Vesti

21. 10. 2016.

Izvor: Nedeljnik

Otvoreno pismo povodom slučaja Tramp

Mi dugujemo obrazloženje i izvinjenje svojim čitaocima. I zato smo štampano izdanje otvorili tekstom na šest strana koji bi mnogi sakrili.

Najveći eksperti za krizni PR savetovali su nam da se povodom slučaja Tramp uhvatimo za jednu priču i da se nje držimo. Naše saopštenje je, kažu, moralno ali loše, pošto ostavlja dve mogućnosti, od kojih svako može da bira onu koja njemu odgovara.

I pored toga mi smo odlučili da nastavimo da se bavimo novinarstvom, a ne PR-om, zbog čega ćemo vam bez zadrške izneti sve činjenice do kojih smo došli, u ovom trenutku, kao što od četvrtka uveče odgovaramo na svaku poruku ili zahtev za intervjue.

Zvali su nas svi svetski mediji koji su o tome izveštavali - MSNBC, CBS, Vašington post, CNN, AFP, Njujork tajms, Newsweek, USA Today, Buzzfeed... dok nas u isto vreme, držeći nam lekcije o profesionalizmu, NIJE pozvao nijedan domaći medij koji nas je napao (bilo spell-checkom ili Zaharom).

I zato njima neću da odgovaram. Ono što je meni važno jeste da čitaoci Nedeljnika znaju da smo posle pet godina i 250 brojeva bez ijedne tužbe ili demantija, u jednom danu upali u najprljaviju američku kampanju u istoriji, ili u najprljaviju podvalu za koju će neko morati da odgovara. Dobar deo svetskih medija, ipak, većinom misli da je Tramp jednostavno promenio mišljenje, dok domaći, i to uglavnom oni koji se groze Trampa, u ovom slučaju njemu bespogovorno veruju.

Intervju s Donaldom Trampom, u svakom slučaju, nije izmišljen (što neki pišu očigledno polazeći od sebe) već je: 1. povučen od Donalda Trampa, vrlo sklonog tome, nakon negativnih reakcija; ili 2. podmetnut brutalnim falsifikatom Vladimira Rajčića, našeg Srbina u Americi koji podržava Trampa i radi u njegovoj kampanji.

No, krenimo redom.

Redakcija Nedeljnika objavila je intervju koji je dobila sa mejla Suzan Javorovski, Trampove više savetnice za medije iz Indijane.

Odgovori su stigli preko Vladimira Rajčića koji je pratio debatu u Pensovom timu, i koji i danas na svim svetskim medijima (MSNBC, Buzzfeed, Vašington post...) potvrđuje autentičnost mejla, i intervjua, rizikujući na taj način basnoslovne tužbe u zemlji gde su kazne drakonske, a pravosuđe besprekorno.

Umesto toga Rajčić najavljuje nove dokaze čim prođe kampanja, pošto ne želi da dodatno uleće u medijskog „toplog zeca", ni da šteti kandidatu koga i dalje podržava.

Otkud Rajčić

I zašto ga sada svi proglašavaju najvećim prevarantom koji je srušio i američke izbore, iako su ga pre tri nedelje na Javnom servisu i u vodećim srpskim novinama predstavljali kao našeg čoveka u štabu Majka Pensa, dakle prvog čoveka do Donalda Trampa i potpredsedničkog kandidata.

Ali da ne ulazim u njegovu odbranu, pošto mi čekamo njegove dodatne potvrde; ono što je važno za razumevanje ove priče jeste da Rajčić nije bio naš „izvor", kako se sada mnogi razmeću izrazima iz novinarskih udžbenika (nije nam on prepričavao šta misli Tramp!), već POSREDNIK koga smo zamolili da preda naša pitanja nekom u Trampovom timu i da nam omogući da dobijemo zvanične odgovore.

Kako izgleda proveravati posrednika koji radi u nečijem štabu? Da li ljudi znaju kako se dobijaju intervjui? Kako smo to mi jedini dobili intervju Džulijana Asanža (srećom, slikao se s Nedeljnikom)? Kako smo dobili po sat vremena za razgovora s Fukujamom, Noamom Čomskim, da ne nabrajamo sve velike svetske intervjue po kojima smo ovde poznati. Je l' to neko misli da se pošalje mejl i odmah dobiju odgovori?

Da biste u moru zahteva baš vi iz male zemlje dobili odgovor, taj neko mora da ima interes, ili vi morate da imate lični kontakt. Za Trampa je bilo jasno da ima interes, pošto se lomi u državama gde ima dosta Srba, a za čoveka koji se u medijima predstavljao kao deo tima Trampovog potpredsednika moglo je da se pretpostavi da je kontakt.

On nije ovde pao sa ulice. Znali su ga mnogi iako sam ga ja prvi put primetio kada je krajem juna u jednim novinama najavio predsedničku kandidaturu. U to vreme pozvao me je prijatelj koji je ponudio intervju za Nedeljnik. Nisam fan domaćih filmova, pa nisam znao za to njegovo ostvarenje s Majklom Medsenom, ljubimcem Kventina Tarantina, ali priča je bila interesantna za novine. Makar da se pokuša. Novinar je radio tekst, ja sam seo na pola sata, pronašli smo neke zajedničke prijatelje u SAD, i to je bilo to. Sećam se da mi je tada rekao da će imati odlične kontakte ukoliko Tramp dobije nominaciju, ali nismo ni pomenuli intervju, koji smo tada već tražili i zvanično i preko nekih kontakata u Americi.

Danas se kao finalni dokaz njegove prevare prikazuje neki snimak na kojem se svađa s Mirom Adanjom Polak u njenoj emisiji, iako na Jutjubu postoji još jedan gde ga ona, u drugoj emisiji, predstavlja kao srpsku zvezdu. On tvrdi da je kod nje bio pet puta, a na Jutjubu se vidi još nekoliko gostovanja u udarnim emisijama Javnog servisa.

Dakle, Mira ga je zvala, a ne ja.

Ako mene pitate da li mi je delovao čudno - nije. Da li mi je delovao naivno - jeste. Ali meni tako često deluju ljudi koji dolaze iz Amerike, a posebno oni koji slabije pričaju srpski.

Niti sam ja pomislio da je on nekakav prevarant, niti mi je to bilo ko rekao kada je izašao njegov intervju 14. jula. Tramp je dobio nominaciju 19. jula, ali se ja Rajčića nisam setio do početka septembra, kada je u novinama objavljena priča na dve strane sa slikama s Majkom Pensom. Pojavljuje se na Javnom servisu, kao naš čovek u štabu republikanaca, kod Marića u emisiji... Ja zovem pomenutog prijatelja i kažem da bih voleo da popijemo kafu. Seli smo u „Maderu". Rajčić nudi priču iz Pensovog štaba, kaže kako je dobio zadatak da obezbedi glasove Srba i Poljaka, dok ga ja prvi put pitam da li će moći da nam obezbedi nekog iz medijskog tima za intervju sa Trampom.

Kaže da će da pokuša. Mi mu istog dana šaljemo pitanja i propratno pismo u kojem objašnjavamo Trampovim ljudima šta je Nedeljnik, s kim smo sve imali intervjue, i koliko bi za njih moglo biti važno da se obrate Srbima kojih ima u svim „sving stejts", neodlučnim državama, Mičigenu, Ohaju, Viskonsinu i naravno Ilinoisu, Čikagu. Tada prvi put, proveravamo i Rajčića, vidimo da je u stvari vrlo blizak s američkim milijarderom Bobom Rormanom koji na Javnom servisu najavljuje da hoće da investira u Srbiji na njegov nagovor.

Mene u celoj ovoj priči posebno iritira provincijalizam ljudi koji misle da je u startu nemoguće dobiti intervju s Trampom, ali neka onda makar pogledaju Trampovo gostovanje u Poljskoj nacionalnoj alijansi u Čikagu. Jer u Americi je borba za svaki glas. Tako da mi intervju sa Trampom ni u jednom trenutku nije izgledao nerealan.

Sve u svemu, mi smo svoja pitanja prosledili Rajčiću, od koga se očekivalo da ih prosledi na pravu adresu. I to je bilo to.

Konačno, 5. oktobra, tri meseca posle prve informacije da će imati odlične kontakte ukoliko Tramp dobije nominaciju, Rajčić mi šalje SMS: „Pričao sam s Trampovim prvim čovekom za medije, sinoć smo bili zajedno na debati i sad spremaju debatu za nedelju, tako da će on spremiti odgovore veoma brzo."

Tramp? Njegov čovek? Važno je da se saopšti zvaničan stav. I da stigne sa zvaničnog mejla.

Od tada se dopisujemo svakog dana. Sutradan, šalje poruku da je ludnica u štabu oko snimka koji je iscurio, kao i da treba da ima ručak sa ženom za medije iz Pensovog tima i sa ovim čovekom koji sve završava. Kaže i da je verovatnije da će odustati zbog novonastale situacije. Ipak, sledećeg dana stiže potvrda: „Evo sad me je zvala žena koja je pričala s Trampom u vezi s intervjuom, prvo kaže da im na dan stigne iz celog sveta hiljade mejlova i slično, kaže da je Tramp saslušao pitanja i da će se ona potruditi da pošalje odgovore do nedelje. Zamolila me je da joj dam malo vremena..."

U nedelju naša prepiska počinje u 20.51 po našem vremenu. Kaže da su odgovorili na pet od šest pitanja. I da idu da gledaju debatu, da će morati da isključe telefone, da njegov štab drži sve na „holdu" dok ne vide kako je tamo prošao.

Usput pričamo o debati, šta je ko rekao i sl. Posle pet ujutru po našem vremenu (pretpostavljam da većina glavnih urednika do pet ujutru čeka intervjue - još malo o profesionalnosti koja nam se zamera) stiže poruka da je dobio mejl i da će odmah da ga prosledi.

Zahtevam da me stave u cc, ali mi u tom trenutku stiže mejl na kojem je adresa Suzan Javorovski, sa nastavkom (domenom) donaldtrump.com.

U pismu koje ima naslov „Odgovori", a koje potpisuje Suzan Javorovski piše:

„Ćao, Vlado. Vidi odgovore dole. Hvala na tvom pozivu i podršci. Suzi"

Ispod su Trampovi odgovori.

Razmišljam kako ćemo sve da proverimo sutra. I to je to. Prosleđujem Marku Preleviću mejl i odlazim na spavanje u šest ujutru.

Sutradan proveravamo mejl. Marko otkriva da je u tom trenutku to logo kampanje (mada ga često menjaju), da se žena stvarno svuda potpisuje kao Suzi. Ja je pronalazim na Fejsbuku, vidim da je viši medijski savetnik u Trampovoj kampanji. Otkrivamo i da je upravo ona na slici zagrljena s Rajčićem. Naslovna sa Milovanom Danojlićem i američkim ambasadorom već je prelomljena. Razmišljamo da li da odložimo Trampa, ali rođendanski nam je broj (kakva ironija!), znamo da ga jure još dva medija preko istog kontakta i odlučujemo da idemo sa svim što imamo. Zaključujemo da je nemoguće da čovek lažira mejl, zbog čega bi u Americi mogao da ide u zatvor!

Znamo i da ne možemo više nikako dodatno da proverimo. Iz Trampovog štaba nam niko ne odgovara već godinu dana. Sve izgleda autentično, tu je njen mejl. Pismo u kojem mu se obraća sa „Vlad" i kaže da mu šalje Trampove odgovore. On danas na MSNBC-ju, Buzzfeed-u, Vašington postu tvrdi da je to autentičan mejl!

Mi pričamo o tome kako smo mesec dana ranije odbili intervju našeg bivšeg kolege sa Gadafijevom ćerkom, iako smo ga unapred platili i iako smo verovali svom izvoru. Imali smo kompletnu prepisku sa njom, ali smo tražili novu sliku. I kad je nije bilo - nismo hteli da se šalimo. Intervju je objavljen u jednom dnevnom listu i niko ga nije demantovao. Ovo naglašavam jer nikad nismo objavili ni vest koja bi nam se učinila sumnjivom, a kamoli ovakvu stvar.

Trampov intervju

U sredu uveče pojavili su se prvi izveštaji. Tviter je eksplodirao posle prvog pojavljivanja. U četvrtak ujutru zovemo domaće sajtove da povuku vest dok nas ne potpišu, a u isto vreme Blumberg pušta vest u svetski etar. Zovu nas najveće svetske novine, ponosno im prosleđujemo intervju. I onda svetski Njuzvik kao glavnu najavu stavlja tekst „Tramp se izvinio za sprečavanje genocida u Srebrenici", iako to nigde nije rekao.

U sekundi nalazimo se u centru američke kampanje. U jedan sat po našem vremenu savetnica Hilari Klinton, Laura Rozenberg, saopštava: „Hilari se suprotstavlja Rusiji, dok Tramp nastavlja da se dodvorava Putinu". Kao po naredbi mediji proglašavaju Trampa „ljubimcem zločinaca". U Gardijanu ide blog da se izvinio za Srebrenicu, redakcija je zatrpana mejlovima. Bošnjaci u Americi protestuju.

Mi smo nezadovoljni kako se prenosi vest, ali ipak srećni što smo u svim svetskim medijima.

Zovem Rajčića. On je presrećan što su i američki mediji preneli intervju. Čudno za čoveka koji bi znao da je nekoliko dana ranije izmislio intervju i falsifikovao mejl. Šalje mi poruku da se nada „da je zaslužio naslovnu u Nedeljniku". Prošlo je već dobrih pet-šest sati od napada Hilari Klinton kada me Rajčić prvi put zove drugačijim glasom i kaže „da su u Trampovoj kampanji poludeli jer misle da smo lažno pustili priču". Oni misle da smo mi deo svetskog Njuzvika, što zbog izgleda, što zbog toga što kad prevedeš Njuzvik može tako da se razume.

Guverner Hauard Din osuđuje Trampov intervju uz reči: „Očigledno je zaboravio da je Milošević bio ratni zločinac":

„Tramp je izgubio podršku Meksikanaca, crnaca, Azijaca, muslimana... pa se dodvorava Srbima", piše čuveni politički komentator Kevin Dram.

Njuzvik, od koga je sve počelo, odjednom menja priču i posle mejla Suzan Javorovski koji smo im prosledili, piše kako je to njen intervju, a ne Trampov. U logičkoj rekonstrukciji sasvim je moguće da su u tom trenutku odlučili da se odreknu intervjua. Sada je u pitanju samo jedna žena u Indijani.

U pola osam uveče Rajčić me zove, očigledno i dalje sa dobrim informacijama odande, i kaže da mu je čovek spustio slušalicu, rekavši: „Rekli ste da će ovo da bude pozitivno, a sve je negativno."

Dvadeset minuta kasnije Suzan Javorovski demantuje da je dala intervju.

Šok! Zovem Rajčića, on ostaje pri svojoj priči. „Pa imamo mejl." Sve je čisto. Njega tamo zovu i kažu mu da je ovo uradio za Hilari Klinton. Trampov štab „traži izvinjenje od diskreditovanog Njuzvika (!)".

I dalje misle da smo mi Njuzvik!

Pišemo saopštenje i odgovaramo na stotine mejlova i telefonskih poziva u redakciji. Objavljujemo mejl koji smo dobili, i to bez zamagljivanja (što je kažnjivo). Od tog trenutka niko iz Trampovog tima više ništa ne demantuje. Šaljemo mejlove Suzan. Ne odgovara ni nama, ni svim drugim medijima. I tako u danima posle toga, što nam potvrđuju kolege iz američkih medija s kojima smo u kontaktu.

Rajčić se, s druge strane, pojavljuje u svim vodećim medijima i tvrdi da je dobio odgovore. U drugom najgledanijem političkom šou programu u Americi, Rejčel Medou pravi prilog o „najluđoj priči ovih izbora". Ona kaže da je vrh Republikanske stranke potvrdio da je to mejl Suzan Javorovski, ali i da oni kažu da nisu poslali nikakve odgovore. Za njih je Rajčić kredibilan izvor jer pod imenom i prezimenom, dakle ne kao Republikanska stranka, tvrdi da je dobio mejl.

Vrhunac istraživačkog novinarstva je bio kad su mene „uhvatili u laži" pošto sam rekao da sam mejl dobio u nedelju ujutru posle debate Hilari i Trampa. Pa dobro, tamo je bila nedelja, za mene je bila nedelja, pošto nisam spavao do šest ujutru (dakle nedelja na ponedeljak ujutru), kako sam lepo objasnio. Čovek koji se bavi raskrinkavanjem morao bi da zna kada je bila debata.

Da se makar toliko potrudio, otkrio bi tvit Hilari Klinton: „da će ovi izbori imati rekordnu izlaznost jer birači vide Trampove besramne pokušaje da promeni mišljenje za ono što se dogodilo prethodne nedelje".

Ili Trampov koji na medijima dovodi u pitanje legitimitet izbora: „Izbori su lažirani od strane medija, u poduhvatu koordinisanom s kampanjom Klintonove, time što se u vesti podmeću priče koje se nikad nisu desile".

Da li će to Nedeljnik uspeti da lažira izbore u Americi?! Ili je Rajčić hladnokrvni prevarant koji utiče na američke izbore i sve to danima potvrđuje za najvažnije medije? Zašto se u drugi najgledaniji šou uključuje Rajčić, ali ne više i Suzan Javorovski, već izvor iz Republikanske stranke?

U neverovatnoj predsedničkoj kampanji dominiraju tri teme: seksizam, mediji i Rusija. Mi smo se našli u žiži poslednje dve.

I dok američki mediji uglavnom naginju našoj strani, nijedan ne navodeći da smo nešto izmislili, borci za slobodne medije u Srbiji kao da su jedva dočekali da ugase jedan od preostalih slobodnih.

Ovo je najveća kriza koju ima naš magazin i ja lično u dvadeset godina karijere. Prijatelji iz PR-a mi savetuju jednostavan izlaz, stani iza teksta ili svim silama napadni Rajčića.

Neću. Znam svoju publiku. Znam gde i kome tiražiram novine svakog ponedeljka. Ne dugujem ja objašnjenje onima koji se nisu ni potrudili da nas pozovu, ili onima koji su krenuli u osvetu iz njima znanih razloga.

Mi dugujemo obrazloženje i izvinjenje svojim čitaocima. I zato i otvaramo ovaj broj na šest strana tekstom koji bi mnogi sakrili.

Jednostavno je. Dobili smo mejl za koji smo mislili, iz osnovanih razloga, da je autentičan. Trampov štab je potvrdio da je to mejl Suzan Javorovski. Ona nam na njega ne odgovara. Vladimir Rajčić potvrđuje autentičnost na svim svetskim kanalima. U Americi Tramp napada Njujork tajms da izmišlja sagovornike.

Jeste, hteli smo da imamo ekskluzivan intervju. Šta je tu loše. Ili tabloidno.

Mi smo uradili sve što smo mogli, što očigledno nije bilo dovoljno, čim pričamo o tome. I mi se zbog toga iskreno i bez i najmanjeg snebivanja izvinjavamo svim svojim čitaocima, kojima obećavamo da ćemo ovo isterati do kraja, koliko god budemo mogli, kao i da se u narednih 250 brojeva, ukoliko preživimo ovu tešku situaciju, nikada nećemo zajedno s njima naći u sličnoj situaciji.

Veljko Lalić

Glavni urednik Nedeljnika

P. S. Zahvaljujemo na brojnim pismima podrške i javnim reakcijama, a posebno kolegama koje su nam pomogle u ovoj situaciji, i kojima ćemo na tome uvek biti zahvalni.