Vesti
03. 03. 2014.
Srećan izbor
Slobodna nacionalna televizijska frekvencija, preostala od ukinute TV Avale, nikako da bude dodeljena. Radiodifuzna agencija već mesecima ne uspeva da se odluči između jedina dva kandidata – TV Nove i TV Kopernikusa.
Na stranu utisak koji ta situacija stvara u pogledu rada nezavisnog regulatornog tela – za neke će to biti znak temeljitosti i odgovornosti, za neke dokaz njegove nefunkcionalnosti i neefikasnosti. Ali za sve zajedno kao TV gledaoce pravo pitanje jeste kakvo bi to dobro moglo stići od još jednog nacionalnog emitera, šta bi to novo i drugačije mogla da pruži još jedna televizija s nacionalnim dometom.
Za postojeće, i sada je dovoljno međusobne konkurencije i one ne posustaju u pokušajima da osveže program. U preraspodeli između TV Prve i TV B92, koje sve manje deluju komplementarno, ovoj drugoj pripao je dnevni kviz „Zlatni krug”, laka, neambiciozna timska igra za koju, kako se sama deklariše, ne treba imati znanja, već samo domišljatosti. S druge strane, „Potera” RTS-a toliko je zahtevna, ozbiljna i stroga da nije čudo što malo koji takmičar deluje opušteno i vedro – i što malo koji uspe da osvoji nešto novca. A kad nagrade nema, onda i takmičenja ove vrste gube draž.
I dok se zabava – interno shvaćena u širem rasponu žanrova (i vrednosti) – u većini naših televizija smatra glavnim proizvodom za osvajanje tržišta, Radio-televizija Srbije uspeva da zadatim, za nju obaveznim asortimanom ostvari vidljivu komparativnu prednost. Upravo se potvrdilo da je Javni RTV servis ponovo iskoračio iz matičnog medijskog domena u izdavačku delatnost i da je dokumentarna serija Aleksandra Diklića „Beograd, večiti grad”, prerađena u knjigu, i u toj formi ostvarila veliki uspeh.
O izuzetnosti serije pisano je ovde pre tačno godinu dana, pod naslovom „Mamuti pod Beogradom”. Poslednja sada prikazana epizoda (preostaju još četiri od ukupno 27) nosila je naziv „Vešala za generale”. Bila je uglavnom monotematska, pratila je gotovo u celini zlodela nacističkih oficira tokom okupacije u Drugom svetskom ratu i njihovu potonju životnu sudbinu. U tom pogledu razlikovala se od dominantne dramaturgije serije koja je smelo izbegavala strogost hronologije i faktografije, maštovito spajala ličnosti i zbivanja povezujući ih kroz prostorne i vremenske razdaljine, ukrštala javno i tajno, zvanično i privatno, arhivsko i literarno, naučno i umetničko viđenje istorije grada (i naciona).
Ali se odlikovala istom prilježnošću u traganju za podacima, u sistematizovanju građe i njenom brižljivom ilustrovanju, istom jasnoćom i preciznošću autorskog stava u originalnom i sasvim individualizovanom komentatorskom glasu.
Imajući sluha, ali i sreće, RTS je svojevremeno prigrlio seriju nastalu u samostalnoj produkciji „Skordisk” i tako stekao saradnika čije ideje, mogućnosti i talenti ovim nisu iscrpljeni. Od Aleksandra Diklića mogu se ubuduće očekivati nova gledalačka zadovoljstva, a od javnog RTV servisa da nastavi da privlači, podržava i podstiče ovako kreativne pojedince.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.