroženosti premijera. Tekst je izuzetno konzervativno napisan, i tamo gde se spominju spekulacije, mi smo se ogradili. Moj utisak je da im je tekst odlično „legao“ jer je omogućio da nastave za još koji dan čitavu tu histeriju, koja se proizvodi godinama, ali je intenzivirana u poslednje vreme. Sad nemamo samo oružje i misteriozne kriminalne klanove, nego odjednom imamo i neke medije koji tobože kriminalizuju Vučića, pripremaju medijski teren za ubistvo premijera ili njegovog brata. A poređenja ovog što smo mi napisali sa onim što se dešavalo 2003. godine pred ubistvo Đinđića, u najmanju ruku su neukusna.