Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
30. 11. 2009.
Dobar dan, digitalizacijo
Ključ budućnosti televizije je u sadržaju. I to u dobrom sadržaju, a ne u tehnologiji! – poručuje Filip Laven, ekspert za digitalizaciju pri Evropskoj radiodifuznoj uniji
Izgleda da svaka generacija ima svoju medijsku revoluciju. Za generaciju pre Drugog svetskog rata to je bio radio, za posleratnu televizija, a danas je to – digitalizacija.U trci za osvajanjem tržišta, digitalna TV u svetu polako, ali sigurno, potiskuje analognu TV.
To je potvrdio i Filip Laven, predsednik DVB projekta i ekspert za digitalizaciju pri Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU), koji je ovih dana boravio u Beogradu povodom prvog rođendana RTS digitala. Laven je imao vodeću ulogu u razvoju politike Bi-Bi-Sija o mnogim pitanjima u vezi sa tehničkim unapređenjem, kao što je uvođenje digitalnog audio programa i digitalne televizije.
Od 1994. do prošle godine bio je predsednik Zajedničkog tehničkog komiteta (ETS/EBU/CENELEC) koji je odgovoran za uspostavljanje evropskih standarda za radiodifuzne sisteme i istovremeno direktor Odeljenja za tehničko poslovanje u EBU.
Šta građani dobijaju prelaskom na digitalno emitovanje programa?
Mnogo toga. Prednosti su višestruke. Na primer, na jednom kanalu može da se emituje četiri do šest TV programa istovremeno. Time se smanjuju troškovi prenosa, što je jako važno, i pri tom se pospešuje korišćenje spektra. To je, zapravo, veliki trijumf tehnike. Dobija se i bolji kvalitet slike i zvuka, a otvara se i mogućnost korišćenja interaktivnih usluga, te emitovanja dodatnih servisa.
Koje su najveće poteškoće u prelasku na digitalnu TV?
Najveći problem je nagovoriti poslednjih 10 odsto stanovništva da se prebace na digitalnu TV. To su ljudi koji su zadovoljni postojećim TV uslugama i obično kažu: „E, kupio sam prošle godine novi TV, zar moram ponovo!?” Nije neophodno kupovati nove TV prijemnike, nego samo male dodatne uređaje, adaptere, čija cena je već danas, u nekim zemljama, 25 evra. Za radio će biti neophodno nabaviti nove T-DAB prijemnike.
Srbija će do 4. april 2012. isključiti sve analogne predajnike...?
Vaš raspored za gašenje analognog signala predstavlja vrlo veliki izazov, posebno ako se uzme u obzir da je većini zemalja trebalo deset ili više godina od početka lansiranja ove TV do pozicije da skoro 100 odsto stanovništva koristi njene usluge.
Spor, ili usporen, prelazak na kompletno digitalnu TV nije poželjan zato što emiteri moraju da plaćaju poslovanje dve predajničke mreže (analognu i digitalnu mrežu) tokom perioda prelaska. Međutim, nerealni rok za brzu tranziciju takođe je štetan. Na primer, prvobitni rok za prelazak na digitalnu TV u SAD morao je biti otkazan u kratkom roku kada je postalo jasno da značajan deo gledališta nije bio spreman za digitalnu TV.
Koja je, po Vama, uloga javnih medijskih servisa u tranzicionom periodu, a i kasnije po prelasku na digitalno emitovanje?
Javni servisi imali su važnu ulogu u procesu digitalizacije, oni su glavni promotori. Od njih se očekuje i da lansiraju nove digitalne kanale sa primamljivim sadržajem, povećavajući time potražnju za digitalnom TV i osiguravajući brzu tranziciju. Međutim, takve inicijative moraju da budu vrlo dobro fundirane.
Da li to znači da je državna obaveza da pomaže javnim servisima u ovakim prilikama?
Da. Potrebno je da se obezbedi dovoljno sredstava kako bi javni servisi mogli da rade svoj ključni posao u pružanju sadržaja visokog kvaliteta na nacionalnom nivou.
Za kraj: koji je Vaš savet za vladu i emitere da što bolje prođu kroz najveću revoluciju u istoriji televizije?
Planirajte tranziciju vrlo pažljivo i budite sigurni da gledaoci stvarno razumeju šta to znači za njih. A ključ budućnosti televizije je u – sadržaju. I to u dobrom sadržaju, a ne u tehnologiji!
Ljiljana Petrović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.