Vesti
27. 10. 2008.
Strogo kontrolisani i legalni kanali
Savet RRA baš rešio da uvede red u etar Srbije. Nakon gašenja pirata sledi kontrola emitera, monitiring njihovih programa, sankcije za “neposlušne” i donošenje pravne regulative za oblasti koje nisu precizirane Zakonom o radiodifuziji.
- Nakon zabrane rada i prekrš ajnih postupaka protiv 35 radija i četiri televizije, koji su emitovali program bez dozvole, rešenja o zabrani posle izveštaja Kontrolno-mernog centra RATEL-a doneta su za još 31 emitera, za 12 je gotovo sva zakonske procedure pa se uz asistenciju policije kreće, naravno bez najave, u prinudno gašenje signala i pečaćenje prostorija - objašnjava za “Dnevnik” predsednik Saveta RRA Goran Karadžić. Predivđene kazne su od 300.000 do miliona dinara za pravno i od 20.000 do 50.000 za odgovorno lice.
Nakon završenih konkursa za nacionalne, regionalne i lokalne frekvencije, dozvole za rad dobile su 404 stanice, ali je nelegalnih preko 750. Karadžić ocenjuje da se eventualni budući konkursi mogu raspisati tak kad dođe do izmene plana raspodele, što je komplikovana i duga procedura. Frekvencije koje su nelegalno koristili emiteri, neće biti “oslobođene” za nove stanice već dodeljene policiji, hitnoj pomoći, vojsci, vatrogascima, jer oni nisu u međunarodno kodiranom planu.
- Već postoji elaborat da se na Drugi program RTV iskoristi kao eksperamentalni kanal za digitalizaciju. Gotovo sve državama u našem okruženju imaju praksu da se jedna regija odredi za to, a Vojvodina je zbog svoje konfiguracija veoma pogodna. Tako bi se broj frekvencija uvećao i mogli bi podmiriti realne potreba manjinskih nacionalnih zajednica. No, za digitalizaciju prethodno moramo zakonski rešiti celokupnu proceduru. Srećom da u tome kasnimo za svetom, pa ćemo se učiti na dobrim i lošim iskustvima Italije, Engleske ili Francuskoj i pokušati da nađemo model koji odgovara našim specifičnostima - objašnjava Karadžić . Naležni Zakon neprecizno definiš e i kablovsko emitovanje.
- Ako bi kruto tumačili zakon, preko kablovskih mreža bi program mogli da emituju samo licencirani emiteri, ali je naša javnost zainteresovana za “Eksplorer”, “Histori” ili “Diskaveri”. Međutim, nemamo interes da u kablu budu programi bez nemaju licence za emitovanje u Srbiji, kao što su hrvatski, mađarski i bosanski, koji nemaju jezičku barijeru. Problem nastaje kad se premijerno emituje neka serija plaćena 800 dolara za sat, a ona je već preko kabla gledana na hrvatskom RTL ili “Novoj”. Zato emiteri koji plaćaju autorska prava i sve ostale dažbine državi s pravom od nas traže da im omogućimo da tržišno posluju. Verovatno te stanice iz okruženja neće moći da budu kod distributera Srbije, niti će imati status emitera, osim za program sopstvene produkcije. Zato će kablovski sistemi morati da skrembluju sve licencirane programe: fudbalske utakmice, teniske turnire, premijerne filmove i serije, dakle, sve za šta su platićena autorska prava za ekskluzivno emitovanje. Recimo, žalio nam se TV B92 zbog emitovanja utakmica Lige šampiona i na drugim kanalima, pa su neki skremblovali, neki nisu, pa je neophodno da se uvedu jasna pravila i kazne za sve neposlušnike, što sadašnji Zakon nije rešio, pa će i u ovom segmentu on morati da se izmeni – objašnjava Karadžić.
Dodaje da taj posao do sad nije urađen, jer RATEL nije dostavio RRA spisak svih kablovskih distributera, koji su dobili tehničke dozvole.
- Planiramo i kontrolu rada svih emitera kojima smo dodelili licence i to u segmentu na koji su se obavezali i naveli u programskom elaboratu dostavljenu sa ostalom konkursnom dokumentacijom. Ima onih koji su, samo da bi dobili dozvolu naveli kako će zaposliti 40 ljudi, imati i dečiji, obrazovni i dokumentarni program, a naše monitoring ekipe su ustanovile da ništa od toga nemaju. Svi koji se ne pridržavaju programskih šema i standarda izgubiće dozvole - navodi Karadžić.
Medijski stručnjaci imaju mnogo primedbi kako postojeći Zakon uređuje naplatu RTV pretplate.
- Treba menjati i propis pretplate za pravna lica na svakih 20 zaposlenih. Sigurno da oko 1000 rudara “Kolubare” ne gleda TV program, a zakon ih obavezuje da 50 puta plate ovu dažbinu. Tu treba odrediti neki razuman obim – zaključuje zamenik predsednika Saveta RRA.
Antrfile : Problematičan javni servis
RRA prati i rad oba javna servisa, RTS i RTV, ali su se po zakonu naša ovlašćenja odnose se na formiranje upravnih odbora. No, praćenjem njihovog programa upoznati smo i sa sadržajima. Nedavno su nam predstavnici reprezentativnog sindikata RTV obimnom dokumentacijom ukazali na ozbiljne propuste menadžmenta i Upravnog odbora. Savet RRA ima primedbe na rad oba medijska servisa, ali se to sistemski rešava, pre svega prihvatanjem ili odbijanjem njihovih programa rada. Za nas su značajni upravni odbori, jer ih mi imenujemo i pratimo njihov rad – kaže Karadžić.
M. Živić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.