Vesti
24. 03. 2016.
Bio i prošao štrajk na Radio televiziji Kragujevac
Posle sedam dana potpune obustave rada, zaposleni na Radio televiziji Kragujevac prihvatili su dogovor po kome će im zaostale zarade biti isplaćene od 25. marta do 30. aprila. Nije saopšteno ko je dao pare, a još veća je nepoznanica ko će ubuduće svakog meseca u RTK, za normalno funkcionisanje, „sipati” po nekoliko miliona dinara.
Sedmodnevni štrajk zaposlenih na Radio televiziji Kragujevac završen je medijacijom Bojana Urdarevića iz Agencije za mirno rešavanje sporova.
Zaposleni na ovoj televiziji stupili su prošle srede u generalni štrajk zbog neisplaćenih zarada jer su posle oktobarske privatizacije primili samo jednu, novembarsku platu, i to u februaru, kada su takođe pretili da će stupiti u štrajk. Od rukovodstva je traženo i da se radnicima poveže staž za 2012. i 2013. godinu, pa iako je na početku izgledalo da posredovanje neće uroditi plodom, poslodavstvo i zaposleni su ipak postigli dogovor.
Njime je predviđeno da će decembarska plata biti isplaćena 25. marta, januarska 31. marta, dok će februarska akontacija biti uplaćena 15, a konačna isplata 30. aprila.
U saopštenju sindikata „Nezavisnost” ne piše ko je obezbedio novac za plate radnicima, odnosno da li je novi gazda Kruševljanin Radoica Milosavljević konačno odrešio kesu. U vezi sa zahtevom zaposlenih za povezivanje staža dogovoreno je da se ovo pitanje „što pre reši na nivou nadležnih organa i institucija”. Tokom pregovora postignuta je i saglasnost da nijedna strana neće pokretati sudske postupke u vezi obustave rada, a emitovanje programa počelo je juče.
Ko je pravi vlasnik
Tako je završen štrajk na ovoj televiziji, prvi ikada u kome je program u potpunosti obustavljen. Tako su Kragujevčani koji su tokom protekle nedelje prebacili na kanal ove televizije mogli da prate filmove i arhivske snimke, koje je uređivalo dvoje radnika koji nisu bili u štrajku.
Tokom sedam dana obustave rada, novi vlasnik nijednom nije udostojio zaposlene da ih poseti i pokuša da sa njima pronađe zajednički jezik, ali je zato u izjavi za UNS istakao da u trenutku kupovine ove televizije nije znao da grad još uvek ima dugovanja prema ovoj medijskoj kući i da će isplatiti zarade tek kada grad ispuni svoje obaveze.
Nije precizirano o kakvim dugovima govori gospodin Milosavljević? Naime, zar svi treba da poverujemo da se u trenutku kada se spremao da kupi još jednu televiziju u nizu nije raspitao o finansijama, broju radnika i dugovanjima? Ako nije bio zadovoljan onim što kupuje, zašto se na lacitaciji pojavio i to kao jedini zainteresovani kupac?
Sa druge strane, zar se gospodin Milosavljević ne seća da je iz budžeta grada „leglo” 30 miliona dinara baš kada je on postao vlasnik, da bi se pokrio period od tri meseca za koliko je produžen rok za privatizaciju medija.
Čak i da grad ima dugovanja prema ovoj televiziji, kakve to ima veze sa platama zaposlenih? Na gospodinu Milosavljeviću je samo da ispuni obaveze iz kupoprodajnog ugovora kojim se obavezao da u naredne dve godine investira 275.000 evra, od toga 150.000 u prvoj godini poslovanja, da u istom periodu ne sme da otpusti nijednog radnika i, što je za prošlonedeljnu situaciju bilo najvažnije, da obezbedi redovne isplate zaposlenima.
Kako se sada čini, ne samo da nije ispunio ništa od navedenog, već u svojim izjavama ispada neozbiljan i samo još više produbljuje sumnju među Kragujevčanima da on zapravo nije pravi vlasnik ove televizije. Ne ide mu u prilog ni to što se među radnicima pojavio samo jednom, pa se u kuloarima već odavno spekuliše za čije interese on kupuje medije po Srbiji. Kragujevčani najviše tipuju na Bratislava Gašića, a najnovija teorija zavere je da se sukobi unutar Srpske napredne stranke prelamaju preko leđa radnika na ovoj televiziji.
Ofrlje privatizacije
Ipak, za to što su jedino generalnim štrajkom uspeli da izvuku ionako bedne novinarske plate mogu da zahvale državi koja je prihvatila nakaradni način privatizacije medija. Da li je iko pre nego što je dozvolio dotičnom gospodinu da zavije u crno osam televizija (slično stanje je u svim ostalim medijima koje je pazario Milosavljević), proverio njegovu platežnu sposobnost, da li se zapitao da li je on sposoban da obezbedi novac za toliko radnika?
Čini se da nije, već je država želela da pokaže kako je doneti Zakon sposobna i da sprovede.
Ni prvi talas privatizacije 2007. godine koji je ugasio gotovo sve privatizovane medije nije bio za nauk državi, već su i u ovom drugom krugu požurili da se ratosiljaju medija po svaku cenu. To se najbolje vidi po novim vlasnicima medija, koji ne samo da nemaju iskustva u tome kako da se bave objektivnim i pravovremenim izveštavanjem, već je najbliži susret sa informativom bio to što su prošli pored neke televizije. Da ne govorimo o tome da se država nije bavila ni proverom porekla novca kojim se kupuju mediji, kao ni time ko „stoji“ iza novih vlasnika, pa umesto da imamo povlačenje države iz medija, kao što je najavljivano, dolazimo u situaciju da su mnogi kupljenji da prežive samo do izbora, ili da se umesto države kao „gazde” pojave političke stranke.
Veruje se da to neće biti slučaj sa kragujevačkom televizijom, ali računica je ipak prosta. Kako je prvi april za samo nedelju dana, jasno je da će i posle ovih zaostalih isplata novi dugovi početi da se nagomilavaju, ako Radoica ne uloži ozbiljan novac u ovu televiziju. Sa ovolikim brojem zaposlenih novi vlasnik mesečno mora da upumpava po nekoliko miliona dinara, a druga opcija je da te pare zaradi od oglasa i reklama što je nerealno i nemoguće. U današnjoj situaciji ne zna se koji je scenario manje verovatan, pa ostaje pitanje kakva će biti sudbina zaposlenih na Radio televiziji Kragujevac i da li je prekid generalnog štrajka samo trenutno gašenje požara
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.