Vesti
16. 12. 2015.
Žene u medijima 3,5 puta manje zastupljene od muškaraca
Žene su u srpskim medijima akteri u 22 odsto priloga, tri i po puta manje od muškaraca, što je ispod evropskog i svetskog proseka, pokazali su rezultati istraživanja "Ko pravi vesti", koji su danas predstavljeni u Skupštini Srbije.
Istraživanje, koje je sprovedeno u okviru projekta "Global Media Monitoring", pokazalo je i da je samo osam odsto priča u medijima tematski posvećeno ženama, a tri odsto pitanju rodne ravnopravnosti.
U političkim vestima žene su prisutne u 14 odsto slučajeva, a u oblasti "poznate ličnosti, umetnost, mediji i sport” u 44 procenta. Žene su prisutnije od muškaraca kao domaćice, seksualne radnice, zdravstvene i socijalne radnice, u grupi dece i mladih ili kao poznate ličnosti, glumice ili umetnice – odnosno, u profesijama nižeg društvenog statusa i onima koje se posmatraju kao "ženske".
Žene su medijski gotovo nevidljive kao akademski strucnjaci i profesori, u osam odsto slučajeva, a kao menadžerke ili preduzetnice samo u četiri odsto.
Kada je reč o radu u medijima, u skoro 58 odsto slučajeva žene su prezenterke i voditeljke, dok je svetski prosek 37 procenata.
Ni sa novim medijima, slika se ne menja značajno, a prema rečima profesorke FPN-a Snježane Milivojević, koja je rukovodila istraživanjem, žene su tri puta više od muškaraca žrtve uznemiravanja na internetu.
"Cilj je da do 2020. godine imamo medije bez mizogijinije i seksizma", istakla je ona i dodala da se stvari u korist žena menjaju sporo i da su naši mediji, a pre svega informativni porgrami, koji su bili u fokusu istraživanja, dominantno muški.
Ona je istakla i da se kod muškaraca uglavnom cene iskustvo i stručnost, dok su žene češće u medijima zbog svoje mladosti, lepote i "neiskustva".
Prema rečima poverenice za ravnopravnost Brankice Janković, brojne su situacije u kojima ta institucija reaguje upozorenjem na neprimeren sadržaj u medijima.
"Slika o ženama je puna stereotipa, a izveštavanje je često seksističko", ukazala je ona.
Kako kaže, dodatan problem predstavljaju i reklame, u kojima su žene često predstavljene neadekvatno i nerealno. Pojava žena na važnim funkcijama je pozitivna, ali još uvek nedovoljna, dodala je Janković navodeći da je neprihvatljivo što je u javnosti postavlja pitanje da li bi žena mogla da bude ministar odbrane.
"Zašto ne bi mogla da bude? Po čemu se taj resor razlikuje od prosvete ili zdravstva", upitala je Janković.
Koordinator Ženske parlamentarne mreže u Skupštini Srbije Vera Paunović istakla je da je stav te mreže da žene moraju biti prisutnije u medijima, te da se mora više pratiti rad narodnih poslanica. Važno je, kako je rekla, da se vidi u medijima svakodnevan rad poslanica, podsećajući da je 2000. godine u skupštini bilo 20 poslanica, a da ih je danas 84, što Srbiju svrstava na visoko 23 mesto u svetu.
Kao posebno važno istakla je da je tokom rasprave o budžetu usvojeno šest amandmana Ženske parlamentarne mreže i da je to prvi put da je usvojen budžet u koji je uvedeno rodno budžetiranje. Istraživanje je izvedeno uz podršku Misije OEBS u Srbiji, čiji je predstavnik Jan Lueneburg rekao je da se nada da će se podići svest medija pa je potreban izbalansiran pristup, kad je reč o izveštavanju o ženama.
"Pozivam medije da promovišu naporan i vredan rad medija", poručio je Lueneburg.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.