„Drago mi je zbog te vaše konstatacije da je policija zatvorena”, rekao je nedavno za naš list Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije.
Za saradnju novinara i policije nadležno je Odeljenje za medije i komunikacije, koje je po novoj sistematizaciji zamenilo doskorašnji Biro za odnose za odnose sa javnošću. Šef ovog odeljenja je bivša novinarka Biljana Popović Ivković a njen zamenik Nemanja Pantić, takođe nekadašnji novinar „Večernjih novosti”. Tu radi i sedam žena koje su novinarima dostupne u dve smene i vikendom. One su ažurne, redovno se javljaju na telefon, prosleđuju naša pitanja i zahteve odgovarajućim sagovornicima koji bi trebalo da imaju odgovore na njih. Ali od zaposlenih u ovom odeljenju ne zavisi da li ćemo dobiti odgovore na pitanja. Čini se da odgovori i razgovori sa sagovornicima na određene teme ne stižu i ne odobravaju se kada za to postoji potreba javnosti da se informiše, već po nečijoj proceni – da li je u tom trenutku to dobro ili ne, odnosno da li ide u prilog ministarstvu.
Sa druge strane, radeći intervjue i razgovore koji su nam odobreni, stekli smo utisak da naši sagovornici, među kojima su i policajci na čelnim pozicijama u MUP-u, imaju bojazan da pričaju sa novinarima. I nije samo naše iskustvo u radu sa policijom takvo. Bojana Jovanović, zamenica urednika Mreže za istraživanje kriminala i korupcije „Krik” za „Politiku” kaže da saradnje sa policijom nema, iako je ona nužna sudeći po temama kojima se „Krik” bavi.
„Od kada smo osnovali organizaciju nismo dobili odgovor ni na jednu molbu za razgovor sa bilo kim ko je zaposlen u policiji. Bilo je slučajeva da je sagovornik voljan da sa nama razgovara, ali mu je za to potrebno odobrenje MUP-a, pa nas uputi da se obratimo njima. Od njih takvo odobrenje nikada ne stigne. Svakodnevno pozivamo Odeljenje za medije i komunikacije i dobijamo isti odgovor – da je naš zahtev prosleđen i da će na njega biti odgovoreno. Poslednji zahtev poslali smo početkom oktobra i još čekamo odgovor”, kaže Bojana Jovanović.
Naš kolega sa RTS-a Veljko Medić smatra da treba napraviti razliku između ljudi zaposlenih u Odeljenju za medije i komunikacije i policajaca i načelnika, čije su izjave potrebne novinarima. Njegova saradnja sa odeljenjem za medije i komuniakcije, je kako kaže – dobra.
„Svaki zahtev koji im uputim odmah proslede nadležnima i obaveste me čim dobiju odgovor”, navodi Medić.
Međutim sagovornika ili pisani odgovor dobija lakše ili teže, u zavisnosti od teme kojom se bavi. Bilo je slučajeva u kojima sagovornici iz policije iz nekog razloga ne žele pred kamere.
„Nekada je razlog za to opravdan, jer je istraga u toku ili pitanje nije u nadležnosti MUP-a, već tužilaštva koje rukovodi istragom ili je kasno pa nemaju odgovarajućeg sagovornika”, priča Medić.
Kolega Mladen Mijatović, reporter TV „Pink” zadovoljan je saradnjom sa MUP-om, ali smatra da bi zbog slučajeva spekulacija i širenja netačnih informacija Odeljenje za medije i komunikacije trebalo da ovlasti policijskog starešinu određenog ranga da na terenu saopšti novinarima osnovne informacije o slučaju koji je u tom trenutku aktuelan.
Da su potrebna jasna pravila koja regulišu kontakt policije i medija mišljenja je Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Đorđević ocenjuje da je važno da se novinari obaveštavaju SMS-om o događajima, koji su bitni za javnost i njihovu bezbednost.
„Policijske službe u Velikoj Britaniji, Australiji i SAD koriste prednosti društvenih mreža. Tako je londonska policija pokrenula inicijativu da preko društvenih mreža identifikuje huligane”, navodi Đorđević.
On smatra da bi centar komunikacije trebalo pomeriti sa ministarstva na Direkciju policije i posebno Upravu policije.
„Direkcija policije, kao ni područne policijske uprave nemaju svoje internet prezentacije, a trebalo bi obezbediti stalnu dostupnost informacija važnih za bezbednost na lokalnom nivou. Posao portparola policijske uprave bi trebalo da bude jasno definisan. Takođe, trebalo bi razmisliti o ideji uvođenja portparola Direkcije policije, to jest osobe koja će biti prepoznatljiva građanima i novinarima”, uverava Đorđević.
Neophodno je decentralizovati postojeću komunikaciju medija i policije, koja ide preko Odeljenja za medije i komunikacije
„Odeljenje se nalazi u Kabinetu ministra i reč je o telu na visokom političkom nivou u hijerarhiji. To usporava komunikaciju, a posebno je otežava na lokalnom nivou jer sve zavisi od Beograda. To je preduslov da komunikacija ne bude selektivna”, ocenjuje Đorđević.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.