Već četiri decenije Marjan je u vrhu svetskog problemskog šaha. U rešavanju problema na svetskim prvenstvima osvojio je ekipnu zlatnu medalju 1982. godine, uz mnogo ostalih, a pojedinačno je dva puta bio drugi i jednom treći. Na evropskim prvenstvima njegova ekipa je pet puta bila najbolja i nikada bez medalje na dosadašnjih 12 šampionata. Najveće svoje uspehe Marjan je ipak zabeležio u komponovanju dvopoteznih šahovskih problema. Na šest svetskih prvenstava u trogodišnjim ciklusima, četiri puta je bio prvak.
– Prednost problemskog u odnosu na turnirski šah jeste što u njemu nema tenzije niti direktne konfrontacije sa protivnikom. Kada je reč o komponovanju problema, nema ni vremenskog, ni prostornog ograničenja. Veliki broj takvih zadataka osmislio sam i u autobusu, putujući od Zemuna do „Politike” – priča Marjan.
Bavljenje šahom poput crvene niti provlači se kroz čitav njegov život. Šah je njegova konstanta od desete godine, kada mu je otac otkrio tajne igre. U „matematiku” crnih i belih figura još više se zaljubio u šahovskoj sekciji u zemunskoj OŠ „Goce Delčev”. Pokazalo se da za to ima dara, pa je nastavio da ređa partije u tadašnjem Domu pionira.
Kada je došlo vreme da Marjan odabere svoje buduće zanimanje, između apstraktne matematike i psihologije, odlučio se za ovo drugo.
– Moja generacija upravo slavi 40 godina od upisa na fakultet. Viđamo se svake godine, ali te susrete ponekad i propustim, za razliku od ovih na šahovskim prvenstvima – šali se Marjan, koji od devedesetih ne radi kao psiholog, ali znanja koja je stekao za vreme školovanja uveliko koristi u novinarstvu.
Počeo je da piše u „Politici” 1986, kada je izašao prvi Šahovski dodatak, a četiri godine kasnije počeo da radi u istoj rubrici. U našu novinsku kuću došao je, kada se, kako kaže, novinarstvo uplitalo u politiku i polako prestajalo da bude ono što je on želeo. Bilo mu je važno, ipak, da sve ono što zna o šahu podeli sa drugim ljudima.
– Od 2011. godine, sticajem okolnosti počeo sam da pratim i tenis i Novaka. To mi je došlo kao poklon, iako pre toga nisam bio poznavalac ovog sporta. Zadovoljan sam što mogu da pišem o nekoj uspešnoj oblasti, budući da su naši rezultati u šahu, sa izuzetkom problemskog šaha, mnogo slabiji nego ranije – kaže Marjan.
Šah ipak nijednog trenutka ne zapostavlja. Tri godine vodi školu problemskog šaha u kojoj obrazuje svoje buduće naslednike. U julu ga čeka i veliki jubilej. Obeležiće četiri decenije svog učešća na svetskim prvenstvima na takmičenju koje će se prvi put održati u Srbiji i Beogradu. Ovoga puta, u fokusu mu je organizacija, a ne nadmetanje.
– Mesec dana pre isteka roka učešće je prijavilo 200 ljudi iz 37 zemalja sa pet kontinenata. O Srbiji se već dugo priča u problemskom šahu, a od ove godine pričaće se još lepše – kaže Marjan Kovačević.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.