Vesti
03. 02. 2014.
Internet vesti, od laži do istine
Informisanje preko sajtova sa sobom nosi opasnost od lažnih informacija. Manipulacija bilo i u prošlosti, postoje i danas u novom obliku.
Srbin ubio ajkulu-ljudoždera u Egiptu, Dominik Stros-Kan zahteva više žena u Vladi Srbije, a Če Gevara i Džon Lenon su zajedno svirali gitaru... Sve ovo su lažne vesti i fotografije objavljene na internetu u koje je poverovao veliki broj ljudi. Čak su i mnogi štampani i televizijski mediji u zemlji i inostranstvu preneli ove "proverene" informacije...
Nema sumnje da je internet danas za mnoge postao glavni izvor informisanja.
Pogodnosti takozvanih "onlajn" medija su velike, jer osim izbora šta da čita, svako može da se poveže sa drugima i raspravlja o raznim temama. Ipak, svedoci smo da informisanje preko interneta može da bude mač sa dve oštrice. Vesti se često plasiraju anonimno, veoma brzo se i lako šire bez prethodne provere, što i otvara vrata manipulaciji.
- Živimo u vremenu kada smo svi postali producenti vesti, a takva situacija nije viđena još od rodovskog društva, kad je mala zajednica direktno komunicirala, ali i od gradova polisa u staroj Grčkoj, gde su muškarci učestvovali u produkciji vesti, ali i glasina. Ipak, tada su kazne za širenje glasina bile veoma stroge, dok danas za lansiranje lažnih vesti na internetu gotovo i da nema nikavih sankcija - objašnjava Milena Dragićević Šešić, profesor kulturne politike.
Koliku moć ima izmišljena vest na internetu najbolje pokazuje fenomen "Njuz.net". Autori ovog našeg portala sa takozvanim "vestima u ogledalu" proslavili su se kada su na internetu, bez loše namere, objavili vest da je Srbin skočio u Crveno more i ubio ajkulu, koja je tih dana terorisala turiste u Egiptu. O lažnom događaju su izvestili najveći dnevni štampani mediji u Hrvatskoj i Makedoniji, a preneli su ga brojni ruski i engleski sajtovi...
Nedavno, autori ovog šaljivog portala su lansirali vest da je savetnik Vlade Srbije Dominik Stros-Kan zatražio od Aleksandra Vučića da uposli više žena, aludirajući na Kanove seksualne afere. Na ovu priču naseli su francuski sajt direktmatin.fr, švajcarski 20minutes.ch, ali i belgijski "d.be".
- S obzirom na to da je sve vezano za novac, a da ga u ovoj krizi gotovo i nema, pretpostavljam da mnogi elektronski mediji nemaju dovoljno ljudi i finansija da provere istinitost vesti koju žele da prenesu. Na društvenim mrežama je situacija još gora, jer tamo nema nikakve kontrole. Zbog toga sam veoma oprezna kada biram šta da objavim na svojoj "Fejsbuk" stranici, jer sam svesna da postoji velika šansa da na taj način distribuiram neistinite vesti.
Iako je internet budućnost, smatram da je i dalje bolje se informisati iz pouzdanih izvora kao što su štampani mediji - poručuje naša sagovornica.
Od nastanka, internet važi za mesto gde postoji obilje informacija nadohvat ruke. Međutim, svaku informaciju koju pronađemo "onlajn" bi trebalo prihvatiti sa rezervom. To ne važi samo za manje poznate sajtove sa nedovoljnom reputacijom, već i za ozbiljne izvore koje redovno prati i po stotine hiljada ljudi.
- Setite se samo da su i naši veliki mediji objavili izmišljeni tekst o tome kako je glumac Tom Henks podržao Srbiju u borbi za Kosovo i Metohiju. Mnogo puta se dešavalo da se lažne i neproverene vesti prošire velikom brzinom i tako utiču na javno mnjenje, iako nemaju veze sa realnošću. Zato je s jedne strane neophodno da mediji budu odgovorniji, a s druge, da građani podignu nivo medijske pismenosti, odnosno da umeju da prepoznaju lažne vesti i fotografije - zaključuje Milena Dragićević Šešić.
Kreatori lažnih internet-vesti nekada to rade zbog ekonomske ili političke koristi, a nekada iz čiste zabave. Dobar spin, ističu stručnjaci, uvek mora da ima elemente istine kako bi mogao da se odbrani i održi. Ako plasirate potpunu neistinu, brzo ćete izgubiti kredibilitet. Zato se čini da je pojedinca danas lakše izmanipulisati, iako smo obrazovaniji i bolje "umreženi" od naših predaka.
- Na prvi pogled tako ispada. Mnogi mediji nameću svoju verziju istine, a tu je i internet, gde mogu da se pročitaju najneverovatnije stvari. Ipak, internet je ništa drugo do moderna verzija kafane. Upravo su u kafani nekada nastajali mitovi i propaganda, koji su se prenosili od usta do usta. Drugim rečima, manipulacija je postojala i pre, postoji i danas u nekom modernijem obliku, a na nama je da se sa njom izborimo - kaže za "Novosti" nemački novinar Mihael Martens.
Montaža sa Lenonom i Če Gevarom fotografija na kojoj Džon Lenon i Če Gevara sviraju zajedno, a koju ovih dana obožavaoci legendarnog rokera i slavnog revolucionara razmenjuju na "Tviteru", lažna je. Fotografija je navodno snimljena 11. avgusta 1966. Međutim, u to vreme, revolucionar rođen u Argentini bio je na proputovanju po svetu, od Tanzanije do Čehoslovačke, daleko od Čikaga, mesta pretpostavljenog susreta.
Lenon se pak nalazio između Velike Britanije i Španije, podjednako daleko od američkog grada. Takođe, Lenon je rođen 1940, a Če Gevara 1928, a, ipak, na slici deluje starije od revolucionara.
Reč je devalvirana
Reč, pa tako i vest, danas su potpuno devalvirane, zbog čega pojedinca upravo privlače nesvakidašnje, odnosno potencijalno lažne vesti na internetu, naglašava Milena Dragićević Šešić.
- Da bi ostvarili veliki broj ulaza, internet-mediji traže što spektakularnije vesti, odnosno žele da u najkraćem roku objave neku ekskluzivu, pa čak i ako nisu sugurni da je istinita. Pojedincu, koga neprekidno bombarduju svim mogućim informacijama, više se dopada da čita "sulude" vesti o nekim poznatim ličnostima. Čitajući takve tekstove, kod čoveka se stvara privid da on lično nije nebitan, odnosno da njegov mali život dobija smisao - naglašava sagovornica "Novosti".
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.