Vesti
12. 04. 2016.
In memoriam - Umesto pozdrava Živku Perišiću
Dragi naš Žile,
- Miiiileee, ima caka – stalno si mi govorio kad bi nešto zanimljivo, za nas novinare, uhvatio. Onako, u prolazu, kako si samo ti to znao. A ja sam znao da ima neka caka. Cele prošle nedelje, od kad su ti telefoni bili isključeni. To ne liči na tebe. Priznajem, uhvatile su me crne slutnje! Ljut sam bio na sebe što mi se to uopšte mota po glavi. Znaš i sam koliko si me grdio kad se ja nisam javljao. Kad sam isključivao telefon, želeći da se malo odmorim. Nadao sam se da si i ti to sada odlučio. Da si rešio malo da predahneš, da iskoristiš dok si tamo, da se odmoriš. Ali, ni to ne liči na tebe!
Juče ujutru si nam napravio tu tvoju caku. Napravio si nam da mi moramo da javljamo da tebe više nema. I, opet, Žile, ni to ne liči na tebe. Jer ti si prvi sve javljao!
I kad su me budili, oko podneva obično, iz beogradske redakcije, da krenem tragom tvoje priče. One, koju si ti već oko osam ujutru javio tvojoj Beti. I kad su me, opet oko podneva, čekale TV ekipe ispred moje milanovačke redakcije. Jer si ti, opet oko osam ujutru, bolje od mene razumeo šta je GMPRES hteo da kaže, javio Beti, a onda je bilo ono tvoje – Miiileeee, zapalili smo Srbiju. Svi preuzeli!
Ovog puta si nam uvalio kosku. Kako, Žile, da javljamo da kolege više nema? A ti si bio kolega u pravom smislu te reči. Bio si i drug i prijatelj! I to u pravom smislu tih reči.
Hvala ti, Žile, što si mi pomogao kad sam počeo da se bavim ovim našim poslom. Sa kim ću ovog avgusta u Guču? Ko će tamo da mi bude intedant?
Ajd, Žile, srećan ti put tamo gore! Vidi kako je, nađi neku caku, pa nam javljaj povremeno! Ko to kaže da novinari umiru!?
Vidim ja da si ti opet uhvatio neku tvoju caku, i da ćeš i odozgo da nam zadaješ novinarske domaće zadatke. Ja ti obećavam da ću se truditi da ih sve rešim bez greške. I tvoj GMINFO ti to obećava! Prihvatio si nas kao svog Vladimira. Voleo si nas kao svoju Biljanu!
Mi im tebe ne možemo nadoknaditi. Neka im bude uteha što ćeš ti biti deo svake naše vesti, svakog našeg izveštaja, svake naše reportaže…
A tebe molim, organizuj mi neku Guču, onako kako samo ti to znaš, i tamo gore, kad ja stignem!
I izvini što sam te tek sad, posle decenija našeg druženja, prvi put poslušao, pa ti ne persiram! Kamo sreće da nisam ni sad, a da se ti i dalje ljutiš, i grdiš me zbog toga!
Neka ti je laka zemlja, druže moj, Bog da ti dušu prosti, i večna ti slava bila!!!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.