Vesti

10. 03. 2016.

Izvor: Nedeljnik

Odgovor Natalije Dević Draži Petroviću u Nedeljniku: Linč dijeta

Da je moja linč-dijeta film, kao što će možda biti ukoliko se hajka koja ulazi u sedmi mesec ne okonča, na kraju bi, kao na svakoj odjavnoj špici, stajao spisak imena. U mom slučaju, po redu napadanja. Ali onih neimenovanih 150 botova ostalo bi bez priznanja? Onda, ipak, nije fer da potpisujem ni ove s imenima. Doprinos im je isti. Izgleda, i suština

 

Iskoristiću ovaj prostor koji sam dobila u nagodbi za povlačenje tužbe da pišem o temi koja poštovane čitaoce sigurno zanima više od takozvanih satiričnih osvrta o meni. Pisaću o dijeti. Logično je, ide proleće, a ja sam isprobala jednu za koju do sada niste čuli. Iz iskustva kroz koje prolazim, još, mogu vam reći da daje trostruki rezultat: na figuru, zdravlje i budžet.

Od sastojaka za ovaj tretman potrebna vam je linč-ekipa. Moja je proverena, možete koristiti njih. Počinje sa tri žene. Dve su mlađe, jedna s problemom dokazivanja, druga sa problemom psovanja. Treća je starija, sa problemom izgubljenog kompasa na temu: "Morate razumeti da će migranti povremeno malo i da napastvuju". Ovu tezu pretočenu u obiman tekst niko, naravno, nije "tvitnuo iznenada". Nad njim nije došlo do odijuma i zgražavanja. Zašto, pitate se? Zato što linč-ekipa dolazi iz iste kuhinje.

Nakon njih, potrebna su vam i tri muškarca. Jedan stariji, koji se dokopao moći da napada lake mete. Pa ih proziva putem medija i osuđujući u odsustvu. A vi naivno čekate poziv jer adresu i telefon niste menjali dvadeset godina, a tako piše i u statutu. Pošto je reč o instituciji koja bi trebalo da štiti prava novinara. Ali koga briga! Bitni su poeni. Treba vam i još jedan, srednjih godina, koji drži kolumnu kao da ju je dobio u nepovratan zakup, onaj na 99 godina. Neka bude duge kose po mogućstvu i, uopšte, gaji imidž zbog koga ćete mu, posle druge kolumne o vama, poslati mali znak pažnje: šampon od koprive i instant supu. Bolje je od odgovora. Ali nemojte ni slučajno goveđu. Neka bude od pevca. Svi iz moje linč-ekipe posebno su sujetni i gordi. Žive od toga da stvari shvate što pogrešnije mogu. Kako inače da zarađuju od tolike kritike doveka? Na kraju, nikako najmanje bitan, jeste i poslednji muškarac, takođe srednjih godina, koji nije još dobio nijednu kolumnu u onaj doživotni zakup, pa se satire pišući ih nepoznat broj. Pod idejom satire, kažu, no nekako više vuče na građanskog kursadžiju.

Trebaće vam još i 150 botova, za dvokratnu upotrebu: jednom da vas ocrne na Tviteru, i drugi put ispod vašeg teksta, s 36 sati zakašnjenja. Zašto? Treba neko da im javi šta da misle. Potrebno je i da tekst kojim ćete započeti dijetu bude o temi važnoj i veoma aktuelnoj, a o kojoj u datom trenutku svi ćute. Prave se da se ne dešava. Nemojte samo o migrantima. Bavila sam se njome, davno, ima sad već sedam meseci. Pa sam optužena za osobine i uverenja koja nikad nisam imala, i neću ih imati nikad: da sam ksenofob, rasista i da je to govor mržnje. Valjda svako čita ono što sam jeste. Ili jedino razume. Kako bilo, činjenica da su evropska i domaća politika prema migrantima u ovom trenutku drastičnije od bilo čega što je bilo ko mogao da pomisli tada, linč-ekipu ne zanima. Ne zanima ih ni što je tema moje kolumne postala passé već kad je onaj komandant ISIS-a prošao Srbijom neometano, a posebno posle događaja u Parizu i Kelnu. Ne bave se oni rešavanjem problema, samo potpirivanjem. Zato je važno otkriti poštovanom čitaocu kako ide linč-dijeta.

Ideja da bi, s obzirom na to zašto je i počela, ova dijeta trebalo da traje dva, maksimum tri dana, po principu: "Svako čudo za tri dana", brzo će vas napustiti. Zbog očigledne zlonamernosti, nije im dosta ni 30, ni 60. Evo ulazimo u 210. dan, a ja i dalje na tapetu! Trebaće vam i prilična mera čvrstine. Vaša demokratska orijentacija, vera u ljudska prava, a posebno u slobodu govora, tokom ovog procesa pašće u senku. Nije loše da znate i da ćete ostati bez posla. Jasno. Budući proglašeni za sve suprotno od onoga što jeste, oni koji se plaše da linč može imati prelazno dejstvo, a imaju posao za vas, sačekaće da tu stvar rešite sami. Rešićete, naravno. Samo izdržite.

S odabranom linč-ekipom, plan dijete odvijaće se intenzivno. Toliko da vam hrana neće padati na pamet. A budući i bez prihoda, i sa iznenadnim osećanjem gađenja prema svemu tome, pa i mesu, shvatićete koliko su učinili za vaš kućni budžet. Neplanirano, postaćete vegetarijanac. A pošto ono gađenje na meso traje, zapitaćete se: da nije nešto na želucu? Bez posla, nema ni zdravstvene knjižice. Provera će morati da sačeka. Ali evo utehe: otkrila sam da po kvantnoj fiziologiji ishrane meso hrani ljutnju, bes. Dakle, moj organizam odbacuje njihov bes. Nema razloga za brigu. Imam samo trule medijske radnike na želucu!

Deo linč-dijete je i fizička aktivnost. Plan vežbi je što više šetnje po svežem vazduhu. Najbolje nabavite psa. Osim što ćete imati jedno divno biće pored sebe koje ćete grliti kad god s gađenjem pomislite na onu ekipu, pa i meso, gledajte neka i pas bude posebno kontroverzan. Recimo, beli pekinezer, kao što je moj. Zašto je to važno? Zato što će, kad ostanu bez argumenata, napasti i vašeg psa. Poželjno je i da stanujete na Vračaru, mada dolazi u obzir svaki kraj koji zvuči iole elitistički, te da ga šetate u pripadajućem parku. A nije loše ni da vam fotografija uz onaj tekst prikazuje celu figuru. Nema veze što je to bio zahtev vašeg tadašnjeg urednika. Važno je da izgledate "kao za Gloriju" te da imate bogomdane noge, i ispunili ste sve uslove. Ne zna se šta od pobrojanog više nervira moje dijetologe.

Dijeta, dakle, počinje dojavom botovima, nakon čega autori stupaju na scenu. Jedan za drugim, objavljuju sve gadnije tekstove o vama. Poslednji vas dočekuje na putu, kad ste već mislili da, budući osuđeni pred onim časnim sudom, a nepozvani da i vi kažete koju reč o sebi, nema više šta da se doda. Ali ne! Stiže junačina: muškarac srednjih godina, onaj što piše nepoznat broj kolumni, u duhu kursadžija. Čitate, po povratku, nebuloze o sebi razvučene na četiri strane. Slegnete ramenima. Pisala ekipa, pa mora i on, šta će. Ne, ne! Prođe neko vreme, on opet. Drugi tekst o vama, u drugom mediju. Uporan čovek, pomislite. Prođe još neko vreme, kad eto njega i s trećim tekstom o vama, a da ga u međuvremenu niste pomenuli ni slovom. I ne nameravate. Da nije očajan što se nije prvi setio moje teme, pitate se vi. Misli, verovatno, da bi je obradio tako da ispadne heroj. Ipak, ne reagujete. Međutim, on opet, četvrti tekst o vama, u četvrtom mediju za koji piše. Šta ovog čoveka muči, zapitate se konačno, i rešite da proverite.

Pošto poziv i poruka jednom od listova u kojima objavljuje ne daju rezultata, a advokat vam čita deo iz krivičnog zakonika o progonu pod koji ovolika javna upornost spada, predložite ipak neko lakše slovo: recimo, o medijskom opanjkavanju. O dosadi i očaju napadača nema ništa. I tako Palata pravde postane mesto za rešavanje gornjeg pitanja.

Tužba putuje od decembra, kada je i poslata, do prve nedelje marta, kada stiže. Za njom, eto i poruke. Konačno, pomislite vi! Kad ono: da odustanem ili ću čitati o sebi kursadžijske šale, na sve četiri strane. Puta, valjda, nepoznat broj kolumni. Sutradan, izlazi i peti tekst o meni, od istog autora. Pojavljuje se i reč "ucena".

Ali ko će misliti o glupostima. Ide proleće, a dijeta dala rezultate. Uskačem u dva broja manje farmerke, kao od šale, a noge, one što autoru neznanog broja kolumni smetaju više od svega, izdužile se, postale još lepše. Izvodim kuče u šetnju, uživam, i mislim: koga zbilja briga šta ga muči? Kad najednom shvatam: ipak ću imati problem! Šta će posle svih njegovih tekstova o meni reći Aleksandar Vučić? Autoru koji piše nepoznat broj kolumni Vučić je, do mene, bio večita sigurna tema. Ne želim da se jednog jutra, baš sad, uoči izbora, premijer probudi i shvati da sam tamo češće od njega. A nisam državni neprijatelj! Barem ne, još uvek. Iako bi ovi moji dijetolozi to, izgleda, hteli da budem. I tako rešim da je vreme za povlačenje tužbe.

U ovoj pogodbi migranti ostadoše bez pomoći, kao što će ostati generalno, s ekipom koja ih ovako brani. A sada dolaze oni kojima je pomoć zaista potrebna. Sada stižu nesrećne, prognane porodice, s decom i starima, koje spavaju po zemlji ispred podignutih žica. Oni koji su prošli kroz širom otvorene granice, bez provera imena, bez dokumenata i bez otvaranja prtljaga, davno su se smestili gde treba. Sad nastaje humanitarna katastrofa. Ali ići ćemo da im pomažemo gde i kako treba.

Poslednji tekst o meni, objavljen na ovom mestu, autor koji piše neznani broj kolumni završio je prognozom da ću onu sad već povučenu tužbu dobiti kad i Leonado Dikaprio Oskara. Leonardo Dikaprio dobio je Oskara u noći kad je taj vidoviti tekst ušao u štampu. Što zaista nikom više nije važno. Posebno ne čitaocu, koga prolećna dijeta zanima neuporedivo više od svakog sličnog teksta. Pomislila sam ipak: da je moja linč-dijeta film, kao što će možda biti ukoliko se hajka koja ulazi u sedmi mesec ne okonča, na kraju bi, kao na svakoj odjavnoj špici, stajao spisak imena. U mom slučaju, po redu napadanja. Ali onih neimenovanih 150 botova ostalo bi bez priznanja? Onda, ipak, nije fer da potpisujem ni ove s imenima. Doprinos im je isti. Izgleda, i suština.