Vesti
22. 09. 2016.
Kako je digitalizacija izjednačila regionalne i lokalne medije?!
Proces prelaska sa analognog na digitalni sistem emitovanja televizijskog signala u Srbiji je zvanično završen sredinom prošle godine. Promenama su morali da se prilagode svi, nadležna preduzeća, emiteri, kablovski operateri, pa i gledaoci. Tada se o procesu digitalizacije govorilo kao o projektu modernizacije koji je besprekorno i na vreme, pa čak i pre roka, završen, međutim već prvog dana emitovanja digitalnog signala na medijskom tržištu je čini se nastao potpuni haos.
Osim programa nacionalnih i regionalnih emitera koji za to imaju sve neophodne dozvole, i programi medija sa lokalnom pokrivenošću daleko su vidljiviji nego što je dozvolama predviđeno. Na ovaj način obesmišljen je proces dobijanja dozvola putem konkursa koje raspisuje Regulatorno telo za elektronske medije, a koji od emitera zatevaju mnogobrojne uslove kako bi dobili tražene dozvole i frekvencije. Nacionalni emiteri dobili su prvi multipleks i njihov program vidljiv je na teritoriji cele zemlje, međutim problem je nastao u drugom multipleksu koji dele regionalni i lokalni mediji.
Bez obzira na elaborate i tehničke preduslove koji su zahtevani konkursom, a koji su znatno različiti za regionalnu i lokalnu pokrivenost, područje koje ovi mediji pokrivaju signalom isto je za sve, pa za gledaoce, ali i oglašivače razlika praktično i ne postoji. Mediji na istoku i jugoistoku Srbije nalaze se u trećoj radidifuznoj oblasti koja signal dobija sa predajnika na Deli Jovanu i Tupižnici. Dozvolu za regionalno emitovanje programa konkursom su dobile Televizija Bor i Televizija Best koja je nedavno ugašena, a zatim i Televizija Istok. Međutim, iako nisu ispunili sve kriterijume za regionalno emitovanje, program na celom području emituju i svi lokalni mediji. Na ovaj način izjednačene su ozbiljne medijske kuće gde radi i više desetina radnika, tehnički i kadrovski osposobljene za izradu i emitovanje programa na širem području, sa medijima gde radi tek nekolicina zaposlenih bez adekvatnih uslova i opreme.
Prvobitna ideja da se pokrivenost lokalnih medija ograniči preko manjih predajnika, na primer na Starici kod Majdanpeka ili predajnika Čoka Vinjilor u Boru, nije realizovana čime je šteta naneta regionalnim emiterima. Osim što su za dozvolu morali da ispune više uslova i da ulože znatno više sredstava, na ovaj način izgubili su i oglašivače. Zarada od reklama veoma je značajna posebno u situaciji kada je uvedeno i projektno finansiranje kao oblast u kojoj takođe vlada nered, kako se ispostavilo. Oglašivači nisu zaiteresovani za poslovanje medija, broj radnika, ozbiljnost preduzeća ili tehničku opremljenost, što i nije njihov problem. Birajući jeftinije, odnosno lokalne emitere, oni štede novac a vide se na istom području – dakle, štetu trpe samo regionalni emiteri.
Ozbiljnost problema na medijskom tržištu potvrdila je i aktuelna situacija sa nezakonitim emitovanjem 26 digitalnih kanala, koje Javno preduzeće "Emisiona tehnika i veze" i preduzeće "Telekom Srbija“ emituju u zemaljskom digitalnom servisu „Antena plus“. Novi paradoks da su javna preduzeća prekršila državne propise o dobijanju dozvola od REM-a samo je potvrda da u oblasti medija postoje nepremostivi problemi i da je rešenje hitno potrebno.
Dakle, ostaje pitanje ko je odgovoran za propuste kojima je mnogim medijima naneta šteta, ali i ko će se ozbiljno prihvatiti rešavanja problema u ovoj oblasti. Ukoliko to ne bude što skorije, u ovakvoj situaciji postoji mogućnost da mnogih medija neće ni biti, pa tako ni njihovih problema... Da li se takav rasplet zapravo i očekuje?
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.