Vesti
22. 08. 2016.
Pretnje zbog spiska "Soroševih NVO" u tabloidima
Spisak organizacija koje su koristile donacije Fonda za otvoreno društvo Džordža Soroša ponovo je otvorio Pandoriunu kutiju, ali i izazvao brojne negativne reakcije, pa i pretnje po bezbednost onih koji se na tom sisku nalaze.
- „NATO, EU, USA koji su pobili i ubijaju i dalje milione ljudi služe bolesnoj Jeleni kao idoli“
- „Nema ta decu, takvoj Bog ne dozvoljava da ima porod hvala mu na tome“
- „Ako se sretnemo, mrtva si“
Ovo je blaži deo poruka koje dobija Jelena Milić, direktorka Centra za evropatlantske studije. Poslednji niz pretnji i uvreda dobila je nakon što se organizacija na čijem je čelu, našla na spisku onih koje finansira Sorosov Fond za otvoreno društvo, a koje je objavio tabloid Informer.
Milić kaže da joj godinama prete, da pretnje prijavljuje, ali da tužilaštvo nijednu nije procesuiralo:
"Mislim da postoji politička instrukcija da se zastrašuju aktivisti koji se iskreno i posvećeno bave demokratijizacijom Srbije i koji transparentnost 'akauntabiliti' vladavinu prava ili zalaganje za spoljnopolitički kurs Srbije ka zapadu i evropske integracije ne vide kao pojedinačni i lični napad na premijera Vučića, kako on to stalno pogrešno banalizuje, već kao činjenje dobra ovoj zemlji", kaže ona.
Milić dodaje da su informacije sa spiska javno dostupne, za razliku od organizacija koje sebe nazivaju proruskim, a čije finansiranje je skriveno, što je navedeno i u istraživanju Centra.
Jedna od imenovanih je i SNP Naši. Na njihovom sajtu ne piše ko ih finansira, ali postoje link za donacije, na kome se vidi da su za pola godine skupili svega 26 dolara. U tom pokretu kažu da jedna akcija košta oko 100.000 dinara, a da je to jedan od načina prikupljanja novca:
"Konkretno, oko pojedinih akcija mi skupljamo novac od članstva. Mnogi naši članovi ne žele da izađu u javnost sa time jer se plaše političke represije", kaže Ivan Ivanović.
Na pitanje da li postoje podaci koliko je novca donirano i za šta je konkretno taj novac potrošen, Ivanović kaže da postoji: „Naravno da postoji i kao što sam rekao troši se za ozvučenje, štampanje materijala...“, a na zahtev da navede link na kojem se to može videti, Ivanović je kazao: „U ovom trenutnku ne mogu jer link nije na sajtu. To su naši interni podaci".
Fondacija Džordža Sorosa decenijama finansira projekte u Srbiji iz najrazličitijih oblasti. Najviše novca devedesetih stiglo je za humanitrane akcije, od kupovine lekova kojih u vreme sankcija nije bilo u Srbiji, do obuka za lekare ili naučnike, kaže Sonja Liht koja je u to vreme vodila te projekte u Fondaciji:
"Cela ova ujdurma koja je povedena ovih dana mislim da je zaista destabilizujuća ali od strane tih tabloida, koji malo malo uvode jednu vrstu uzburkanosti javnog mnjenja sa najneverovatnijim izmišljotinama. To je vrlo loš put. Time se u stvari jača nepoverenje ljudi u institucije i ako hoćete ustvari u osnovne društvene procese, od obrazovanja do pravosuđa“.
Sonja Liht ne smatra da iza progona Fonda za otvoreno društvo stoji zavera, već da se radi o izmišljotinama i proizvodnji afera radi podizanja tiraža tabloida.
Komentari (2)
ostavi komentar22.08.
2016.
bumdžije
Zašto se uvek, kada u javnost izadju podaci o Sorošovim i sličnim donacijama, uvek bune i galame oni koji ih dobijaju godinama. Šta ima lošeg u tome da javnost zna ko koga i zašo plaća, bilo sa zapada bilo sa istoka. Naravno, bezbednost ne sme biti ugrožena ni jednima ni drugima. Ali, dobro je da se zna.
Odgovori22.08.
2016.
NIJE BAŠ TAKO!
Energično sam protiv bilo kakve pretnje. Ali, nije baš tako kako donirani prikazuju. Niko, naime, ne deli novac šakom i kapom zbog toga što je filantrop. Soroš i druge slične fondacije širom sveta, posebno SAD. Cilj je jasan: donacije su prvorazredni mamac za prihvatanje programa. Razne šarene revolucije, daleko pre najnovijih "patki, zasnovane su na prethodnom finansiranju. Možda je uplaćivano i za "lekove kad ih nije bilo", ali je izvesno ko i zbog čega šalje novac. Devedesetih je niz srpskih ili, kako se još zvalo, jugoslovenskih medija bio i "kešom" i drugim neophodnim darovima nagrađivan preko distributivnog centra u Ljubljani i gđe Hribar - svima je zadatak bio propaganda protiv vlasti. Sada, kad je transparentnije nego pre, niko ne treba da se ljuti ako u javnost izlaze podaci neprijatni, verovatno, po primaoce. U redu je da se to zna, pa i oporezuje kao prihod. A nikako, još jednom podvlačim, da bilo ko - zbog toga što prima finansijsku pomoć iz inostranstva - bude ugrožen. Ovo su, ipak, druga vremena, Bez tajni, ali svakome mora da bude zagarantovana bezbednost.
Odgovori