Vesti

13. 10. 2016.

Autor: Boris Šuman Izvor: RTV

Javna rasprava o programu RTV-a u Senti

Radio-televizija Vojvodine (RTV), s obzirom na kapacitete, proizvodi kvalitetan program koji je zapažen.

Njeni zaposleni i saradnici se trude da ispune javni interes, za šta je potrebna veća podrška svih organa, kao i povratna informacija od javnosti šta bi voleli da vide na RTV – zaključak je druge po redu javne rasprave o programima RTV-a koja je održana večeras u Senti.

Očekivano, s obzirom da u Senti živi mahom manjinski živalj, najviše reči bilo je o manjinskim programima kako Radija, tako i Televizije Vojvodine. Kako je predstavljeno, osim što su ove rasprave zakonska obaveza RTV-a kao javnog servisa, one služe da građani i publika kažu svoje mišljenje o programu ovog javnog medijskog servisa.

Deže Ereg, urednik Drugog programa Radio Novog Sada, predstavljajući program ovog medija rekao je da 32 zaposlenih u redakciji proizvodi 24 sata programa na mađarskom jeziku, gde govorne emisije zauzimaju 57 odsto - 27 odsto informativnog karaktera, 43 odsto muzičke prirode - više od 50 odsto zabavnog karaktera.

"Radio Novi Sad je jedini koji vojvođanskim Mađarima pokušava da da kompletan sadržaj na koji nas zakon obavezuje. Trudimo se da zakon prilagodimo potrebama mađarskog življa u Vojvodini. To su dva elementa koji formiraju naš program. Glavna vodilja je da vojvođanski Mađari zaslužuju slobodan javni servis i to pravo im se ne može oduzeti", rekao je Ereg.

Govoreći o uređivačkoj politici, on je istakao da im je prvenstveni cilj da ispune sve ciljeve i zadatke koji proističu iz karaktera javnog servisa.

"Pokušavamo da budemo nezavisni od politike, voleli bi da novinari ne politizuju već izveštavaju. Trudimo se da udovoljimo svakom zahtevu iz manjinskog novinarstva, s posebnom pažnjom na mađarsku zajednicu, naročito iz kulture, obrazovanja, očuvanja jezika, politike... Promovišemo sekularne vrednosti društva i građanske vrednosti", dodao je on.

On je posebno istakao da vrednu zbirku dramskih snimaka, sa preko 3.000 mađarskih drama, što je ocenio kao vredno pohvale.

Ereg je naglasio međuredakcijsku saradnju koja je svakodnevna, uz svakodnevne dogovore, razmenu priloga, čime je program i sadržajno i kvalitetno pospešen. Takođe je naglasio saradnju sa drugim radio stanicama, gde su ponosni na to što jedini od pre 15 godina imaju zajedničku nedeljnu emisiju sa stanicama iz Lendave, Bratislave, Targu Mureša, Kluža, Temišvara, a koju čine mahom kulturni sadržaji.

Urednica Trećeg programa Radio Novog Sada Zlatica Njaradi predstavila je ovaj program rekavši da na njemu program čine sadržaji na jezicima ostalih nacionalnih manjina, s tradicijom dugom dužo od 60 godina.

"Od 1949. ide program na rusinskom, rumunskom i slovačkom jeziku. Od 1992. program na romskom i ukrajinskom, od osnivanja nacionalnih saveta većina njih dobila je pravo emitovanja programa u javnom servisu, tako da je ove godine sa programskom zimskom šemom zastupljeno emitovanje programa nacionalnih manjina u prajm tajmu u trajanju od pola sata. Jednom nedeljom emituju se i emisije na albanskom, bunjevačkom, makedonskom, crnogorskom, nemačkom, hrvatskom jeziku" – rekla je Njaradi.

Iako smestiti emisije na 11 jezika u jedan radijski kanal vidi kao jako veliki problem, ona je ipak ponosna na ovu raznovrsnost.

"Program je raznovrstan, zastupljene su sve manjine, osnovni cilj je očuvanje jezika, identiteta i kulture. Svakako, imamo svi ista prava, kao i drugi zaposleni na RTV, koristimo i dramski i muzički program, imamo potpuno razumevanje naše kuće za sve potrebe",  rekla je Njaradi.

Direktor Drugog programa Televizije Novi Sad Atila Marton istakao je da se na ovom kanalu emituje program na 10 jezika koji proizvodi devet redakcija, posebno istakavši da je RTV po tome gotovo jedinstvena u Evropi s obzirom da "te redakcije nisu prevodilačke službe".

"Redakcije samostalno uređuju emisije, u skladu sa zakonskim okvirima, što podrazumeva nezavisnost od politike i ekonomske moći. Na drugom programu radimo pravi javni servis, i sve to na toliko jezika. Naravno ne mogu se porediti mađarski i makedonski, ali i se trudimo da i tih pola sata bude u skladu sa zakonskim obavezama",  rekao je Marton.

On je precizirao da je u programu najzastupljeniji mađarski jezik, koji je ostvario značajno povećanje broja emitovanih u odnosu na kraj 2012. godine, sa 6.660 na 9.300 minuta mesečno.

Marton posebno ističe da već skoro pola veka postoji televizija na mađarskom jeziku u Vojvodini koji proizvode 20 i nešto ljudi u Novom Sadu, uz ljude koji govore mađarski u dopisništvima od Zrenjanina, preko Subotice do Sombora

"Svi oni prave 23 emisije, što je opet jedinstveno na svetu",  ističe Marton i dodaje da Drugi program televizije neguje uspešnu saradnju sa Radio-televizijom Slovenije, MTVA i Balaton TV iz Mađarske i RTV Rumunije. Osim emitovanja TV programa, tu su i sajt na mađarskom, Facebook stranica, medijska arhiva, kao i You tube kanal.

U raspravi koja je usledila nakon predstavljanja programa, učestvovali su drugi članovi Programskog saveta, predstavnici Novosadske novinarske škole, političkih partija i sami građani.

Profesorka Dubravka Valić – Nedeljković sa Novosadske novinarske škole istakla je da se od 2006. godine sprovode redovni monitorinzi programskih sadržaja i dodala da će uskoro biti poznati svi rezultati najnovijeg istraživanja koje je obuhvatilo 2.000 sati programa emitovanih tokom šest meseci, što po njenoj oceni predstavlja najobimniji monitoring na prostoru Zapadnog Balkana koji je ikada rađen.

Po njenim rečima, sumiranjem rezultata monitoringa kulturnih programa na mađarskom jeziku došlo se do zaključka program za kulturu i o kulutri zadovoljava komunikativne potrebe građana koji govore na mađarskom jeziku.

Pohvalu je uputila zbog toga, što za razliku od drugih manjinskih jezika, na mađarskom je u kulturi zastupljena ne samo mejn-strim već i alternativna kultura, dok su zamerke upućene na to da ne postoji dovoljno sadržaja o drugim zajednicama koje žive u Vojvodini.

"Postoje, ali ne dovoljno. Značajan napredak i korak ka multikulturi je emisija Paleta koja sa prevodom nadomešta taj nedostatak. Standard mađarskog jezika je jako dobar, što doprinosi borbi protiv asimilacije i negovanju čistote jezika i što opravdava da javni servis ima programe na jezicima nacionalnih manjina", rekla je Valić – Nedeljković.

Predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Aron Čonka naglasio je pitanje razvoja RTV- a kao javnog servisa ako, kako je ocenio, "zaprepašćujuće" mali deo prikupljene pretplate na teritoriji Vojvodine ostaje u RTV-u, kao i činjenicu da ni jedan od dva predložena kandidata iz Vojvodine za članstvo u Regulatornom telu za medije (REM) nije iz manjinskog korpusa.

On je ocenio da je, iako je stanje u medijima na mađarskom jeziku loše, program na ovom jeziku RTV-a, odnosno da su ljudi koji ga proizvode zadržali objektivnost i nepristrasan pristup izveštavanju unutar mađarske zajednice, naspram ostalih medija sa mađarskog govornog područja.

"Uvek postoji mogućnost da se poboljša. Sve pohvale za njih jer nisu podlegli pritiscima. Srećno i nastavite u ovom pravcu", poručio je Čonka.

U nastavku rasprave bilo je pitanja vezanih za mogućnost razvoja novih radijskih emisija, s obzirom na ograničenost medijskog prostora, uz ocenu da bi digitalizacijom i otvaranjem novih kanala takva mogućnost bila stvorena.

Posebno pitanje bilo je posvećeno prevođenju kulturnih emisija na mađarskom jeziku, gde je istaknuto da se osim Palete, prevodi i Urbana džungla, dokumentarci sa svih jezika na srpski. Ukupno manjinske emisije sa srpskim titlom čine skoro devet posto programa RTV2.

Takođe je istaknuto da na proizvodnji manjinskih sadržaja radi jako mali broj ljudi u odnosu na potrebe produkcije, pa je postignuta ocena da Javni servis, da bi opravdao tu ulogu i ispunio zakonske obaveze, mora biti izuzet iz zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.

Još jedna pohvala upućena je na račun vizuelnog identiteta RTV-a, posebno dizajn špica emisija za koji je ocenjeno da je na svetskom nivou, odnosno mnogo boljem u odnosu na Radio-televiziju Srbije.

Jedan segment rasprave bio je posvećen i pokrivenosti signalom, gde su predstavnici kuće rekli da nemaju uticaj na to, dok je Valić – Nedeljković posebno naglasila da su po zakonu o javnim servisima oba servisa ravnopravna, tako da ne znači da je RTV ograničen samo za Vojvodinu.

"To je zadatak rukovodstva da se za to izbori. Do juna se RTV jako gledao i slušao u Beogradu. Preko Save i Dunava Srbija želi da gleda RTV. Potrebni su prevodi. Jasno treba tražiti da se javni servisi tretiraju kao javna dobra od javnog interesa. To je onda drugačije po pitanju razvoja, zapošljavanja i pokrivenosti", rekla je ona.

Marton je podvukao da se već četiri godine zalaže za to da se kablovski i satelitski operateri obavežu da emituju program RTV II.

"Namerno neću reći imena mreža, neću da ih reklamiram, ima onih koji emitiju prvi program, a ne emituju drugi. Mislim da je važno to postići za gledanost. Postoji zakonska obaveza emitovanje javnih servisa. Nadam se da ima ljudi koji to mogu da postignu", kazao je Marton.

Po pitanju saradnje sa javnim servisom Srbije, RTS-om, rečeno je da se ona odvija na svakodnevnom nivou, te da je po prvi put u poslednjih najmanje deset godina počela realizacija zajedničkog radijskog programa. Takođe je ocenjeno da prostora za saradnju itekako ima, posebno po pitanju manjinskih programa.

Takođe je rečeno da i pored činjenice da jako malo autora realizuje mnogo programa, značajan segment u radu predstavljaju i "in haus" i druga usavršavanja, u režiji EBU, DW i BBC, za koja je ocenjeno da su dragocena, a čiji su rezultat konkretni projekti i emisije emitovane na RTV, ali i obučenost zaposlenih, gde je istaknut primer novinara Kristijana Takača, koji pored toga što je urednik u subotičkom dopisništvu i izveštava na srpskom i na mađarskom jeziku, istovremeno ima znanja u snimanju i montoranju televizijskih sadržaja.

Javna rasprava o programskim sadržajima RTV-a u Senti bila je druga po redu javna rasprava ovog tipa. Prethodna je održana u Zrenjaninu.